Foto: Tanjug
Završen je projekat, obezbeđen je novac, ali ULUS ne može da obnovi ugovor o korišćenju „Cvijete Zuzorić“, zato što se Grad Beograd i država nisu dogovorili čiji je to prostor
Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) pozvalo je Vladu Srbije, Ministarstvo kulture i Republičku direkciju za imovinu na potpisivanje ugovora na osnovu kojeg bi počelo hitno rešavanje rekonstrukcije Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“, beogradskog izložbenog prostora.
ULUS se poziva na svoj status „kao jednog od najstarijih i najprestižnijih strukovnih udruženja u zemlji i regionu“, što ga čini „neizbežnim sagovornikom o budućnosti, rekonstrukciji i funkcijama ovog objekta”.
“Paviljon ‘Cvijeta Zuzorić’ prokišnjava, nema grejanje, a ULUS godinama ne uspeva da obnovi ugovor za ovaj prostor, iako je upravo ovo udruženje iniciralo njegovu izgradnju i stvaralo i delovalo u njemu skoro čitav vek, kroz decenije i smenjujuće režime, pa čak i države. Poruka koju danas nebriga države šalje o ovom prostoru je jasna – smatra se da nije u javnom interesu”,
Ovaj poziv je odjek akcije „Nisam u javnom interesu“ Nezavisne kulturne scene Srbije , koja je u petak počela u Beogradu, juče je nastavljena u Kruševcu, a održaće se i u drugim gradovima.
Paviljon “Cvijeta Zuzorić” u parku na Kalemegdanskoj tvrđavi prvi je galerijski prostor u Beogradu. Podignut je isključivo za potrebe organizacije umetničkih događaja. Tim galerijskim prostorom od 1945. godine rukovodi ULUS.
Ugovor o izradi projekta rekonstrukcije i sanacije „Cvijete Zuzorić“ potpisalo je Ministarstvo kulture i informisanja juna 2017. godine sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture. Tadašnji ministar kulture Vladan Vukosavljević objavio je da je za projekat obezbeđeno 2,5 miliona dinara, kao i da će 23. decembra 2018. godine, tačno u dan kada je pre 90. godina otvorena za javnost, prvi posetioci ući u rekonstruisanu „Cvijetu“.
Gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture izradio je pomenuti projekat (autorke su Aleksandra Šević i Ksenija Ćirić), i početkom oktobra 2019. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je odobrenje za izvođenje radova. Radovi su procenjeni na 180 miliona dinara.
Prema navodima sa sajta ovog Udruženja, Skupština Grada Beograda predvidela je 2020. godine renoviranje Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić” za koje su sredstva već izdvojena, a dodatna se očekuju od Evropske unije. Međutim, ta odluka gradskih vlasti je, usled proglašenja vanrednog stanja zbog pandemije korona virusom i niza nerešenih pitanja u vezi sa realizacijom zahvata, i dalje upitna.
Nakon požara 2020. godine, koji je zahvatio potkrovlje Paviljona i onesposobio celu zgradu, priče o renoviranju su intenzivirane, ali se ništa nije desilo. Članovi ULUS-a se sami bave zgradom: popravljaju krov, kreče, a novac nabavljaju akcijama koji sami organizuju. Najnovija je bila ovog aprila, kad su organizovali prodaju umetničkih dela iz depoa za sanaciju krova.
Velika reklo bi se presudna prepreka rekonstrukciji, je što još uvek nije rešeno čija je „Cvijeta“ – državna ili gradska. Nije teško shvatiti da od toga zavisi i kada će početi rekonstrukcija.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Novcem od prodaje umetničkih dela iz depoa „Cvijete Zuzorić“, ULUS će zakrpiti krov, u nadi da će zajam Evropske banke podignut za sanaciju zgrade, a koji ističe iduće godine, ipak biti iskorišćen
Kako je Branislav Nušić, kao načelnik Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete, našao načina da za umetnike i sve ostale podigne Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić"
U vesti da je „Cvijeta“ zatvorena zato što zgrada propada, tačan je samo njen drugi deo. Rekonstrukcija Umetničkog paviljona na Kalemegdanu u planu je od 2017. godine, ali se dalje od projekta nije odmaklo. Čeka se da Grad Beograd i država odluče kome „Cvijeta“ pripada
