Da se ne zaboravi
Akcija „Zastani Srbijo“: Tišina za poginule na železničkoj stanici u Novom Sadu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani odaju poštu poginulima ispod obrušene nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra
Beloruski reditelj, novinar i politički aktivista Andrej Gnjot suočen je u Beogradu s mogućim izručenjem Belorusiji koja ga tereti za utaju poreza. Gnjot tvrdi da je žrtva političkog progona
Andrej Gnjot već četiri meseca u Okružnom zatvoru u Beogradu čeka na odluku srpskih sudova o tome da li će biti izručen Belorusiji zbog, kako se navodi u Interpolovoj poternici, utaje poreza u Belorusiji.
Gnjot je protivnik beloruskog režima i jedan je od osnivača Slobodne asocijacije sportista Belorusije.
Ova inicijativa beloruskih sportista osnovana je nakon spornih predsedničkih izbora u Belorusiji 2020. godine, a KGB ih je označio kao „ekstremističku formaciju“.
Iako se prvobitno nije javno deklarisao kao deo organizacije zbog moguće odmazde beloruskih vlasti, Gnjot je u svedočenju u ponedeljak (19. februar) pred Apelacionom sudom u Beogradu prvi put priznao da je on jedan od tri osnivača te organizacije.
„Ja sam kreirao logo, ja sam pokrenuo Instagram stranicu, ja sam idejni vođa organizacije“, rekao je Gnjot.
Ova organizacija dovela je do toga da se Belorusiji oduzme domaćinstvo Svetskog prvenstva u hokeju i da Međunarodni olimpijski komitet suspenduje finansiranje beloruskog Nacionalnog olimpijskog komiteta, na čijem je čelu bio upravo predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko.
„Uspeli smo ono što ni političari nisu uspeli – uzeli smo diktatoru jednu fotelju“, rekao je Gnjot. Kao rezultat, njihov advokat Aleksandar Danilevič osuđen je na deset godina zatvora, a odmazda je usledila i prema drugim članovima organizacije.
Politički, a ne privredni prestupnik
Nakon što je u junu 2021. dobio signal da je država saznala i za njegovo učešće u opozicionim aktivnostima, shvatio je da je vreme da pobegne iz Belorusije. Otišao je prvo u Rusiju, a potom na Tajland.
Ne znajući da je za njim izdata međunarodna poternica, Gnjot je u Srbiju stigao oktobra prošle godine na službeno putovanje.
Odmah po sletanju na beogradski aerodrom zadržan je od strane srpskih vlasti. Viši sud je doneo odluku da su ispunjeni uslovi da se on izruči Belorusiji, ali je Gnjotov advokatski tim podneo žalbu.
„Naš zahtev se temelji na formalnim razlozima, a to je da Viši sud u Beogradu nije saslušao Andreja Gnjota kada je to trebalo da uradi. Takođe, smatramo da postoje dokazi da on tamo neće imati human tretman“, rekao je Gnjotov advokat Filip Sofijanić.
Tako je Gnjot prvi put progovorio tek na ročištu pred Apelacionim sudom. On je gotovo sat vremena iznosio svoju odbranu, detaljno opisujući odnos beloruskih vlasti prema političkim protivnicima.
„U beloruskim zatvorima nalazi se više od 1.600 političkih zatvorenika. U kakvom su stanju – mi to ne znamo“, rekao je Gnjot.
Pomenuo je i druge sportiste koji su uhapšeni zbog političkog delovanja i pročitao citate u kojima oni detaljno opisuju torturu koju prolaze u beloruskom zatvoru. Gnjot je siguran da i njega čeka ista sudbina kao i saborce.
„U Belorusiji me čeka mučenička smrt. U Belorusiji nema zakona, nema zaštite i nema nezavisnog sudstva. Svako ko je protiv vlasti, ima da se zatvori, muči i ponižava“, izneo je Gnjot svoje strahove.
Sebe je uporedio i s Aleksejem Navaljnim, ruskim opozicionarom koji je nedavno preminuo u ruskom zatvoru, i rekao da „ne bi želeo da ima istu sudbinu kao on“.
“Diktatura u Belorusiji je do laktova u krvi i moj život je u vašim rukama. Srbija ne treba da ima krvave ruke zbog beloruskih vlasti“, dodao je Gnjot.
Za šta se tereti Gnjot?
Gnjot se u Belorusiji tereti za utaju poreza u vrednosti od oko 300.000 evra, ali on tvrdi da nikada nije dobio poziv za taj postupak i da je utaja poreza „oblanda za političke procese“, te da ovo nije prvi slučaj da vlast koristi isti član poreskog zakona za obračun s neistomišljenicima.
Ovaj zakon, tvrde Gnjotovi advokati, nema osnov, jer se primenjuje retroaktivno. Gnjot se, naime, tereti se za delo koje je navodno počinio između 2012. i 2018. godine, a poreski zakon na osnovu kojeg ga gone stupio je na snagu tek 2019. godine.
„Pošto civilizovane zemlje ili međunarodne organizacije nemaju saradnju s Belorusijom u pronalaženju i izručenju opozicionih aktivista koji su pobegli, vlasti Belorusije počele su da pokreću lažne krivične postupke po optužbama za navodno neplaćanje poreza i druge privredne prestupe“, objašnjava advokat Vladimir Drozdov, Gnjotov predstavnik pred međunarodnim institucijama.
Zato je Drozdov već tražio brisanje Gnjotovih podataka iz registra Interpola. „Podaci nisu u skladu sa Poveljom Interpola, jer u slučaju izručenja i suđenja u Belorusiji, gospodin Gnjot, kao opozicioni aktivista, ima realnu opasnost da bude podvrgnut mučenju ili drugom okrutnom, nehumanom ili ponižavajućem postupanju, kao i očito uskraćivanje pravde“, objašnjava Drozdov.
O ovom slučaju, Drozdov je obavestio i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu koji je srpskom tužilaštvu uputio jasnu poruku da očekuje da će država Srbija dati vremena sudu u Strazburu da donese svoju odluku, pre nego što Gnjota izruči Belorusiji.
Čeka se odluka Apelacionog suda
Na potezu je sada Apelacioni sud čija se odluka, prema rečima advokata, očekuje za dvadeset do trideset dana.
„Nadamo se da će Apelacioni sud ukinuti prvostepeno rešenje i da ćemo onda u postupak krenuti ponovo, da će imati priliku da da svoju izjavu pred Višim sudom u Beogradu i da ćemo onda izneti i ostale činjenice“, kaže Sofijanić.
A dok sudovi većaju, Andreja Gnjota je policija s lisicama na rukama vratila nazad u zatvor. O danima u zatvoru Gnjot je naširoko govorio i pred sudijama, žaleći se na to da je okružen ubicama i vođama narko-kartela, da ne dobija adekvatnu medicinsku podršku, niti ima pristup zatvorskoj biblioteci.
Sudu je rekao da mu vid slabi, da mu kosa opada i sedi i da trpi „intelektualnu glad“. Zato je u odvojenom postupku tražio da se odluka o pritvoru u Okružnom zatvoru preinači u meru kućnog pritvora.
Ali, ta odluka još nije ni na vidiku.
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani odaju poštu poginulima ispod obrušene nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve