Novi izveštaj pokazuje da su i kod mladih u Hrvatskoj sve izraženiji psihički problemi i bolesti. Žive u vreme naglih promena, imaju egzistencijalne probleme, žive gore nego njihovi roditelji, piše „Dojče vele“ (DW).
Dok stariji Hrvatio dlučuju o postizbornom krojenju nove vlasti, u senci se našao krajnje negativan godišnji izveštaj hrvatske pravobraniteljke u kojem se iznose razni podaci o rastućim problemima mladih u toj zemlji.
Navodi se da 31 odsto populacije između 15 i 24 godine ima simptome anksioznosti, a 21 odsto simptome depresije, dok 17 posto ima teške simptome stresa. Veliki procenat mladih ove dobi razmišlja o samoubistvu, planira ga ili je već pokušalo. Takođe je veliki udeo mladih koji se drogiraju ili patološki piju alkohol. Dodajmo još da 20 odsto te populacije bilo fizički nasilno prema drugima, ili je pretilo nasiljem.
Egzistencijalni problemi
Prema tom izveštaju, mladi ne mogu da reše stambeno pitanje jer su im plate male, kreditna sposobnost nikakva i često rade na određeno vreme. Stoga je kod njih zabeležen porast mentalnih bolesti ili psiholoških tegoba – one u Hrvatskoj muče čak 60 posto osoba u dobi između 15 i 24 godine.
O vezi između socijalnih i ekonomskih, ili egzistencijalnih problema, s psihičkim stanjem pojedinca, upitali smo prof. dr. Darju Maslić Seršić s Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu koja i sama sprovodi istraživanja o navedenoj populaciji.
„Analize ukazuju na činjenicu da socijalni uslovi bitno utiču na mentalno zdravlje, kako mladih, tako i odraslih. Posebno u vreme ekonomskih kriza i veće egzistencijalne neizvesnosti, kao i stope nezaposlenosti, raste broj hospitalizovanih zbog psihičkih tegoba. Tako je i danas“, rekla je Maslić Seršić, navodeći zatim ključne tačke u toj problematici.
Prvo, tu je sama nezaposlenost koja na duže vreme izaziva stanje i osećaj nemaštine, uz gubitak opipljive vremenske strukture dana i sedmice. S tim ide i zamagljivanje životnih ciljeva, generalno svrhe života, pozicije u društvu, pouzdane socijalne mreže.
Psiholozi takvu populaciju označavaju internacionalnim terminom-skraćenicom NEET, što znači „Not in Education, Employment or Training“ (Nisu na obrazovanju, nisu zaposlenni ili na stručnoj obuci).
„NEET je uvek u fokusu brige državne, odnosno tako bi moralo biti, jer su naročito ranjivog mentalnog zdravlja. Pored toga, veliki deo mladih jeste zaposlen, ali i izložen specifičnom stresu nestabilnog tržišta rada. Oni tako nešto ipak zarađuju za svoje životne troškove, mada u veoma povećanoj neizvesnosti“, dodala je.
Nagle društveno-ekonomske promene
„Silom prilika, sve su skloniji tzv. prekarnim poslovima, zbog čega ih na radnome mestu ne zanima ništa osim novca. Posao kod njih ne nalazi funkciju fiksiranja smisla u životu, kao i smisleno iskorišćenog vremena, ni druženja s kolegama, širenja horizonata, doživljaja uspeha, itd. Odvojeni su psihički od sredine u kojoj dnevno provode tolike sate. Druga kategorija, pak, jesu oni koji su obrazovaniji, koje više zanima fleksibilno radno vreme, rad od kuće, digitalno nomadstvo i tsl. No to ne treba da zavara, jer nosi neke bitno drukčije, a zahtevne psihološke izazove“, smatra Darja Maslić Seršić.
U suštini, takvi su profili otišli iz jedne krajnosti, one s kruto zadanim radnim mestima, više tradicionalno određenim, u drugu – prefluidnu, neuhvatljivu.
„Pored nedostatka autoriteta i uzora njima je uskraćena i pouzdana karijerna perspektiva. To ih neretko čini anksioznima, dok ih pomenuti manjak smisla gura u depresiju, a te dve pojave kod mladih često dolaze u paru“, ističe ona.
Pritom je reč o naglim društvenim i ekonomskim promenama koje nisu pogađale roditelje današnjih mlađih ljudi.
„Mladi se nisu genetski promenili, naravno, pa da u tome tražimo uzrok tegobama, nego su odjednom izloženi novonastalim pritiscima i znatno izmenjenoj okolini. Povrh svega, danas o psihičkom zdravlju govorimo direktnije i češće. Konačno, prema određenim istraživanjima, sve više se koriste lekovi iz psihijatrijskog repertoara, ali to je samo suzbijanje posledica“, zaključila je Maslić Seršić, napominjući uz to da lekovi nisu efikasni za većinu problema ovih mladih.
Broji se svaki lajk
U susretu sa diplomiranim socijalnim radnikom Nedjeljkom Markovićem iz udruženja Pragma, koji radi s mladima i porodicama, razgovaramo i o drugim izvorima krize mladih.
Saznajemo podatak da i u Hrvatskoj i u svetu gotovo svaka peta mlada osoba pati od usamljenosti. „Takvi mladi ističu kako nemaju ni jednog dobrog prijatelja, nemaju kome da se povere kada im je teško i teško se nose s negativnim uticajem društvenih mrežagde se meri svaki ‘lajk’ i svaka objava“, kaže on.
Ni sna niti sporta
„Zbog toga često nemaju dovoljno kvalitetnog sna jer moraju proveravati poruke i biti onlajn. Nedostatak sna je jedan od vodećih uzroka ubrzanog narušavanja mentalnog zdravlja kod dece“, dodaje Marković, „posebno ako traje dugo i bez intervencija stručnjaka. U prilog narušavanju zdravlja idu i teške situacije koje deca doživljavaju skoro isto kao i smrt u porodici ili selidbu: razaranje porodice zbog upotrebe droga, alkohola i kockanja, sve zavisnosti koje su u Hrvatskoj dovele ne samo do raspada brakova, nego i porasta nasilja i finansijskih problema svih članova porodice“, ukazuje Marković.
Ovaj sagovornik, inače predsednik organizacije Hrvatska mreža protiv siromaštva, upozorava i na socijalnu izolaciju uzrokovanu tzv. pametnim telefonima koji pojedinim mladima znače jedini kontakt s okolinom.
„Izostaju sportske ili bilo koje druge vanškolske aktivnosti gde bi širili socijalnu mrežu, pokazivali fizičku i mentalnu snagu i upoređivali se s drugima“, kaže Nedjeljko Marković, komentarišući za kraj kako danšnjim mladima ne idu na ruku ni uznapredovale klimatske promene. Čak ih i to, uz neprimereno informisanje, stavlja pod izuzetan pritisak, umesto da im društvo ponudi modele doprinosa rešavanju tog i drugih globalnih problema.
