Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
ULUS nije zadovoljan predlogom rešenja imovinsko-pravnog statusa Umetničkog paviljona koji je predložilo Ministarstvo kulture. Zanima ga i šta se desilo sa zajmom Evropske banke
Nije izvesno da će se u dogledno vreme dogoditi rekonstrukcija Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu, iako je već mnogo godina unazad i neophodna i hitna.
Paviljon “Cvijeta Zuzorić” u parku na Kalemegdanskoj tvrđavi prvi je galerijski prostor u Beogradu. Od 1945. godine „Cvijetom“ rukovodi ULUS kao korisnik prostora s tim što ga, deceniju unazad, koristi bez ugovora.
Najnoviji pokušaj da sa Ministarstvom kulture reše imovinsko-pravni status Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“, završio se dogovorom kojim ULUS nije zadovoljan iako ga je načelno prihvatio: da se umesto ULUS-u, Paviljon dodeli Ministarstvu kulture, a za potrebe korišćenja ULUS-a.
Ministarsvo će sa ovakav predlogom izaći pred Vladu. Kad će to biti, ne zna se.
U ULUS-u kažu da im takvo rešenje na odgovara, ali je povoljnije od onog po kome je trebalo da plaćaju zakup. ULUS je neprofitna organizacija, i „Cvijetu“ su po prethodnim ugovorima koristili bez nadoknade.
Umetnica Vahida Ramujkić, članica Upravnog odbora ULUS-a kaže za “Vreme“ da bi im takvo rešenje odgovaralo da su „u dobrim odnosima sa Ministarstvom i d imamo potpuno poverenje da u nekom momentu neće promeniti svoju odluku i dati pravo na korišćenje nekom drugom“.
Zato su tražili od Ministarstva dodatna pojašnjenja tog njihovog predloga, odgovor još nisu dobili.
U ULUS-u smatraju da odugovlačenje rešavanja imovinsko-pravnog odnosa „Cvijete Zuzorić“ ima za posledicu odugovlačenje rekonstrucije Paviljona čiji krov prokišnjava, instalacije su neispravne, i sve ostalo zahteva temeljnu popravku.
Čuli su i da je kredit koji je dobijen od Banke za razvoj Saveta Evrope marta 2021. godine propao zato što sredstva nisu utrošena do određenog roka.
„Zbog problema sa ugovorom, ULUS nije titular ’Cvijete Zuzorić’ i pravno mi nismo nadležni da se bavimo rekonstrukcijom paviljona. To znači da nemamo prava da tražimo neke druge fondove, iako ih ima i iako su dostupni. Mi i dalje možemo samo kao i do sad: da kad padne kiša podmećemo kofe, da krpimo krov i farbamo zidove“, kaže Vahida Ramujkić.
ULUS je dobio na korišćenje „Cvijetu Zuzorić“ 1945. godine kad je osnovan, od uprave Grada. Zalaganjem ministarke kulture Nade Popović Perišić, 1998. godine, Republička direkcija za imovinu donela je rešenje po kojem ULUS ima neograničeno korišćenje „Cvijete“.
Godinu dana potom, potpisan je novi ugovor, ovog puta između Grada i ULUS-a. Zatim je, 2014. godine vlasništvo nad Paviljonom opet prebačeno na Republiku. Od tad se kao držalac prava nad „Cvijetom“ pojavljuju i Grad Beograd i Republika Srbija.
Još uvek nije jasno čija je „Cvijeta“, niti zbog čijih interesa je taj problem uopšte nastao.
Od sedamdesetih, ULUS nije imao mogućnosti da uloži veća sredstva u obnovu Paviljona i, 2017. Ministarstvo kulture na čijem čelu je tada bio Vladan Vukosavljević, iniciralo je obnovu. Ugovor je potpisan između Ministarstva kulture, Grada i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, koji je potom izradio plan za rekonstrukciju Paviljona. Za realizaciju projekta su odobrena sredstva iz Razvojnog fonda Evropske banke.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve