Foto: Promo
Deset slika velikog formata koje su izabrane za izložbu u Modernoj galeriji Beograd, čamile su u podrumu 40 godina urolane kao tepisi
Deset slika velikog formata Milovana Destila Markovića izloženo je od prošlog meseca u Modernoj galeriji Beograd. Prethodnih 40 godina, urolane kao tepih, čamile su u podrumu i, kako je rekao medijima, i on ih sada posle toliko godina prvi put vidi.
Moderna galerija Beograd se odlučila da prikaže Destilov opus osamdesetih godina, slike iz ciklusa „Kapija harmonije“ i „Euharistija“.
Destil je jedna od retkih ikoničnih imena ovdašnje umetnosti, pa je mogućnost da se sagleda deo njegovog stvaralaštva prvi razlog zašto je ova izložba važna. Drugi je priča o osamdesetim u Beogradu, u čijem je oblikovanju umnogome učestvovao Destil Marković.
O umetniku, samo nekoliko obaveznih reči: protagonista je duha novog talasa, jedan je od pionira nove slike u Srbiji i Jugoslaviji, osmislio je koncept Transfiguralnog slikarstva, deo je galerije Studentskog kulturnog centra u vreme kad je bila centar sveta, sa Vlastimirom Mikićem je organizovao umetnički dvojac „Žestoki“ i osnovao kultni beogradski klub „Akademija“, počeo je da izučava ikone i freskoslikarstvo srpsko-vizantijskih srednjovekovnih spomenika, što će se značajno odraziti na njegovo poimanje umetnosti. Od 1986. živi u Berlinu.
Naslov teksta Danijele Purešević (osim nje, u katalogu izložbe o Destilu piše i Ješa Denegri) „Pre i posle Euharistije“ naglašava šta je bila prelomna tačna u opusu Destil Markovića. Održana je početkom 1985. godine u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i smatra se jednom od najvažnijih u umetnosti osamdesetih.
„Scenična, ambijentalna celina, sa prizvukom sakralnog, kojom dominiraju slike, sa performativnim elementima, predstavljala je zbir i krunu svih njegovih dotadašnjih traganja i iskustava. On ovde ujedinjuje matrice vizantijske duhovnosti i ikonografije, sa buntovništvom, žestinom i nabojem rokenrola. Pomiruje mladalačku euforiju i vlastitu duboku intuiciju“, napisala je Danijela Purešević.
„Oslanjajući se na ćirilicu i alhemijske znake i simbole on definiše vlastito, hermetično, samo njemu razumljivo pismo, kojim stvara zapise na platnima. Srednjem veku Marković se obraća iz pozicije savremenog, medijski osvešćenog i obrazovanog pojedinca. Lišen verskih pobuda, on gradi ambijente sa reliigijskom/mističnom/ezoterijskom aromom, u vreme i na mestu gde je petokraka i dalje opstajala kao dominantan ideološki predznak.“
Ćirilica i zanimanje za ikonoslikarstvo postali su deo njegovih slika nakon boravka u koloniji „Sopoćanska viđenja“. Počeo je da radi na slici u prostoru, slici koja je razbijana, rasturana, ponovo spajana u neku vrstu asemblaža.
„Tada sam prvi put otkrio fresko slikarstvo, izbliza sam to posmatrao i pošto nisam ni tada bio religiozan zaintrigirao me je taj nastup, ta obrnuta perspektiva i fresko slikarstvo uopšte. Istraživao sam to polje u vreme kada se niko od umetnika nije time bavio na sceni jer nije bilo in. Istraživao sam tu obrnutu perspektivu, bio sam jedan od prvih koji je spojio savremeno slikarstvo sa vizantijskom likovnošću na minimalan način, i konceptualnu umetnost“, rekao je za „Danas“.
Njegova manifestna izložba, kako je ocenjuje Danijela Purešević, je „Fragmenti slike“ u SKC-u 1982. „Sliku dekonstruiše, cepa, ambijentalizuje – njen prostor proširuje na celokupni volumen galerije, tretirajući ga kao sakralni prostor, kao hram.“ Međutim, ovo nepoštovanje forme, ispričao je Destil portalu Nova.rs, nije se dopalo njegovom profesoru.
„ Bio sam na klasi Zorana Petrovića i odlepio je koliko sam dobar, zavoleo me je, maltene posinio. Ali, meni je pukao film, nisam bio zadovoljan formom, onim kvadratom slike i počeo sam da ih cepam. Jedini sam u svojoj klasi uramljenu sliku počeo da kidam, dekonstruišem. Bunt se javio, i počeo sam da kolažiram radove, papir na papir i cepanjem ih ponovo spajam. Nervirao me je taj ustaljeni način slikanja. Akademija je u ono vreme bila vrlo konzervativna, držali su se francuske škole slikarstva. No, za mene to nije bilo aktuelno. Imao sam dvadesetak godina, slušao pank i nju vejv i što bih slikao seno u livadama ili pastoralnu idilu“, priča Marković.
Kad je doveo profesora na izložbu u SKC-u, „razočarao sam ga i nije hteo da mi da potpis. Otišao sam onda u klasu Stojana Ćelića, jer je bio savremeniji, otvoreniji i kod njega završio studije.“
Izložba u Modernoj galeriji Beograd otvorena je do 7. novermbra.
S.Ć./Danas/Nova.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Reza Pahlavi je u utorak, 17. juna, pozvao bezbednosne snage u Iranu i državne službenike da ustanu protiv islamskog režima. Ko je čovek koje se nudi kao alternativa mulama i fundamentalistima
Profesor Građevinskog fakulteta Milan Spremić, koji je među osumnjičenima za urušavanje nadstrešnice na stanici u Novom Sadu, pušten je u kućni pritvor. Njegov fakultet i kolege od početka su tvrdili da nije imao veze sa izvođenjem radova
Organizacija Iršot, na osnovu stotina izjava i video-snimaka sa protesta u Beogradu 15. marta, tvrdi da je tada na mirnim demonstrantima „veoma verovatno“ korišćeno akustično oružje
Saga o „zvučnom topu“ se nastavlja: ministar policije Ivica Dačić sada tvrdi da „neprijatni tonovi“ nisu mogli biti pušteni iz zvučnog topa 15. marta jer je taj mod u Srbiji, kako kaže, „zablokiran“
Nakon što su smenjeni sa čelnih pozicija Dragan Šolak i Viktorija Boklag, urednici u okviru kompanije United Media obratili su se evropskoj javnosti apelom u kome izražavaju zabrinutost za budućnost nezavisnog novinarstva na Balkanu. Oni upozoravaju da bi ova promena mogla otvoriti vrata političkom uticaju na jedan od poslednjih bastiona slobodnih medija u regionu.
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
