U Sjedinjenim Državama je zabeležen dramatičan porast beskućništva od 12% jer kirije rastu, a smanjeno je isplaćivanje pomoći nakon pandemije koronavirusa, tako da je stanovanje za mnoge Amerikance postalo nedostupno, objavili su federalni zvaničnici.
Poslednjih nekoliko godina u Srbiji se beleži porast broja osoba koji su u situaciji beskućništva.
Organizacija ADRA, koja je u protekle tri godine radila sa 4.000 lica koja su u situaciji beskućništva, nedavno je saopštila da tačan broj ovih osoba nije poznat, ali da u prethodne dve godine beleže porast od oko 20 ljudi koje pronađu ili koje im se jave na mesečnom nivou.
„To nisu lica iz nehigijenskih naselja, ne računamo uopšte tu grupu ljudi. Govorimo o ljudima koji su u napuštenim objektima, zgradama, gradilištima, u tuđim podrumima… To je ogroman broj i raste“, kaže za N1 Igor Mitrović, direktor organizacije ADRA.
Najveći broj
U SAD je oko 653.000 ljudi iskusilo beskućništvo u januarskom izveštaju. To je najveći broj od kada je zemlja počela beleži populaciju beskućnika od 2007. To je oko 70.650 beskućnika više u odnosu na januar 2022. godine. Najnovija procena je takođe pokazala da najveći broj novih beskućnika čine ljudi koji su to prvi put postali i ovim je okončan trend pada beskućništva koji je počeo 2012.
„Ovi podaci naglašavaju hitnu potrebu za podrškom za održiva rešenja i strategije koje pomažu ljudima da brzo nađu dom i koje, pre svega sprečavaju beskućništvo“, rekla je sekretarka Sekretarijata za urbani razvoj Marša Fadž.
SAD su do poslednjih godina stabilno napredovale u smanjenju slučajeva beskućnika, jer je vlada posebno povećavala investicije kako bi veterani dobili u stanove. Broj beskućnika je pao sa oko 637.000 u 2010. na oko 554.000 u 2017. godini.
Posledica slabe države
Direktor organizacije ADRA Igor Mitrović kaže da je beskućništvo uvek posledica sticaja okolnosti i slabe države, a ne ličnog izbora.
„Među osobama koje su u situaciji beskućništva najviše je muškaraca između 45 i 55 godina, dok je po 20 odsto mladih i žena. Ta grupa je veoma heterogena, što otežava napore da im se pruži podrška zato što je potreban individualan pristup“, kaže Mitrović.
U poslednjih 10 godina u Evropi je 70 odsto više ljudi koji su u situaciji beskućništva, a Mitrović ističe da postoje dva glavna razloga koja su dovela do toga.
„To su ekonomska kriza koja se i tamo dešavala i migracije sa Bliskog istoka i Afrike. Kod nas drugog nema, a prvo je dramatičnije nego tamo. Ove brojke koje mi imamo su ko zna od kad, možda od ratova ’90-ih, samo što se niko nije bavio tim poslom. Naši problemi su tipični za zapadnobalkanski kontekst prvo ratova, a onda neuspešne tranzicije i slabe države da dočeka fenomen beskućništva koji pre ratova nismo imali“, rekao je Mitrović.
Skupi stanovi glavni uzrok
Džef Olivet, izvršni direktor američkog federalnog Saveta za beskućništvo, rekao je da je dodatna pomoć pomogla da jedno vreme bude zadržan porast broja slučajeva beskućništva.
„Dok brojni faktori utiču na beskućništvo, najznačajniji uzroci su nedostatak pristupačnih stanova i visoki troškovi stanovanja zbog kojih mnogi Amerikanci žive od plate do plate i samo ih jedna kriza deli od beskućništva“, rekao je Olivet.
Beskućništvo je poraslo za skoro 11%, među veteranima sa 7,4%, a među porodicama sa decom za 15,5%. Crnci čine 13% stanovništva SAD, ali su među 37% celokupne populacije bez doma. Više od četvrtine odraslih koji su iskusili beskućništvo je starije od 54 godine.
B.G./Glas Amerike/N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
