Foto: FoNet/Ana Paunković
Procenat podrške građanskim opcijama ne može da raste ogromnom brzinom "već više zbog toga što neminovno sledi prirodni odliv jednog dela birača, a biračko pravo sticaće neki novi birači. To je potencijal za rast", kaže za "Vreme" politikolog Dušan Vučićević
Lista „Srbija protiv nasilja“, na kojoj su se našle stranke za koje se veže epitet proevropske opozicije, na ovim parlamentarnim izborima osvojila je nešto više od 830.000 glasova.
Među biračima se može naslutiti razočaranje. Ali, da li proevropska opozicija uopšte može više od ovog rezultata?
Kad se pogledaju rezultati predsedničkih izbora iz 2022. godine, predsednički kandidati proevropske opozicije Zdravko Ponoš i Biljana Stojković u zbiru su osvojili takođe oko 800.000 glasova.
Slična paralela se može povući i sa predsedničkim izborima 2017. Saša Janković tada je osvojio oko 600.000 glasova, a Vuk Jeremić, koji je u to vreme ipak više naginjao Evropi, 200.000 glasova.
Ima prostora za rast, ali sporo
Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Vučićević kaže za „Vreme“ da proevropska opozicija ima prostora za rast i osvajanje više glasova, ali da se ne može očekivati da se to desi ogromnom brzinom.
„Možda nije dobro da se kaže proevropska, jer među tim biračima sigurno ima evroskeptika“. kaže on.
„Možda je bolja podela biračkog tela na konzervativniji deo i drugi, koji je vrednosno liberalniji. Ovaj drugi kreće se od 20 do 25 odsto. Oko 70 odsto su konzervativniji birači i 5 odsto su birači koji pripadaju manjinskim narodima i glasaju za manjinske partije.“
Prostor za rast podrške liberalnijem spektru Vučićević vidi u biračima koji tek stiču pravo glasa.
„Ali, taj procenat ne može da raste ogromnom brzinom već više zbog toga što neminovno sledi prirodni odliv jednog dela birača, a biračko pravo sticaće neki novi birači. To je potencijal za rast. Ne preveliki, ali postoji“, kaže sagovornik „Vremena“.
U stvari je desnica podbacila?
Kako zaključuje Vučićević, građanska opcija nema uslova da ikada pobedi Naprednjake i Socijaliste ukoliko ne sarađuje sa desnom opozicijom.
Nekadašnji lider Demokratske stranke Bojan Pajtić napisao je na društvenoj mreži Iks da građanski birači nemaju razloga da budu razočarani.
„SPN je, praktično, animirala sve potencijalne glasače te opcije, što je u Srbiji do 25 posto. U 2016. je to bilo svega petnaestak posto“, naveo je Pajtić.
Prema njemu, problem je bila desna opozicija u kojoj je, zbog „zbunjenosti birača“, profitirao Nestorović.
„Da je desna parlamentarna opozicija učinila ono što i leva, u Beogradu ne bi bilo dileme da opozicija ima većinu, a u Srbiji bi u zbiru opozicija imala oko 40 odsto. Ovo je recept sa lokalne izbore na proleće: ‘Srbija protiv nasilja’ u istom formatu, desna opozicija takođe na jednoj listi“, napisao je Pajtić.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
