Negde na kraju filma "Moonstruck", kad sve dođe na svoje mesto, Olimpija Dukakis sprema nedeljni italijanski doručak za Šer, Nikolasa Kejdža i ostale za porodičnim stolom. Uživajte
VHS sa filmom Moonstruck dobili smo preko reda, ispod tezge, od vlasnika lokalnog video kluba uz napomenu da je kopija naravno piratska ali odlična, bila je to 1988, i zaljubili se i u film i u čudesni italijanski doručak koji negde pred kraj za svoju porodicu sprema Olivija Dukakis, koja glumi majku.
Mi taj njihov doručak spremamo za večeru, a može i za ručak i kad god.
Film naravno da neću da prepričavam, ko nije gledao, neka obavezno gleda. Reći ću samo da se Šer zaljubljuje u Nikolasa Kejdža koji je brat njenog verenika. Verenik je dobar izbor iako je bez veze, a Kejdž nimalo nije bez veze, ali deluje da nije dobar izbor.
Na kraju se ipak sve razreši na najpoželjniji mogući način, i Olimpija Dukakis pravi nedeljni italijanski doručak za porodicu. Za sto je pozvan i Kejdž.
To je čuvena scena u filmu.
Ima još čuvenih, po meni sve na kojima su Šer i Nikolas Kejdž, a pre svih ona u vrelini pekare dok Kejdž u običnoj beloj potkošulji peče hleb, ili njih dvoje u loži Metropolitena na Boemima, ili Šer u ispovedaonici, ili opet Šer dok joj Olimpija Dukakis njena majka, u dve rečenice kaže sve što u životu treba da se zna o muškarcima, ili Olimpija Dukakis dok sama večera u italijanskom restoranu – sve su fenomenalne.
Dakle, doručak: mi smo ga nazvali munstrak, a posle sam viđala da ga zovu jaja u rupi, što je po meni toliko bukvalno da totalno negira čaroliju.
Olimpija uzme jednu krišku hleba debljine, šta ja znam, do dva santimetra, jaje i paradajz sos, a treba još i parče putera, i so i biber.
U onoj kriški hleba iseče rupu. Otopi puter u teflon tiganju, pa na to stavi hleb. Razbije jaje, i pažljivo ga smesti u rupu od hleba. Posoli i pobiberi. Hleb prži dok ne porumeni, onda ga pažljivo okrene.
Dok se to peče, na drugom tiganju se greje paradajz sos. I to se onda spoji: na tanjir stavi hleb sa jajetom, preko prelije paradajz, i posluži.
Ovo je baza, koja naravno dozvoljava svaku nadogradnju. Meni je lep i živ paradajz malo samo zagrejan na suvom tiganju. Ili pršuta ispod svega toga. Ili ljute kobasice. Šta god.
Kad smo sledeći put gledali Moonstruck, bilo je to na nekoj televiziji. I tek tada sam, na normalnoj kopiji, videla koliko zapravo je Šer lepa i kako Kejdž fenomenalno izgleda u odrazu one vatre iz peći, i kako je njihovom doručku nemoguće odoleti. Srećom, uživanje je uvek dobrodošlo.
Dok društvo slavi mnoštvo izbora kao vrhunac slobode, realnost je drugačija. Svedoci smo generacije Z koja je paralisana sopstvenim privilegijama, zarobljena u večitom preispitivanju, nesposobna da se pokrene u bilo kom pravcu jer svaki pravac izgleda istovremeno i primamljivo i zastrašujuće. Obilje izbora postaje teret koji parališe. Zašto je to tako?
Pred Sajam knjiga, a povodom godišnjice smrti velikog glumca koga volimo, objavljena je Monografija Žarko Laušević da obelodani i sačuva uspomene Voje Brajovića, Dragane Varagić, Slavka Štimca, Slobodana Unkovskog, Vlade Divca... na njihovog Lauša
Studije pokazuju da su migranti sa Balkana, tamo u belom svetu, pod velikim stresom, u stalnoj privremenosti. Zarobljeni između tamo i ovde. Šalju pare kući i tako produbljuju svoj bezizlaz
Protiv kulturne baštine u Vojvodini kao da su se združenim snagama urotili korumpirani (ili samo nemarni i nekompetentni) donosioci odluka, pohlepni investitori, nedovoljno osvešteni meštani pa tek na kraju – zub vremena
Nakon provere informacija navedenih u tekstu objavljenom 2. oktobra 2025. godine pod naslovom „Zbog neosnovane optužbe Nataše Tasić otkazan je početak sezone SNP“, utvrdili smo da su pojedinačni navodi netačni i zbog toga objavljujemo sledeći demanti
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
