Ana Brnabić na RTS-u: Mi im pružamo ruku, a oni je neće

Posle tri dana „rasprave“, poslanici u republičkom parlamentu izabrali su „prvu među jednakima“ – predsednicu Skupštine Srbije. Ana Brnabić je posle gotovo sedam godina na čelu izvršne vlasti prešla u najviše zakonodavno telo, prenosi portal RTS-a.

To što se na RTS-u naziva „raspravom“, zapravo je bilo trodnevno prepucavanje i vređanje uglavnom na uličnom nivou, u čemu su prednjačili poslanici Srpske napredne stranke, poptuno omalovažavanje opozicije, sve u svemu obesmišljavanje institucije Narodne skupštine.

Toj slici su pridoneli i pripadnici Jedinice za obezbeđenje (JZO), više desetina njih, koji su pravili živi kordon između opozicionih poslanika i parlamentarnih predstavnika vlasti i iz ko zna kojih razloga zauzeli „strateške“ položaje u čitavoj Skupštini.

Ne osvrćući se na to, Ana Brnabiće je za RTS istakla da je o promeni funkcije razgovarala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednikom Srpske napredne stranke (SNS) Milošem Vučevićem, ističući da su promene posle nekog vremena dobre.

„Dobro je da se rotiraju ljudi, niko nije predodređen za neku funkciju, Srbija tako ide napred“, rekla je nova predsednica Narodne skupštine.

Da objasni „Srbiji protiv nasilja“

Istakla je, prenosi RTS, da se prihvatila posla koji je „važan“ i da će pokušati da da sve od sebe da parlament bude „otvoreniji za javnost“, te da unapredi saradnju sa drugim parlamentima.

To jest, proizilazi iz onog što je rekla, da nastavi tamo gde je njen prethodnik Vladimir Orlić stao, da dokaže „šefu“ da je još bolja od Orlića njega, a to u duhu naprednjačke politike znači da zapuši usta svakome ko ih otvori ne bi li izustio neku kritiku, a kamoli da kaže nešto protiv „šefa“, tj. Aleksandra Vučića.

Prema rečima Ane Brnabić, zabluda je da je Evropski parlament (EP) iznad srpskog, relativizujući tako Rezoluciju EP o srpskim izborima za koje postoje brojni dokazi da su bili, najblaže rečeno, „neregularni“, samo što se nadležne institucije srpske države tim  brojnim neregularnostima ne bave.

„Što pre ‘Srbija protiv nasilja’ to shvati (da treba da uvaže parlament koji su naprednjaci pokorili sebi, a ne evropski, mada Srbija navodno teži članstvu u Evropskoj uniji), to je bolje i za naš parlament. Ne vidim drugi način da smanjite tenzije u društvu i pokušate da izgradite mostove, osim dijalogom, i moja ruka je ispružena“, istakla je predsednica parlamenta.

„Ispružena ruka“ u smislu Ane Brnabić, nebrojeno puta je to viđeno na delu, znači punudu da se neko povinuje volji i mišljenju „šefa“.

Žal zbog odbijanja saradnje opozicije

Brnabić je navela da joj je žao što je „Srbija protiv nasilja“ odbila da učestvuje u konsultacijima koje je ponudio dosadašnji predsedavajući parlamenta Stojan Radenović, kao i što su odbili učešće u radnim telima.

„Vidim kritike da nismo spremni za dijalog, što je bizarno. Imate poziv da dođete na konsultacije kod predsednika Vučića, što je njihova obaveza prema glasačima. ‘Srbija protiv nasilja’ se nije udostojila da odgovori na te pozive, nisu učestvovali u konsultacijama“, kaže predsednica parlamenta i ističe da je vlast pokazala da „želi dijalog“ i da je „Vučić ponudio ruku opoziciji“, ali da je ona ostala da visi u vazduhu.

Sa druge strane, opozija „pruža ruku“ da se formira odbor koji bi proverio biračke spiskove i sve druge neregularnosti u vezi sa izbornim procesom, ali je ta opoziciona ruka „ostala da visi u vazduhu“ jer su vanredni parlamentarni, pokrajinski, beogradski i raspolućeni lokalni izbori 17. decembra za Brnabić i „šefa“ bili „čisti kao suza“, pa šta ima da se petlja opozicija u biračke spiskove kad oni kažu da su u redu, neka to čini kad osvoji većinu.

„Sazivaću kolegijume i držati ih da bih napravila prostor za dijalog o svim temama. Mislim da je to u interesu naše zemlje. Živimo u kompleksnoj geopolitičkoj situaciji. Nemojte biti opozicija Srbiji, budite opozicija SNS-u“, rekla je Brnabić za RTS u državničkom maniru, preskačući mali problem da su naprednjaci na čelu sa „šefom“ državu izjednačili sa sobom.

Žal zbog nepostojećeg konsenzusa o Kosovu

Predsednica skupštine je uzgred navela da će raspisati izbore u Beogradu za 2. jun i da će to učiniti do 3. aprila, kada je krajnji rok.

Kada je reč o konsenzusu u parlamentu o Kosovu i Metohiji, Brnabić kaže da bi ona „najviše na svetu volela“ da je tako nešto moguće.

„Nažalost, mislim da to nije moguće, a najprirodnije bi bilo da oko KiM imamo nacionalni konsenzus“, ističe novopečena predsednica Skupštine, što bi valjda trebalo da znači da bi najviše volela da svi oni koji to ne do sada nisu videli tako, konačnom uvide da nema mudrije, odgovornije i delotvornije kosovske politike, do one koji sam sam samcit vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

A posledice te politike su da je Srbija priznala registarske tablice sa oznakom „republika Kosovo“ koje su morali na svoja vozila da okače Srbi koji žive na Kosovu, da dinar više nije u opticaju na Kosovu, da Srba nema u kosovskim institucijama, a nema ništa ni od Zajednice srpskih opština, pa su praktično prepušteni sami sebi…

Mora se priznati i jedna pobeda Vučićeve kosovske politike, za koju Brnabić priželjkuje svenarodni konsenzus: manistiru Visoki Dečani vraćeno je 24 hektara zemlje koja mu je bila oduzeta.