Četiri radna dana nedeljno: Da li je moguće po srpskom zakonu?

Dok su neke razvijene zemlje već uvele četvorodnevnu radnu nedelju, neke o tome razmišljaju i testiraju je, u Srbiji se još vodi rasprava da li bi trebalo zabraniti rad nedeljom.

Ideja četvorodnevne radne nedelje je jednostavna – zaposleni bi radili četiri dana nedeljno, bili plaćeni isto, sa istim doprinosima kao inače, a ostala bi im i ista količina posla kao u potodnevnoj radnoj nedelji.

Međutim, pored pitanja i dilema kakav bi ona efekat imala na zaposlene i ekonimiju, pitanje je i da li je četvorodnevna radna nedlja u Srbiji uopšte moguća ako se uzmu u obzir aktuelni propisi.

Prema rečima advokata, u praksi se pojavilo nekoliko spornih stvari na koje treba obratiti pažnju pri implementaciji neradnog petka.

Pritisak četvrtkom

Kako navodi poratal Bizni.rs, pravnici upozoravaju da bi u nekim slučajevima dolazilo do velikog pritiska na zaposlene četvrtkom da završe svoje radne obaveze.

Ovaj problem se potencijalno može rešiti dobrim menadžmentom, sa visokom pozornošću kada je u pitanju raspored i organizacija radnih zadataka. Takođe, ne odgovara svim radnicima ovakva promena, tako da je najbolje da poslodavac u dogovoru sa zaposlenima dođe do idealnog modela za konkretan biznis.

Šta kaže zakon?

Kada je reč o Srbiji, Zakon o radu pod radnim vremenom podrazumeva vreme koje je zaposleni dužan da provede na radu u toku određenog vremenskog perioda.

Osnovni oblik radnog vremena je „puno radno vreme”, koje iznosi 40 časova nedeljno. Međutim, zakon omogućava da poslodavac opštim aktom utvrdi puno radno vreme kraće od 40 časova, ali ne kraće od 36 časova nedeljno. I jedno i drugo je puno radno vreme i zaposlenom pripadaju sva prava vezana za puno radno vreme.

“Zakon ne daje više detalja o radnom vremenu kraćem od 40, a do 36 časova nedeljno, ali se može reći da je cilj ove regulative da se zaposlenima omogući kraći rad i više odmora, uz ostvarivanje istih prava (zarada, odmor i ostala prava iz radnog odnosa) kao da rade 40 časova nedeljno, jer se u oba slučaja radi o punom radnom vremenu”, objašnjavaju advokati.

Pročitajte još Četvorodnevna radna nedelja: Ko je za, a ko protiv

Počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković svojevremeno je izjavio da četiri radna dana u nedelji nikada neće biti zakonski propisana kao što je sada propisano pet radnih dana.

„Naš zakon kaže da je radna nedelja pet dana, ali nije obavezno, postoje i neke koje su i šest dana. Svaki poslodavac mora zaposlenom da da jedan slobodan dan u okiviru sedam dana nedelje, tako da je to dogovor poslodavca i zaposlenog da se drugačije rasporedi radno vreme. Zavisi od obaveze i vrste posla“, rekao je Atanacković.

Napominje da je obaveza da se u toku nedelje ispuni norma od 40 radnih sati, koje se, kako kaže, mogu rasporediti na četiri dana po deset sati ili pet dana po osam sati, što je najčešći slučaj.

Uvođenjem ovakvog sistema poslodavac bi očekivao da zaposleni za kraće radno vreme ostvare isti rad kao i do sada, da zadrže ili povećaju produktivnost, a da ukupni efekti rada ostanu na nivou radnog vremena od 40 časova.

Pročitajte još Rad nedeljom: Može, ali za 50 posto veću platu

Sa druge strane, ukoliko bi radnici radili dan manje radno vreme bi iznosilo 32 sata nedeljno, što je kraće od propisanog punog vremena.

“Naš zakon radno vreme kraće od punog reguliše kao nepuno radno vreme i predviđa srazmerno manja prava zaposlenog u odnosu na one koji rade puno radno vreme”, navode pravnici.

Koliko su plaćeni…

Debata o četvorodnevnoj radnoj nedelji već dogo traje, iz sindikata poručuju da imajući u vidu koliko su zaposleni u Srbiji plaćeni, trebalo bi da rade samo četiri dana u nedelji.

„Teško je čak i u uređenim sistemima i ekonomijama, gde razmišljaju da uvedu ili su imali možda neke pilot projekte, ne možemo za sve sektore reći da može da se radi četiri dana u nedelji. U nekim sektorima može, u nekim ne može, ali imajući u vidu trend humanizacije rada, balansa između profesionalnog i ličnog života, trebalo bi svi da težimo ka tome da radimo samo četiri dana u nedelji, a tri dana da posvetimo sebi i porodici“ reči su potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković.

Kakva su iskustva

U februaru prošle godine zaposleni u Belgiji dobili su pravo da rade četiri dana nedeljno umesto uobičajenih pet, bez gubljenja procenta zarade.

Predlog zakona je stupio na snagu 21. novembra i omogućio zaposlenima da odluče da li će raditi četiri ili pet dana u nedelji. Međutim ovo nije značilo da će time imati manji obim posla nego inače, već samo da će svoje radno vreme raspoređivati na manje dana.

Kompanije u Velikoj Britaniji koje su sprovele šestomesečnu probnu radnu nedelju od četiri dana sada planiraju da kraću radnu nedelju učine trajnom, nakon što je eksperiment ocenjen kao „izuzetno uspešan“.

Pročitajte još Zabrana rada nedeljom: Ne da Vučić, a kome se ne sviđa može da se seli

Desetine kompanija bilo je uključeno u šestomesečni pilot program, koji je pokrenut 6. juna kako bi se proučio uticaj kraćeg radnog vremena na produktivnost preduzeća i dobrobit njihovih radnika, kao i to kakav uticaj ova promena ima na životnu sredinu i rodnu ravnopravnost.

U Škotskoj, probni program Vlade treba da počne ove godine, dok Vels još uvek razmišlja o tome.

U Nemačkoj se još vodi rasprava na obu temu, pa tako jedni smatraju da bi uvođenje četvorodnevne radne nedelje povećalo radnu motivaciju i produktivnost, a drugi da nema dokaza da bi bilo tako.

B.G./Biznis.rs/N1/Euronews

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com