Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena veštica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Dva najbolja rok albuma u Velikoj Britaniji i Irskoj u prvih šest meseci ove godine – istovremeno su i dva najintimnija
Već neko vreme, King Krule je neprikosnovena alternativna zvezda Londona, dok je Grian Chatten nešto slično u Dablinu – obojica imaju manje od 30 godina, interesantno izgledaju, izuzetno su talentovani i privlače pažnju celog mislećeg muzičkog sveta. Dovoljno razloga da se obrati pažnja na njihova nedavno objavljena izdanja, jer je tu negde skriven istinski glas generacije Z.
NAJBOLJE OD LONDONA: KING KRULE SPACE HEAVY(MATADOR)
Archy Marshall (r. 1994) jedinstvena je pojava na engleskoj muzičkoj sceni i naslednik duge tradicije tamošnjih ličnosti-na-svoju-ruku. Postao je slavan pod umetničkim imenom King Krule (mada ima još poneki pseudonim), kao najmlađi buntovnički antiheroj na Ostrvu, toliko apartan da nije mogao biti ni klasifikovan. Njegova muzika u potpunosti pripada ovim transžanrovskim vremenima – ni danas nije sasvim jasno čime se on kao autor nadahnuo, ali je očigledno da je pomešao tragove panka, džeza i trip hopa, stvarajući neku vrstu poetskog urbanog bluza za 21. vek. Uspeo je da se nametne kao značajna pojava izdanjima “The Ooz” (2017) i “Man Alive!” (2020), koja su oko sebe okupila neobično veran krug publike i izazvala poštovanje onoga što je ostalo od kritike. Originalan i neponovljiv – King Krule u punoj formi, svakako je vrh onoga što današnja muzika ima da ponudi.
“Space Heavy” njegov je peti album, i najmanje unutrašnje raskidan. Izjavio je da je inspiraciju za ovu svoju stilski ujednačenu, 45 minuta dugu baladu, sastavljenu od 15 kratkih numera, našao u stalnim putovanjima od Londona do Liverpula, gde mu živi partnerka Charlotte Patmore, sa kojom je ne tako davno dobio dete. Odgovornosti i obaveze su ga učinili uravnoteženijom osobom nego što je bio ranije – zato nije čudo da je “prostor između” glavna tema, a traženje i pronalaženje životnog balansa suštinska poruka ploče “Space Heavy”. To je i njegova pesnička vizija onoga što nam se danas dešava: kao da svi mi postojimo isključivo “negde između” – između poslova, razgovora, prodavnica, mesta stanovanja, ljubavi – baš kao što se to dešavalo Andyju u privatnom životu od 2020. do 2022, kad je ova ploča snimana.
King Krule zato potpisuje veliku studiju gradske melanholije na “Space Heavy”. Autor kombinuje ekspresivne moći apstraktnog zvuka u kome slobodno ukršta nasleđe roka i džeza, sa uličnim rečenicama otrgnutim iz svakodnevnog govora, stvarajući univerzum u kome svako prepoznaje sebe, kao u dobroj literaturi. Muzička rešenja su mu čulna i nesvakidašnja, klize negde između The Fall i Morphine i ne pripadaju nijednom kanonu, te nas iza svakog ćoška u pesmi očekuje iznenađenje. Ali glavni junak ovde je zapravo neo-dikensovska atmosfera opisanih pejzaža i karaktera, koja smešta našeg rock’n’roll–noir junaka čvrsto u tradiciju socijalnog pesništva posebne, otkačene vrste.
Duboko uronjen u sebe, prateći svoje unutrašnje monologe, King Krule nam nudi osećaj sveta kog svi poznajemo – kao ogromnog, ravnodušnog i punog ne-dobrodošlice. Ipak, u njemu uvek ima mesta za susret sa onom specijalnom osobom, koja kao da nas je oduvek poznavala. U genijalnoj “If Only It Was Warmth” – on nije prijatan (refren:”nemam više prostora za tvoje greške”), ali može biti superprijatan, kao u “Seagirl” (feat. Raveena)… Bilo kako bilo, potraga za tom osobom večno traje, sa neizvesnim ishodom, baš onako kako je opisana u “That Is My Life, That Is Yours” i “Wednesday Overcast”.
King Krule je jedini čovek koji danas sme da peva “Imagine” Johna Lennona – kod njega to zvuči proživljeno, pošto ume da pronađe poslednji trag nežnosti i nade u digitalnim i asfaltnim pukotinama kojima smo okruženi. Život u gradskom bespuću, tamo gde ga naizgled više nema.
NAJBOLJE OD DABLINA: GRIAN CHATTEN CHAOS FOR THE FLY (PARTISAN)
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena veštica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve