Stevo Grabovac je 70. dobitnik Ninove nagrade za najbolji roman na srpskom jeziku, javljeno je danas. Njegov roman „Poslije zabave“ (izdavač „Imprimatur“, Banja Luka) zasnovan je na istinitim događajima iz 1992, o masovnom ubistvu romske dece u mestu Sijekovac kod Bosanskog Broda.
Taj događaj, a radi se o najmanje dvadeset dece koja su ubijena radi trgovine ljudskim organima, nije bio predmet ni jednog suda, zaboravljen je.
„Ne čudi me što je tako. Ta djeca su navodno iz domova za napuštenu djecu. Pa ona od rođenja nikog ne zanimaju. Toliko zločina je sklonjeno pod tepih. Ne mogu da vjerujem da je uvek bio samo zaborav u pitanju…“, kaže u razgovoru za „Vreme“ Stevo Grabovac i slaže se da je i ovog puta književnost, umetnost uopšte, preuzela tuđu ulogu.
„Ali čisto sumnjam da će moja knjiga, podstaći pravosuđe da se pozabavi šta se tamo desilo i ko je ubio tu djecu. Iskreno da vam kažem, ja mislim da ti ljudi koji bi trebalo da tragaju za ubicama tih malih Roma ni ne čitaju knjige. Ali dobro je ako će knjiga da zainteresuje čitalačku publiku, to bi bilo dobro. Ako se oni zainteresuju za istinu, to bi bilo dovoljno od ove knjige.“
Traganje za istinom je bio motiv zbog kog je Stevo Grabovac počeo da piše „Poslije zabave“.
„Da ne bude zabune: roman nije triler, niti je rezultat istraživanja. Nisam ja istraživao ovaj slučaj, knjigu sam pisao na osnovu onoga što narod priča. A svašta priča, pa i da ima nekoliko takvih masovnih grobnica u koje su pobacana ta djeca koja su tu dovedena odnekud. Priča se i da su dovedene porodice, Romi, da su od roditelja odvojili djecu i pobili ih“, kaže Grabovac.
„Istraživanja je bilo, ali po sebi, po sopstvenoj duši, po onome što meni lično, u meni, znači i budi ta priča. Hteo sam da dođem do svoje istine i da je prenesem.“
Istina je, inače, važna. Kaže da „ne može da se živi bez nje. Ne samo bez istine o ovom slučaju, nego i o svim ostalim. Šta god da se tamo tada desilo, mora da se zna. I o jednoj i o drugoj strani. Ali ne onako kao kad se igra tenis, ne da bi se na kraju reklo – naših je nastradalo ovoliko a naših onoliko. Politika i njena igrarija tu nemaju šta da traže. Samo je istina važna da bismo mogli sa živimo ovako kako smo razmešteni na ovom delu sveta – zajedno.“
Izdavač u ovom romanu ističe „jednostavni a veliki lirizam, beskrajno srce, misaona širina da se svaka stvar osvetli pre no što se osudi“, kao i da je emocija svojstvena i vrlo vidljiva u Grabovčevim knjigama.
„Zašto bi trebalo da se stidimo onog što osjećamo? Jasno mi je zašto pisci izbegavaju emociju, zato što se boje patetike, boje se da će da skliznu. Nije mi jasno zašto postoji to ograničenje: pa i patetika je emocija. Sve što je iskreno, nije sramota. Isto, mislim da treba biti hrabar pa pokazati emociju. A pošto pisanje jeste čin hrabrosti, onda – znate zaključak.“
Stevo Grabovac je rođen 1978. u Slavonskom Brodu. Odrastao je i školovao se u Bosanskom Brodu, a studirao je na Tehnološkom fakultetu u Banjaluci. Objavio je zbirku pesama „Stanica nepostojećih vozova“ 2007. godine, zatim debi roman „Mulat albino komarac“ koji je 2019. godine bio u najužem izboru za Ninovu nagradu, i sad „Poslije zabave“ zbog koga je i proglašen 70. dobitnikom ovog važnog književnog priznanja.
