Foto: Pixabay/Benjamin Hartwich
„Radim samo to, što znači da se očito može živeti od prevođenja, ali mora da se radi mnogo, bez slobodnog dana, praznika, vikenda, nekad i po 15 sati“, kaže Olja Petronić
Književni prevodilac je među onim zanimanjima koja se u Srbiji rade ili iz čistog entuzijazma ili kao dodatni posao da se zaradi koji dinar više. Honorari su mali, nekada gotovo ponižavajući, a posao više nego važan i odgovoran.
Književni prevodilac Olja Petronić svoj posao radi sa ogromnom ljubavlju i posvećenošću. Prevođenje sa francuskog i engleskog jezika je za nju jedini izvor prihoda. Zarada po prevodilačkoj strani u proseku je oko četiri evra.
„Radim samo to, što znači da se očito može živeti od prevođenja, ali mora da se radi mnogo, bez slobodnog dana, praznika, vikenda, nekad i po 15 sati“, kaže za portal “Vremena” Petronić.
Direktor Ateljea 212 i prevodilac Novica Antić bavi se prevođenjem specifične vrste literature – savremene ruske dramske pisce. U razgovoru za portal “Vremena” navodi da od tog posla on može da živi sasvim solidno, ali je svestan da mnoge njegove kolege ne mogu.
„Kao upravnik pozorišta koji se, uz to, bavi prevođenjem mogu da kažem da dobro živim, ali među mojim kolegama ima mnogo onih koji žive isključivo od prevođenja i to rade svaki dan”, priča Antić.
Na Zapadu cene veće za nulu
Naši sagovornici navode da evropski izdavači mnogo više plaćaju književne prevodioce nego što je to slučaj u Srbiji.
„Kod nas se u proseku zarade kreću oko četiri evra po prevodilačkoj strani. Kada važite za dobrog prevodioca, ne više od šest, sedam evra“, kaže Petronić koja je nedavno od jedne izdavačke kuće dobila ponudu za posao prevođenja gde je zarade bila čak puno manja od navedenog proseka – samo evro i 25 centi po strani.
Prema njenom iskustvu, na Zapadu je situacija sa zaradama daleko bolja. U Italiji se cene kreću od 15 do 20 evra po strani. U Holandiji prevodioci dobijaju mesečnu pretpaltu.
„U Francuskoj po jednoj prevedenoj knjizi zarad može da bude i od 10 do 15 hiljada evra, odnosno od 25 do 30 evra po šlajfu”, objašnjava Petronić.
Antić kaže da je na Zapadu bolje stanje jer su drugačije organizovani.
„Za jednu nulu su veće cene“, doda je on.
Niske zarade nekvalitetni prevodi
Olja Petronić je tri godine bila u žiriju za nagradu „Miloš N. Đurić“ koja se dodeljuje za najblje prevode i kaže da se tu najbolje mogu uočiti da su neki prevodi rađeni nabrzinu.
„Dešavalo se da su ti prevodi puni grešaka, a ponekad kad bismo uporedili prevode sa originalom to bi bila dva potpuno različita teksta”, navodi Petronić
Prema njenim rečima, zarade utiču na kvalitet proizvoda, ali za to ne treba kriviti isključivo izdavače.
„Oni su na tržištu i razumem njihovu potrebu da smanje troškove, ali da to nije dobra praksa jer tako pada kvalitet prevoda. Kako bi prodavali knjige u što većem broju angažuju studente koji su spremni da rade u kraćim rokovima i za manje novca. Tu se, između ostalog, gubi kvalitet”, objašnajva naša sagovornica.
Pošto izdavači nisu jedini krivci, prema Petronić bi trebalo kritikovati i čitalačku publiku jer, kako kaže, „kod nas ljudi ni ne gledaju ko je prevodilac“.
Međutim, urednica redakcije u izdavačkoj kući “Laguna” Mina Kebin smatra da čitaoci umeju da cene dobar prevod.
„Čitaoci sve češće knjigu biraju i na osnovu toga ko ju je preveo“.
Potrebni zastupnici
Novica Antić kritikuje Udruženje književnih prevodilaca Srbije koje se ne bavi time da se našim prevodiocima obezbede njihovi zastupnici.
„Prevodioce na Zapadu obično zastupaju autorske agencije koje se bore za što veće honorare”, ističe Antić.
Mina Kebin se nada da će i kod nas doći vreme kada će znanje i veštine prevodilaca biti adekvatnije nagrađeni.
„U zemljama koje imaju viši standard veća su izdavanja za kulturu, a veća su i primanja čitalaca pa samim tim i književni prevodioci imaju veće honorare“, ističe Kebin.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nazivali su ih pasivnima, razmaženima, otuđenima i decom ekrana nesposobnom za akciju. A onda su ustali i pokrenuli najveću pobunu u novijoj istoriji Srbije. Kako je Generacija Z koja ne veruje nikome odlučila da veruje sebi
Zbog sumnje da su učestovovali u napadu na Miloša Pavlovića uhapšeno je 20 osoba. Studenti u blokadi saopštili su da su njihove kolege koje su privedene na osnovu prekršaja puštene na slobodu. Studenti koji se terete krivičnim delima i dalje se nalaze u pritvoru
Da li je Aleksandar Vučić postrojio policijski vrh i naredio da se po hitnom postupku pohapse svi napadači na omiljenog režimskog studenta Miloša Pavlovića
Evropska komisija donela je odluku da projekat „Jadar“ uvrsti u projekte od strateškog značaja. Kakve su reakcije stigle do sada? Šta kaže vlast, šta struka, a šta aktivisti? I koliko se građana Srbije protivi ovom projektu
Beograd je besplatan javni prevoz dobio početkom godine kada su u jeku bili studentski protesti. Od jula besplatan javni prevoz dobiće i Niš, a šta će biti sa 24 miliona dinara za validatore koji su uvedeni pre samo nešto više od četiri meseca, nije poznato
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
