Strogo gledano, to i nije tenk već čitav borbeni sistem u kojem su razna oklopna vozila, dronovi, lasersko oružje pa još i veštačka inteligencija
Nemačka i Francuska su u petak potpisale memorandum o zajedničkom razvoju tenka naredne generacije. Sporazum su u Parizu potpisali ministri odbrane dve zemlje, Boris Pistorijus i Sebastijan Lekornu, javila je agencija dpa.
Projekat vredan milijarde evra treba da proizvede ultramoderno oklopno vozilo koji će zameniti nemačkog Leoparda 2 i francuskog Leklera.
Glavni sistem za kopnenu borbu (MGCS) nije puki tenk, nego platforma koja povezuje kopnene i vazdušne borbene sisteme.
To umrežavanje tenka, podrške, dronova i aviona će označiti kvantni skok vojne tehnologije, navode ministarstva odbrane dve zemlje.
Sistem bi trebalo da uđe u upotrebu dve vojske do 2040. godine.
Ranije ugovoren razvoj lovca budućnosti
Razvoj MGCS vodiće Nemačka. Vazdušni pandan budućeg borbenog sistema FCAS, vodi Francuska. FCAS uključuje razvoj lovca naredne generacije, dronova i drugih komponenti.
Poput drugih zajedničkih projekata, MGCS je kasnio zbog trvenja partnera o raspodeli poslova.
Nemačka, Francuska i Španija su načelni dogovor o FCAS, isto projektu vrednom milijarde evra, postigle u maju 2021. Tome su prethodile rasprave ko će šta razvijati i proizvoditi.
Pametni tenkovi
Kako je ranije pisao nemački nedeljnik Štern, novi MGCS bi trebalo da bude pandan ruskom T-14 Armata.
Prvi uvidi u nacrt kažu da će tenk težiti svega 50 tona, i time biti petnaestak tona lakši od Leoparda ili američkih Abramsa.
Planira se tročlana posada, glavni top bi trebalo da ima kalibar 140 milimetara, deset milimetara više nego Leopard.
Ali, druga vozila u okviru MGCS uopšte neće ni izgledati kao tenk sa topom. Mogla bi da nose rakete zemlja-zemlja, lasersko oružje, dronove ili protivvazdušnu odbranu kako bi zaštitila celu flotu. Neka od tih vozila biće i bez posade.
Kako je najavljeno, nova armada biće podržana veštačkom inteligencijom.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
