Dok jedni veličaju ovo filmsko ostvarenje, dobar deo publike negoduje i misli da produkcija nije prišla pevačicinoj priči pažljivo, već da na senzacionalistički način pokazuje brojne mračne trenutke preminule umetnice
Premijera filma o muzičkoj zvezdi Ejmi Vajnhaus „Back to black“ biće održana 7. maja od 20.30 u bioskopu Cineplexx BIG Beograd, saopštila je distributerska kuća Taramaunt.
Ulogu Ejmi Vajnhaus tumači Marisa Abela. Na veče premijere biće organizovan i poseban koncert dobrodošlice uz „Amy’s houseband“ od 19 časova u atrijumu šoping centra BIG fashion Beograd.
Mišljenja o ovom filmu su podeljena. Dok jedni veličaju ovo filmsko ostvarenje, dobar deo publike negoduje i misli da produkcija nije prišla pevačicinoj priči pažljivo, već da na senzacionalistički način pokazuje brojne mračne trenutke Ejmi Vanhaus.
Ejmin otac Mič, i sam izuzetno kontroverzna ličnost u njenom životu, ali i smrti, podržao je snimanje ovog filma i čak je za snimanje ustupio stan u kom se njegova ćerka predozirala, što je posebno šokiralo fanove i prijatelje.
Prema sinopsisu, film je priča o Ejmi Vajnhaus, od njenog početka karijere do revolucionarnog studijskog albuma „Back to black“. Ispričan iz njene perspektive i inspirisan duboko ličnim tekstovima koje je pisala, ovaj film je izuzetan portret žene koja stoji iza jednog fenomena i burne veze koja je centar jednog od najlegendarnijih muzičkih albuma svih vremena.
Ovo nije prvo ostvarenje o Ejmi. Snimljen je uspešan dokumentarni film Asifa Kapadije „Ejmi“ iz 2015. koji je osvojio brojne nagrade, uključujući Oskara, Baftu i MTV filmsku nagradu za najbolji dokumentarac. Kritički hvaljeni dokumentarac BBC „Reclaiming Amy“ usledio je 2021.
Smrt koja (ni) je šokirala svet
Ono što su milioni ljudi, od publike i obožavalaca do najuže porodice, videli da se sprema, nažalost se obistinilo. Britanska kantautorka i pevačica Ejmi Vajnhaus (27) u subotu, 23. jula 2011. godine, pronađena je mrtva u svom stanu u Londonu.
Uzrok smrti za sada nije poznat, ali pretpostavlja se da su godine zloupotrebe alkohola i droga u kombinaciji sa psihičkim problemima i burnim životom odnele danak. Telo Ejmi Vajnhaus pronađeno je u 16 časova, već u 18 časova na njenoj stranici na britanskoj Vikipediji unet je datum smrti, 23. jul, a čitav tekst prebačen je u prošlo vreme.
Detalj koji ne aludira ni na šta drugo do na sumanutu brzinu savremenog sveta, brzinu kojom se Ejmi Vajnhaus pojavila, zasjala, oduševila i očarala svet, potom ga razočarala i ugasila se. To je ujedno i sve što je pojava poput Ejmi imala sa ovim vremenom.
Sve drugo u vezi sa njom bilo je svevremeno. Britanka crnačkog glasa, pravila je muziku koja je bila mešavina bluza, soula, rokenrola, kantrija, sa stihovima iz samog srca sopstvenog mraka, bola i praznine, onog ružnog đavola koji čuči u svakome od kad je sveta i veka, a samo retki umeju da ga pretoče u lepotu za druge.
Ejmi Vajnhaus bila je od tih retkih i izvesno je da je umrla od otrovne mešavine uspeha i očaja.
„Vreme“ je imalo uvid u zahtev u kojem Bibliotekarsko društvo Srbije upozorava da OOPR protivzakonito vodi autorska prava pisaca, a i da nije osnovan po zakonu. OOPR na to oštro odgovara
Istorija je piščeva osnovna preokupacija, stopljena sa književnošću. Ne postoji svrsishodna i velika Istorija sa velikim slovom – postoji više malih, fragmentiranih istorija u kojima se okuplja nekakav smisao kroz mnoštvo delova: ”tek ponešto postaje istorija. A sve munjevito postaje prošlost: ‘senka senka, a potom ništaʼ”. To razgrađivanje, a zatim “lepljenje” priče je važan postupak Petkovićeve poetike, njegove istoriografske metafikcije, koju bismo jednostavnije mogli nazvati igrom, maštarijom, fantastikom
Sentiš-putešestvije jubilarnog BJF završilo se s manjom flekom, ali uspešno: svi ispoštovani, publika brojnija i mlađa no ranije
Ovaj Abasijev film je, čini se, dovoljno iskren i promišljen pokušaj da ukloni Trampove šake sa lica, i onda što uverljivije prikaže portret čoveka koji i kada sam pati, ne odustaje od mogućnosti (a koja nije tek odraz alfamužjačkih i kompetitivnih poriva) da patnju nanese i drugima, makar oni spadali i u krug njegovih najbližih “satelita”
Ksenija Radulović:
Otvaranje granica – stručna recepcija Bitefa u Srbiji;
Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, 2023.
Zašto toliko ljudi ima potrebu da „opomene“ da nije Noć veštica nego Sveti Luka? Misle li ljudi da su onda bolji pravoslavci?
Skidanje pa vraćanje semafora na raskrsnici kod Ušća koja je pretvorena u kružni tok je još jedan eksperiment in vivo na Beograđanima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
