Nekada je bio deo grada koji je bio lep i gde se uživalo, a danas Beograđani prolaze Bezistanom samo kad moraju, pazeći kako hodaju
Fonetove fotografije Bezistana koje objavljujemo snimljene su ovih dana, iako deluju kao da nisu nove. Jer, drugačijeg ga većina Beograđana ni ne pamti, kao da je oduvek razrovan i pun đubreta, deo centra koji treba zaobilaziti.
Bezistan spaja Terazije i Trg Nikole Pašića, dve kucavica Beograda, i jedan je od najprometnijih delova grada. Prolaz je stavljen pod prethodnu zaštitu kao potencijalni kulturni spomenik, i deo je šire zaštićene prostorno kulturno-istorijske celine Terazije.
Sve je bilo u redu do recimo – osamdesetih.
Na mestu današnjeg Bezistana prvo se nalazila „Ćosina mehana“, koju je on modernizovao u „Gostionicu kod Pariza“. Ovo „Pariz“ u imenu, odnosilo se na hotel otvoren 1870. kao jedan u nizu terazijskih hotela – sa leve strane se nalazila čuvena „Kasina“, a sa desne je bila kafana „Takovo“.
Reputacija hotela „Pariz“ je uvek bila mondenska. Velika i prostrana kafana, duboka hladovina dvorišta, nadaleko čuvena kuhinja, zabave i prijemi. Važio je za okupljalište poznatijih Beograđana, posebno onih sklonih politici i Radikalnoj stranci, te je bio upamćen i kao nezvanično sedište ovih, nekad, progresivnih snaga. U njemu je boravio hrvatski slikar Vlaho Bukovac dok je portretisao kraljicu Nataliju i prestolonaslednika Aleksandra Obrenovića.
U restorana hotela „Pariz“ je 1906. bio bioskop „Grand“, tadašnjeg vlasnika hotela Svetozara Botorića, prvog srpskog producenta.
Nakon Prvog svetskog rata, hotel i bioskop prodati su Upravi fondova. između dva rata, hotel će više puta menjati vlasnike i zakupce. Tridesetih godina 20. veka bioskop proširen i dozidana mu je još jedna sala.
Ratne godine i dva bombardovanja koja je Beograd preživeo tokom Drugog svetskog rata, ostavile su Terazije u ruševinama, a jedna od žrtava je bio i hotel „Pariz“. Srušen je 1948. godine, a na njegovom mestu je sagrađen pasaž i trg Bezistan.
Bezistan je zamišljen kao natkriveni manji trg, koji bi služio kao mesto okupljanja zanatlija i trgovaca, ali i kulturni i turistički centar. Otud i sam naziv, koji vuče korene u turskom jeziku i označava „tržnicu, deo trga pod krovom, trgovačku kuću u bazaru“.
Projektovao ga je 1953. godine arhitekta Vladeta Maksimović, koji je nekadašnju hladovinu drveća zamenio betonskim krovom u obliku mreže. U centar trga, kao mesto za predah, postavio je fontanu sa bronzanom skulpturom „Devojka sa školjkom“, Aleksandra Zarina. Duž oboda trga, napravljen je niz radnji, od kojih je mnogima u dragom sećanju ona minijaturna prodavnica „Soko Štarka“.
Šezdesetih je oko fontane bila bašta-restoran, izuzetno popularan.
Umesto nekadašnjeg bioskopa „Grand“, otvoren je novi bioskop „Kozara“, kao glavni objekat u prolazu. U blizini bioskopa bila je prva javna foto kabina u Beogradu. U podrumu današnjeg „Mekdonalds“ nalazila se popularna diskoteka „Bezistan“.
Godine tranzicije su pretvorile Bezistan u mesto za prodaju deviza, i grafite. Na njima je bilo sve, od vulgarnosti preko navijačkih parola, do pravih remek-dela urbane umetnosti. U Bezistan su uneti kiosci u kojima su prodavani kičasti suveniri. Najpopularniji među kioscima bio je onaj sa bedževima i nalepnicama za majice, a pre svega po piratskim muzičkim i filmskim kasetama i diskovima.
Devedesetih fontana je prestala sa radom i oronula, kamene ploče na pločniku su se iskrivile i polomile, betonska mreža krova postala je sklona padu.
Bioskop „Kozara“ je privatizovan 2003. godine i više puta je menjao vlasnika. Sudbina mu je zapečaćena 2012. godine kada je potpuno uništen u velikom požaru.
Bezistan je postao spontani parking, iako je pešačka zona.
Prva rekonstrukcija bila je 2008, urađeni su plato u fontana koja je proradila 2011. Sledeća je najavljena 2017. a onda je nakon tri godine rečeno da rekonstrukcije neće biti, zbog nerešenih vlasničkih problema sa parcelama preko kojih pasaž prolazi.
Rekonstrukcija i revitalizacija Bezistana se stalno planira, međutim radovi se godinama odlažu, zbog vlasničkih problema sa parcelama preko kojih pasaž prelazi.
Avgusta prošle godine je rečeno da bi Bezistan mogao da postane umetnička galerija. I, na tome se stalo.
Izveštavanje kompanije "Informer" o smrtnom slučaju na Filozofskom fakultetu pomera granice zdravog razuma i pakosti, a kamo li Kodeksa novinarstva. Država na mesto nesreće šalje ozloglašenog Marka Krička i glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića koji slovi za Vučićevog lojalistu
Desetak pripadnika Uprave kriminalističke policije ušlo je u zgradu Filozofskog fakulteta u Beogradu ispred koje je pronađeno beživotno telo dvadesetpetogodišnje devojke
Eutanazija je dozvoljena samo u nekoliko evropskih zemalja. Srbija nije među njima. Koji su argumenti za, a koji protiv prava na dobrovoljnu smrt
Dejan Dragijević i Srđan Janković osumnjičeni su da su ubili dvogodišnju devojčicu Danku Ilić
Telo kontroverznog biznismena Milomira Joksimovića zvanog Miša Omega pronađeno je sinoć u stanu u kome je živeo u beogradskoj opštini Palilula
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
