Četvorodnevna radna nedelja: Ko je za, a ko protiv

Rade li Nemci premalo? Sada se raspravlja i o radnoj nedelji od četiri dana, iako nemačkoj privredi preti recesija, a u mnogim oblastima nedostaje stručna radna snaga.

Zagovornici četvorodnevne radne nedelje kažu da nedostatak stručnjaka znači i manju produktivnost, a uvođenje četvorodnevne radne nedelje bi moglo pomoći da poraste radna motivacija, što bi dovelo do povećanja produktivnosti, piše Dojče vele.

Osim toga, taj model bi bio atraktivan za stručnjake koji nisu spremni da rade celu nedelju. Time bi se smanjio nedostatak stručne radne snage.

Sumnja u pozitivne efekte

Dobrotvorna organizacija 4 Day Week Global (4DWG) od 2019. organizuje pilot-programe u Velikoj Britaniji, Južnoj Africi, Irskoj, Australiji i Sjedinjenim Američkim Državama. Učestvovalo je više od 500 preduzeća. Rezultati izgleda potvrđuju pozitivne efekte.

U Nemačkoj se preduzeća mogu prijaviti na konkurs kod jedne konsultantske kuće koja sarađuje sa nevladinom organizacijom 4DWG, ako žele da na šest meseci uvedu četvorodnevnu radnu nedelju.

Strčnjak za tržište rada Enco Veber sumnjičav je prema takvim dosadašnjim projektima, pošto se na konkurs prijavljuju samo firme koje procenjuju da im odgovara ovakav koncept.

Rezultati onda nisu reprezentativni za celokupnu privredu.

Veber kaže da se u sklopu uvođenja četvorodnevne radne nedelje menjaju i procesi i organizacija firme, pa je možda baš to, a ne skraćivanje radnog vremena, uzrok porasta produktivnosti.

On dodaje da je zgušnjavanje posla u kraćem radnom vremenu vrlo verovatno, pa socijalni kontakti i kreativnost bivaju zanemareni, što ne može da se vidi za samo šest meseci.

Holger Šefer sa Instituta nemačke privrede, koji je blizak udruženjima poslodavaca, takođe smatra da bi ovakva radna nedelja bila kontraproduktivna.

On tvrdi da ništa ne ukazuje na to da bi na taj način bitno porasla produktivnost.

“Smanjenje radne nedelje sa pet na četiri radna dana jeste smanjnje radnog vremena za 20 odsto. Da bi se nadoknadio pad proizvodnje produktivnost po radnom satu bi morala da poraste za 25 odsto“. On smatra da je to utopija.

Gde ima smisla?

U oblasti zanatstva pokazuje se da bi četvorodnevna radna nedelja zaista imala smisla.

Predsednik Centralnog saveza nemačkog zanatstva Jerg Ditrih smatra da bi ovakvo radno vreme povećalo atraktivnost branše za stručnu radnu snagu, ali da to ne može da funkcioniše u svim slučajevima.

Zato on kaže da zakonska obaveza uvođenja četvorodnevne radne nedelje nikome ne bi pomogla, a donela bi povećanje birokratske procedure.

I Enco Veber se zalaže za individualna rešenja, a ne za zakonsku obavezu. On svoj koncept naziva nedelja od X dana. U nemačkom Savezu srednjih preduzeća se takođe zalažu za individualne dogovore između firme i zaposlenog, a odbijaju smanjnje radne nedelje za istu platu.

Uprkos ovim argumentima, Knut Gisler kao prvi čovek Industrijskog sindikata Metal zadužen za severoistok Nemačke namerava da u naredni krug pregovora sa poslodavcima unese i zahtev za uvođenje četvorodnevne radne nedelje uz zadržavanje nivoa plata.

B.G./Dojče vele

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com