Francuska škola je potvrdila da planira zidanje nove zgrade ali ne na parceli OŠ „Stefan Nemanja“, kao i da o tome nije komunicirala sa Ministarstvom prosvete. Zato nije jasno zašto se Ministarstvo interesovalo za prostor te škole, i zašto su pored nje postavljeni bageri
Jutros je ispred beogradske Osnovne škole „Stefan Nemanja“ na Senjaku postavljen štand na kome se potpisuje peticija protiv namere Ministarstva prosvete da ustupi jedan deo te škole novoj Francuskoj školi. Roditelji, koji su u utorak pokrenuli peticiju on line, traže od Ministarstva da ne ugrožava njihov prostor.
Nekoliko sati nakon toga, Ministarstvo prosvete Srbije uputilo je saopštenje da nema nikakve reči o ustupanju ili prodaji bilo kog dela parcele koji koristi Osnovna škola „Stefan Nemanja“, niti iko u Ministarstvu razmišlja o iseljenju te škole, te da su roditelji pogrešno informisani i na taj način uznemireni.
Podsetimo, roditelje je uznemirio prethodni dopis Ministarstvu upućen školi, broj 610-00-181/2024-07 od 02.04.2024, za zahtevom da se izjasni da li koristi parcelu na kojoj se nalaze zgrada i školsko dvorište za obavljanje obrazovno-vaspitne delatnosti, ali i bageri koji su postavljeni pored škole, na prostoru FK „Radnički“.
Ministarstvo danas tvrdi da je taj dopis „u funkciji izrade Plana detaljne regulacije koji priprema Gradska uprava Beograda.“
Tvrde i da „postoji potpuno izvesna mogućnost, čak i preporuka, da se stvore planski i urbanistički uslovi da se kapaciteti škole osavremene i unaprede kroz sam Plan detaljne regulacije.“
Međutim, u današnjoj reakciji Ministarstva nigde ne piše zašto se uopšte radi novi Plan detaljne regulacije za deo grada na kome se nalazi škola, niti ko je investitor.
Francuska škola koja se takođe nalazi na Senjaku, u blizini je OŠ „Stefan Nemanja“, i iznajmljuje njenu fiskulturnu salu za svoje učenike, potvrdila je da planira novi objekat, ali još uvek ne može da kaže gde bi se nalazio. Rekli su samo da nije na parceli OŠ „Stefan Nemanja“.
Rekli su i da o svojim planovima nisu komunicirali sa Ministarstvom.
Ovo poslednje, da o svojim planovima nisu pregovarali sa Ministarstvom prosvete, najviše je zabrinulo roditelje i unelo im sumnju da postoji treće lice koje, pod paravanom Francuske škole, pokušava da zauzme deo škole „Stefan Nemanja“.
Đorđe Miketić, predsednik beogradskog odbora stranke Zajedno, kaže za „Vreme“ da se „navodno sve radi u korist privatne Francuske škole“, ali da nije isključeno da iza toga stoji neko treće lice koje bi da zauzme deo škole „Stefan Nemanja“.
Francuska škola je inicirala „izradu Plana detaljne regulacije radi izgradnje njihovog objekta na toj parceli umesto škole „Stefan Nemanja“, kaže Miketić. Kaže da su „bageri na parceli FK Grafičara, koja je pored škole.“
„Da li je francuska škola služila kao paravan za nekakve druge koruptivne aktivnosti i otimanje parcele, ne zna se, ali zašto uopšte roditelji i deca moraju da strahuju i sami brane školu od sumnjivih investitora?“, kaže Miketić.
Dodaje da bi „stoga, Ministarstvo prosvete, kao i Komisija za planove grada Beograda trebalo hitno da odbije sve zahteve za uzurpacijom parcele na kojoj se nalazi osnovna škola Stefan Nemanja. Naše institucije su tu da brane javni a ne privatni interes“.
Sutra je sastanak gradske Komisije za planove na kome će se, kako nezvanično saznajemo, raspravljati o slučaju škole na Senjaku.
Na jučerašnjem sastanku Saveta roditelja dobijena su uveravanja da je sve u redu, da nema razloga za brigu, i da je pismo Ministarstva sa pitanjem da li koriste parcelu u vaspitno-obrazovne svrhe isključivo stvar procedure koja mora da se sprovede kad se obraća neko spolja sa predlozima – misli se na Francusku školu koja, kao što je pomenuto, negira kontakt sa Ministarstvom.
Sastanak saveta roditelja inicirala je opština Savski venac, iako je za tako nešto ovlašćenja isključivo škola. Ova činjenica je roditeljima još više pojačala uverenje da njihove sumnje imaju osnova.
OŠ Stefan Nemanja ima 400 učenika i pokriva, kako piše na njenom sajtu „najširu teritoriju u gradu sa koje deca dolaze u jednu školu“. Naime, nju pohađaju deca sa Senjaka, Topčidera, Topčiderskog brda, pa i sa Dedinja, koja nemaju drugu državnu školu u blizini. Sledeće najbliže su na Autokomandi ili na Dedinju, što je udaljeno nekoliko kilometara i loše povezano javnim prevozom.
Francuska škola je osnovana 1951. i registrovana je u Parizu. Od juna 2021. godine postaje „srpski entitet“ nezavistan od Francuske ambasade. Kako piše na sajtu te ustanove, do tada je bila privatna škola registrovana pri Ambasadi Francuske.
Nakon pobune univerzitetskih profesora protiv zakonskih izmena koje bi omogućile da ministar obrazovanja po sopstvenom nahođenju stranim fakultima dodeljuje dozvolu za rad, Vlada je povukla svoj predlog. Vučić je zbog toga bio baš ljut. Šta je sve bilo sporno u Predlogu zakona
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Ove bakterije razvile su otpornost na antibiotike, što ih čini smrtonosnijim i težim za lečenje
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
