„Ono što smo nezvanično saznali jeste da su analize pokazale da nije u pitanju nekako virusno oboljenje. Analize su urađene još tokom prošle sednice na Naučnom istitutu za veterinarstvo Novi Sad i one su pokazale da životinje nisu imale niti prisustvo virusa niti da se sumnja da su uginule od njega. Znači isključujemo prirodnu okolnost - a to je bolest - i onda nam ostaje, naravno, trovanje“, kaže za „Vreme“ Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
Početkom marta Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) saopštilo je da je pronašlo više od 800 mrtvih ptica na oranicama vojvođanskog sela Nakovo kod Kikinde. Među njima je bilo 434 gačca, zaštićenih lovostajem, i 373 čavke koja je zakonom zaštićena vrsta.
Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije za “Vreme” kaže da gaje sumnje da je u pitanju trovanje jer sve na to ukazuje.
Došlo je, nastavlja Ružić, do akutnog uginuća velikog broja ptica i to ne može da se dogodi čak i kada su u pitanju neke visokozarazne bolesti koje pogađaju ptice kao što je Virus Zapadnog Nila, ali posebno ptičiji grip.
Za ovo doba godine Virus Zapadnog Nila nije karakterističan, on se uglavnom javlja tokom leta, a ptičiji grip nije bolest koja napada ptice iz porodice vrana u značajnom broju.
„Ono što smo nezvanično saznali jeste da su analize pokazale da nije u pitanju nekako virusno oboljenje. Analize su urađene još tokom prošle sednice na Naučnom istitutu za veterinarstvo Novi Sad i one su pokazale da životinje nisu imale niti prisustvo virusa niti da se sumnja da su uginule od njega. Znači isključujemo prirodnu okolnost – a to je bolest – i onda nam ostaje, naravno, trovanje“, ukazuje Ružić.
Kada je trovanje u pitanju, naglašava Ružić, evo već deseti dan se čeka da se sazna šta je u pitanju. Međutim, kaže, to nije lako odrediti jer nažalost i na legalnom i nanelegalnom tržištu postoji ogroman broj preparata koji je toksičan za kičmenjake kao što su ptice, te se mora raditi ciljana pretraga.
Tada su prema saopštenju DZPPS gačci i čavke „doslovno padali mrtvi” sa bagremova i žbunova u ataru, te da su ptice nađene na lokalnom putu i kanalu za navodnjavanje.
Na lice mesta izašao je tada veliki broj policajaca, veterinarskih inspektora i radnika komunalnih službi. Navodi se da su uginule životinje zatečene na prostoru od dva kilometra, uglavnom kod noćilišta vrana u koje spadaju gačci i čavke. Dodaje se da su forenzičari snimili i zabeležili mrtve ptice, te da su zakopane u jamu na rubu oranice.
Foto: pticesrbije.rs
Uticaj na ekosistem
Kada dođe do nekog stradanja, u ovom slučaju ptica, uvek se postavlja pitanje kakva je šteta po ekosistem? Ružić kaže da i čavka i gačac nisu atraktivne boje, ne pevaju lepo i s toga većini ljudi nisu nešto drage, ali imaju strahovito značajnu ulogu u poljoprivredi.
„Podsetimo naše poljoprirvednike da samo pogledaju iza svojih traktora kada rade jesenje ili prolećno oranje njiva. Tu su gačac, čavka, siva vrana, koje idu okolo i skupljaju životinjice, glodare, ali i veliki broj insekata i hrane se njima kada ljudi oru zemlju. Izoravanjem zemlje ti organizmi, životinjice, koje ratar ne želi na svojoj njivi, izlaze na površinu i onda ih ove ptice buvalno skupljaju“, objašnjava naš sagovornik.
Svaka promena koja dovede do toga da ugine 800, a sada verovatno već i skoro 1000 ptica na nekom prostoru, ukazuje Ružić, pravi katastrofalne posledice po hiljade hektara u tom kraju zato što nema tih organizama koji uklanjaju druge organizme na prirodni način.
Koje je rešenje?
„Da li je rešenje da svi hodamo sa kanticama pesticida svuda po gradovima, livadama, parkovima, njivama, voćnjacima i samo da trujemo po celi dan. Ja mislim da nije.“
I objašnjava dalje da se mora promeniti ekonomski model poljoprivrede i način na koji se upravlja tim prostorima.
„Poljoprivrednicima nedostaje knjiga jedna u ruke i da svi prođu kroz jedan ozbiljan period edukacije, da nauče da to kako oni danas rade je srednji vek i da to ’ne pije vodu’. Moramo da pogledamo malo preko granice“, naglašava Ružić.
Konačno, naš sagovornik je i mišljenja da zakonodavac mora da uradi svoj posao do kraja – ukoliko je neko trovao ptice, treba da se pronađe i odgovara.
„Da se ta osoba pronađe i drakonski kazni. U ovom slučaju ako se primeni taj neki odštetni cenovnik za uništene, ubijene zaštićene vrste, a to su i gačaci i čavke, mislim da je po jednoj ptici kazna 40.000 dinara. Pomnožite to sa skoro 1000 ptica, to je ozbiljna suma od 40.000.000 dinara“, zaključuje naš sagovornik.
Broj napada na lokale u Beogradu, posebno na Vračaru, ove godine je dvocifren, što ukazuje na mogućnost da posredi nisu izolovani slučajevi, već fenomen
Jezik kao ogledalo društvenih promena u godini na izmaku - koje su reči obeležile 2025?
Nemanja Lacković, poljoprivrednik iz Mačve, prekinuo je štrajk glađu pošto je zemljoradnicima obećan sastanak sa predstavnicima ministarstva. Ukoliko do dogovora ne dođe, najavljuju radikalne poteze
Uklonjeni su transparenti koji su godinama prikrivali deo ruševina Generalštaba. Ono što je izgledalo kao promocija vojske, zapravo je prikrivalo punu razmeru razaranja
„Sve što pamtim je da su migranti prolazili, sedeli na zemlji, neki od njih su ličili na kriminalce. To je sve čega se sećam. Bilo bi neprijatno šetati pored te reke. Kao da živite u kamenom dobu“, opisao je vlasnik kompanije Igl Hils Mohamed Alabar kako pamti lokaciju na kojoj je sagradio Beograd na vodi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
