Srpska opozicija i vlast su u četvrtak svoje aktivnosti bili preselili na međunarodni diplomatski parket. Nakon što su predstavnici „Srbije protiv nasilja“ u Strazburu izvojevali oštru Rezoluciju Evropskog parlamenta o izborima, predsednik Srbije je u Savetu bezbednosti UN govorio o „zločinima protiv čovečnosti“, tj. protiv Srba na KiM
Jutros je Beograd bio izlepljen plakatima sa redefinisanim fotografijama Marinike Tepić, Pavla Grbovića, Nebojše Zelenovića i Biljane Stojković na kojima piše „Naši kvislinzi“. Nejasno je zašto su autori preskočili Radomira Lazovića. Ovi plakati su deo nove kampanje protiv „Srbije protiv nasilja“, a uvod u njeno zahuktavanje bili su jučerašnji događaji na dva kraja sveta – u Strazburu i Njujorku.
Kada se saznalo da tekst rezolucije Evropskog parlamenta (EP) o izborima održanim 17. decembra neće baš biti laskav za one koji već 12 godina vladaju Srbijom, predsednik države Aleksandar Vučić kao da je brže bolje naložio da Ministarstvo spoljnih poslova uputi zahtev Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da sazove hitnu i javnu vanrednu sednicu o Kosovu i Metohiji. Ova diplomatska inicijativa je urodila plodom, pa je nastup Vučića u Njujorku čak pao u smiraj istog dana u kome su ranije Tepić, Lazović i Grbović imali premijeru u Strazburu.
Dok su predstavnici „Srbije protiv nasilja“ govorili o tome kako su Vučić i kompanija pokrali izbore u Srbiji, a pre svega u Beogradu, predstavnik liste „Srbija ne sme da stane“ je govorio o Kurtijevim zločinima protiv čovečnosti na Kosovu.
O dešavanjima u EP detaljno je izveštavala samo televizija N1, dok je sinoćnji Vučićev govor, saopštio je Biro za društvena istraživanja, prenosilo uživo 20 televizija, uključujući sve sa nacionalnim pokrivanjem: RTS 1, Pink, B92, TV Prva, Hepi, Informer, K1, TV Vesti, Tanjug, Studio B, Palma plus, RTRS, BN, Most, BN 2, TV Pančevo, Dunav TV, RTV 1, Novosadska TV i Belle Amie.
Plus N1, s tim što je N1 prenosio i odgovor Aljbina Kurtija koji je sedeo u prvom redu, dok su se druge televizije posle Vučićevog obraćanja isključile iz prenosa uživo.
Na Pinku su reč onda dobili tumači događaja predvođeni Anom Brnabić koja je ushićeno komentarisala mudrost i vizionarstvo „šefa“ i objašnjavala kako je Vučić razbio Kurtija.
Ton je bio: dok se predsednik herojski bori za opstanak srpskog življa na Kosovu i Metohiji, Đilasovi izaslanici podrivaju suverenitet Srbije i kleveću svoju državu uz podršku dokazanih mrzitelja Srba.
Kurtijevska matrica
Tako je u četvrtak kulminirao marketinški lajtmotiv naprednjaka koji dominira režimskim medijima već neko vreme – da Đilas sarađuje sa Kurtijem, tj. da „Srbija protiv nasilja“ koordinira svoje akcije sa Prištinom i da je spremna da žtvuje Srbe na Kosovu samo da bi došla na vlast kako bi „žuti ološ“ ponovo mogao da pljačka Srbiju.
Svejedno da li Brnabić ili ministar odbrane i formalni predsednik SNS-a Miloš Vučević, ili Vladimir Orlić u jutarnjem programu Pinka u petak, udarne fraze su iste kao u saopštenju ministarka pravde Maje Popović u kome stoji da je ponašanje predstavnika opozicije u vezi sa jučeršnjom rezolucijom Evropskog parlamenta o Srbiji „sramno i bestidno“.
„Neverovatno je da se bilo koji građanin Srbije raduje donošenju rezolucije koja je štetna po našu zemlju“, saopštava Popović. Kaže, dakle, da je štetna rezolucija EP koja nalaže istragu o tome da li je bilo nepravilnosti koje su uticale na izborni rezultat u zemlji, tj. štetno za državu je sve što bi moglo da šteti strankama na vlasti i Vučiću.
I dalje: „Opozicija je još jednom pokazala svoje pravo lice, a to je da deluje protiv interesa Srbije i njenih građana“. Za ministarku pravde je protiv interesa građana da međunarodna komisija utvrdi da li su građani bili pokradeni na izborima.
„Posebno je sramotno što se predstavnici opozicije raduju donošenju rezolucije Evropskog parlamenta u trenucima kad se predsednik Srbije Aleksandar Vučić bori za interese svoje države u Ujedinjenim nacijama. Predsednik Srbije se u Njujorku bori za očuvanje Kosova i Metohije, za opstanak našeg naroda i za njihovu budućnost, a opozicija se isključivo bavi iznalaženjem načina kako da se po svaku cenu dokopa vlasti“, stoji dalje u saopštenju koje potpisuje Popović.
„Građani Srbije jasno mogu da vide ko se bori za interese Srbije i našeg naroda, a ko želi da Srbiju surva u propast“, zaključuje se u saopštenju ministarka pravde.
Zaključna teza predstavnika vlasti je da je evropska istraga „podrivanje suvereniteta“ Srbije, tj. da je svako ko od međunarodnih institucija traži pomoć u vezi sa izbornim neregularnostima, jer srpske institucije ne čine ništa, izdajnik i Kurtijev saradnik.
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
