Kad je konačno na stolu predlog statuta Zajednice srpskih opština, Beograd ga ometa na sve načine, piše Frankfurter algemajne cajtung. Teza novinara tog lista je da Srbija tako sprečava prijem Kosova u Savet Evrope
Parlamentarna skupština Saveta Evrope je sredinom aprila ubedljivom većinom izglasala prijem Kosova u članstvo. Ali, poslednju reč ipak daju ministri spoljnih poslova članica, podseća Frankfurter algemajne cajtung.
Redovni godišnji sastanak ministara održava se sredinom maja, prenosi „Dojče vele„.
„Deluje da tamo podrška za Kosovonije tako ubedljiva kao u Parlamentarnoj skupštini“, piše frankfurtski list.
„Iz više evropskih prestonica se čuje da Kosovo pre glasanja o prijemu mora najpre da dopusti osnivanje zajednice srpskih opština i enklava, kako bi obezbedilo prava srpske manjine“, navodi FAZ.
„Kako se čuje, i u Berlinu dele tu argumentaciju, između ostalog u Kancleramtu“, dodaje se.
Prema oceni autora članka, novinara Mihaela Martensa, to je kao da je Srbiji dato „pravo veta“ iako ono ne postoji u Savetu Evrope.
U tekstu se navodi da je Zajednica srpskih opština predviđena još sporazumom Beograda i Prištine iz 2013, ali da se dugo „ništa“ nije dešavalo.
Nacrt statuta
Prema Martensu, „tek 2023. je srpska strana konačno predstavila nacrt statuta“ koji pak nije ispunjavao kriterijume Saveta Evrope. Od oktobra prošle godine na stolu je, piše, „neformalni nacrt“ koji dolazi iz Brisela i Kvinte.
Diplomate sada, piše dalje FAZ, zahtevaju da kosovski premijer Aljbin Kurti taj nacrt prosledi na proveru Ustavnom sudu Kosova kako bi izglasali prijem Kosova u Savet Evrope.
U tekstu se dodaje da je Kurti, tokom posete Nemačkoj prošle sedmice, pokušavao da pojasni da se Ustavni sud ne može baviti neformalnim dokumentom.
„Upadljivo je da se do sada nijedan jedini izabrani predstavnik srpske zajednice na Kosovu nije zvanično odredio prema nacrtu zajednice opština koji su predložile zapadne države. U četiri opštine na severu Kosova gde Srbi čine veliku većinu stanovništva – trenutno i nema izabranih srpskih gradonačelnika“, piše list.
Vizura Aleksandra Vučića
Srbi su naime bojkotovali i izbore i referendum za smenu albanskih gradonačelnika koji je mogao biti uvod u prevremene izbore.
Kako piše Martens, i to je Kurti pokušao da istakne u Berlinu – da jedino opštine mogu da se povežu u Zajednicu opština te da im to ne treba oktroisati iz Prištine.
Prema tumačenju novinara, ne čudi što sa srpske strane sada ne dolazi podsticaj da se Zajednica što pre formira. „Jer, iz vizure srpskog predsednika Aleksandra Vučića, koji kontroliše i diriguje političarima kosovskih Srba, ovaj konflikt je savršena zamka za Kosovo“.
Martens objašnjava kako izgleda ta „zamka“: „Beograd zabranjuje srpskim političarima iz svoje nekadašnje pokrajine da prihvate izgledne inicijative za osnivanje zajednice opština ili da podrže ideje koje su podudarne sa standardima Saveta Evrope, ali se istovremeno glasno žali što nema Zajednice“.
„Tako su u Beogradu othranili zlatnu koku srpske diplomatije kako bi sprečavali zapadne integracije Kosova“. Levom rukom se Kosovu postavljaju uslovi, a desnom se obezbeđuje da se ti uslovi nikad ne mogu ispuniti“, piše dalje FAZ.
Dodaje se da je Kurti u Berlinu pričao sa nemačkom šeficom diplomatije Analenom Berbok, ali da o sadržaju razgovora ništa nije poznato. Kurti se sastao i sa drugim političarima.
FAZ kao „motor“ kosovskog prijema u Savet Evrope predstavlja socijaldemokratu Franka Švabea, vođu delegacije socijaldemokrata i zelenih u Savetu Evrope.
Kako se navodi, Švabe se snažno zalaže za to da ministri članica ne torpediraju ono što su izglasali parlamentarci Saveta Evrope. Kao jedan od mogućih izlaza pominje se da se zapadni nacrt statuta Zajednice srpskih opština, umesto kosovskom Ustavnom sudu, pošalje „izvanrednim ustavnim pravnicima“ Saveta Evrope.
„To bi mogao biti izlaz iz srpske zamke, kažu političari socijaldemokrata u Berlinu“, zaključuje Martens u tekstu za FAZ.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
