Diplomatska drama: Hoće li Srbija ipak sprečiti prijem Kosova u Savet Evrope?

Gerald Knaus, uticajni šef berlinske Evropske inicijative za stabilnost, ovih dana na Tviteru žali što su, kako kaže, zvanični Berlin i Pariz na putu da „blokiraju“ članstvo Kosova u Savetu Evrope.

Mediji na Kosovu su Knausove reči preneli pod oznakom „hitno“. Jer, ovaj Austrijanac nije makar ko već važi za šaptača Evropske unije i vanredno dobro obaveštenog čoveka. On je, recimo, idejni tvorac izbegličkog sporazuma EU i Turske iz 2016. godine.

Tako se nastavlja nadvlačenje konopca pred zasedanje Komiteta ministara Saveta Evrope (SE) sredinom maja (verovatno 16. ili 17. maja). Onde 46 članice SE šalje svoje šefove diplomatija, a Prištini, za prijem u ovo telo, treba dvotrećinska većina – barem 31 glas.

Gusto je

Zvanični Beograd je već nedeljama u pohodu da spreči članstvo Kosova u SE, uprkos tome što je srpski predsednik Aleksandar Vučić „usmeno“ pristao na famozni francusko-nemački plan prema kojem se Srbija neće opirati članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama.

Nedavno je Vučić rekao da Kosovo trenutno ima podršku između 29 i 33 države. U prevodu, gusto je.

Ne govori samo Vučić u dramatičnim terminima o predstojećem izjašnjavanju ministara. Nemački socijaldemokrata iz SE Frank Švabe rekao je da su šanse pedeset-pedeset.

Pri tome Švabe nema razloga da širi defetizam. Njega je nedavno Frankfurter algemajne cajtung opisao kao berlinski „motor“ prijema Kosova u SE.

Ali, izgleda da ni taj „motor“ nije dovoljan da ubedi partijskog druga i kancelara Olafa Šolca. I to iako je Vučić Nemce optužio za „brutalnu kampanju“ za prijem Kosova.

Iako je posle glasanja poslanika Parlamentarne skupštine SE – 131 za prijem, samo 29 protiv – delovalo da je stvar svršena, sada je veliko pitanje da li će evropski ministri potvrditi prijem Prištine. Njihovi sastanci su godišnji što verovatno znači – ako ne prime Kosovo sada, sledeća šansa je tek dogodine.

Uslov je Zajednica srpskih opština

Stoga se prošle sedmice u lobističku misiju ka Berlinu dao i kosovski premijer Aljbin Kurti. Između ostalih, on je sreo i šeficu diplomatije Analenu Berbok, ali nije poznato ništa o sadržaju razgovora.

Nedugo potom, Šolc mu je poslao pismo u kojem diplomatski podseća na obaveze u formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO). Na istom stanovištu je navodno i Emanuel Makron koji je nedavno Vučiću, to jest Srbiji, prodao nekoliko skupocenih borbenih aviona francuske proizvodnje.

Kako za Frankfurter algemajne piše novinar Mihael Martens, od Kurtija se zapravo traži da pošalje Ustavnom sudu Kosova na proveru predlog takozvane Kvinte o tome kako treba da izgleda statut ZSO.

Prema Martensu, Kurti je u Berlinu govorio da je suludo slati jednom ustavnom sudu neformalni i nepotpisani dokument, te da sud za to nije nadležan. Kurti je takođe tvrdio da u ZSO mogu da se udruže same opštine i da nije uputno da im centralne vlasti u Prištini bilo šta nameću.

Iako su male šanse da je Kurti naprasno postao veliki demokrata, Martens u svom članku razvija originalnu teoriju – da je zapravo Srbija postavila „savršenu zamku“ za Prištinu.

Tako što, piše Martens, ignorišu kosovske institucije te ne žele da preuzmu vlast u četiri opštine na Severu, Srbi zapravo sprečavaju svaki napredak oko ZSO i time onemogućavaju Kosovo da ispuni poslednji uslov za ulazak u SE.

Šteta za ljudska prava?

Gerald Knaus pak misli da je to šteta. Jer, em bi šefovi diplomatija time torpedovali ubedljivo glasanje u Parlamentarnoj skupštini SE, em bi kosovsko društvo ostalo van mehanizama SE.

„Ako su ova dva pitanja povezana, ZSO sa članstvom u Savetu Evrope, garantujem vam da nijedno od njih neće biti realizovano. Takav rezultat će imati ozbiljne posledice, veoma štetne za manjine, jer se Savet Evrope bavi zaštitom prava manjina, pristupom Evropskom sudu za ljudska prava“, naveo je Knaus u razgovoru za Glas Amerike.

Isto je istakla i Dora Bakojani, izvestiteljka za stanje na Kosovo pred SE. Ona je podsetila da ima posebne veze sa Srbijom i oseća da joj je naneta nepravda oštrim kritikama iz Beograda jer je preporučila prijem Prištine u SE.

„Moj savetodavni, neobavezujući izveštaj, bio je isključivo posvećen ljudskim pravima, kao i potrebi da se dva miliona Evropljana dovedu pod demokratski kišobran Saveta Evrope. Ovo poslednje je posebno važno za srpsku zajednicu u regionu, kojoj je decenijama bilo uskraćeno pravo da tuži vlasti u Prištini za kršenje ljudskih prava pred međunarodno priznatim Sudom“, napisala je ona u tekstu koji prenosi Radar.

Malo vremena za odluke

Kako bilo, po Kurtija je došlo decenijsko odbijanje Prištine da formira famoznu ZSO koju je Vučić – redom dajući ustupke Kosovu – redovno proglašavao za ključno pitanje i veliki uspeh Beograda u prvom Briselskom sporazumu.

Jasno je da do sredine maja nikakva zajednica neće biti formirana, ali u Prištini se šuška da bi Kurti mogao da popusti i ipak pošalje nacrt Kvinte pred Ustavni sud da pogleda. Pitanje je da li će taj manevar biti dovoljan da se odobrovolje Berlin i Pariz, a sa njima izvesno i neke manje članice SE.

Kao jednu od mogućih opcija, Frankfurter algemajne navodi da bi se nacrt statuta mogao poslati „vrsnim ustavnim pravnicima“ Saveta Evrope da oni prvo pogledaju.

Za premišljanje evropskih država ostalo je još svega nekoliko dana, nakon čega će se glasovi prebrojati.

Kako god da iziđe, nema sumnje da će se vlastodršci u Beogradu sve do izbora držati teme – pa sad da li kao veliki diplomatski pobednici koji su sprečili „lažnu državu“ da uđe u SE, ili kao patriote na braniku otadžbine koje su učinile sve, ali im je zapadna aždaja još jednom nanela nepravdu.