U Nemačkoj se usamljenost često opisuje kao tiha epidemija. Najnoviji podaci Saveznog zavoda za statistiku pokazuju da se svaka šesta osoba starija od deset godina često oseća usamljeno – to je oko 12,2 miliona ljudi, piše Dojče vele.
Psiholozi definišu usamljenost kao percipirani nesklad između željenih i stvarnih društvenih odnosa i to se razlikuje od društvene izolacije. Statistike pokazuju da su u Nemačkoj najviše pogođeni mladi ljudi: četvrtina mladih između 18 i 29 godina kaže da se često oseća usamljeno.
Ministarka za porodicu Liza Paus (Zeleni) opisala je usamljenost kao jedno od najvažnijih pitanja našeg vremena, ne samo zbog rizika za zdravlje, uključujući veći rizik od srčanih bolesti, moždanog udara, demencije i depresije – već i zbog toga što slabi društvenu koheziju.
Studija „Izuzetno usamljeni“, deo projekta Kollekt koji finansira ovo Ministarstvo, sugeriše da usamljenost može da predstavlja pretnju demokratiji.
Naučnici su otkrili vezu između usamljenosti i antidemokratskih stavova: sklonost ka populizmu, verovanju u teorije zavere, autoritarni stavovi i odobravanje kršenja političkih pravila i nasilja.
„Ovo nisu uzročno-posledične veze, ali postoji korelacija“, rekla je Klaudija Noj, sociološkinja i jedna od autora studije.
Ljudi koji su duže vreme usamljeni počinju da doživljavaju svet negativnije, kao mračniji i opasniji – manje veruju drugim ljudima, ali i svom okruženju i demokratskim institucijama.
To je problem, smatra Noj, jer podrška demokratiji zavisi od toga koliko snažno se neko oseća povezanim sa društvom u celini.
„Čežnja za zajednicom je naravno i dalje veoma jaka. U nama je prosto duboko ukorenjeno da verovatno ne možemo da preživimo bez drugih“, rekla je ona.
Desničarske populističke ili desničarske ekstremističke stranke nude osećaj zajedništva i istovremeno ovaj narativ straha: ‘Pridružite nam se, onda ćete biti deo naše zajednice’.
Usamljenost je samo jedan od mnogih faktora rizika
Gabrijela Grobarcikova (25) kaže je da je imala 15 godina kada se prvi put osetila usamljenom.
„Osećala sam se distanciranom od drugih ljudi. Osećala sam da je mnogo ljudi oko mene, ali je izostao osećaj prave veze“, rekla je za DW.
Grobarcikova je rekla da nije imala stabilan porodični život i da joj je bilo teško da održava dugogodišnja prijateljstva, ali je osećaj povezanosti pronašla kroz politiku. Smatra da i zahvaljujući tome što su njeni roditelji pristalice politike levog centra, ona nije razvila antidemokratske ili ekstremističke stavove.
„Usamljenost je stanje u kojem postoji snažna, neispunjena želja za zajedništvom. Ja sam tu želju ostvarila kroz politički angažman i aktivizam, u lokalnim zajednicama, socijaldemokratskim političkim krugovima“
Studija Kollekta pokazala je da je nepoverenje u demokratiju široko rasprostranjeno među mladima. Od 1.008 anketiranih starosti između 16 i 23 godine, svega njih 48 odsto smatra da u Nemačkoj demokratski sistem funkcioniše dobro, a 40 odsto veruje da su političari u stanju da odgovore na izazove budućnosti.
Da li je ranije bilo bolje?
Međutim, ne postoje empirijski dokazi koji bi sugerisali da mladi ljudi danas imaju politički ekstremnije stavove od prethodnih generacija, kaže Bjorn Milbrat, sociolog i stručnjak za radikalizaciju među mladima iz Nemačkog instituta za mlade.
„Danas se stiče utisak da mladi ljudi postaju sve radikalniji. Ali pozivam na oprez. Uvek je bilo radikalnih ili ekstremističkih pokreta mladih“, rekao je Milbrat za DW.
On podseća na talas nasilja desničarskih ekstremista početkom devedesetih, nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke i na studentski pokret u Zapadnoj Nemačkoj 1968.
Istraživanje je pokazalo, rekao je Milbrat, da verovatnoća da će se mlada osoba radikalizovati zavisi od više faktora, a ne samo od usamljenosti. U tome mogu igrati ulogu i socioekonomska pozadina, nestabilan život u porodici, slabo razvijeno kritičko razmišljanje i izloženost mizantropskim stavovima.
„Ne postoji samo jedan faktor. Mislim da je to veoma važno naglasiti jer u javnoj debati često postoji tendencija da se radikalizacija posmatra na veoma jednodimenzionalan način, da je TikTok jedan od glavnih faktora koji radikalizuju mlade“, rekao je on.
„Ali ono što uvek morate da kažete je da su ljudi posebno radikalizovani na TikToku ako su već prijemčivi za određene ideologije ili stavove“, dodao je Milbrat.
Važno je biti budan po pitanju ekstremizma među mladima, rekao je Milbrat, ukazujući na Šelovu studiju mladih iz 2019. koja je pokazala da oko trećine mladih ima sklonost ka desničarskom populizmu.
„To je bio veoma alarmantan rezultat i mislim da je to još uvek tako“, rekao je on. „Ima izbora gde Alternativa za Nemačku dobija veoma značajan procenat od mladih ljudi. To su signali upozorenja koje stalno dobijamo“.
Mlade više uključiti u politiku
Što se mladih tiče, suočavanje sa usamljenošću je samo jedan deo šireg spektra rešenja potrebnih da bi se sprečilo razvijanje ekstremističkih stavova, smatra Milbrat. Tu su ključni političko i građansko obrazovanje u školama, svest o istoriji nemačke nacističke prošlosti i osećaj uticaja unutar demokratskog procesa.
Autori studije Kollekt takođe su rekli da političari i grupe civilnog društva moraju da učine političko obrazovanje dostupnim svima i da stvore više mogućnosti za mlade ljude da učestvuju u demokratskom procesu.
„Mislim da društvo u celini možete učiniti svesnim – šta zapravo znači kada generaciji koja će uskoro biti na pozicijama moći kažete da se njihovo mišljenje ne računa. Po tom pitanju nešto može da se uradi“, rekao je Milbrat.
