Vlasnik hrvatske kompanije Bitlucky Luka Burazer koja se bavi trgovinom i ulaganjem u kriptovalute iznenada je nestao. Hrvatski mediji konstatovali su da je u toku najveća prevara u poslovanju kriptovalutama ikada.
Vlasnik kompanije obećavao je građanima visoke profite uz ozbiljna ulaganja, a prema prvim procenama, oštetio ih je za nekoliko miliona evra.
Brza i laka zarada
Riječka policija krenula je da sprovodi istragu dobivši početne informacije od prevarenih građana da im je Burazer nudio brzu i laku zaradu.
Burazer je klijentima ovih dana poslao cirkularnu poruku u kojoj piše da je “nizom loših trejdova i odluka nažalost doveo stanje firme u kriznu situaciju, ali da ga mogu dobijati putem telefona”.
Prevareni građani kontaktirali su s tim u vezi splitskog advokata Ivana Čizmića. On je za Radio Slobodnu Evropu izjavio kako se vlasniku kompanije Bitlucky posle te SMS poruke klijentima izgubio svaki trag.
„Mi sada idemo u više smerova –pokušavamo da uđemo u trag novcu obilazeći menjačnice poput Binancea, a ovde prema Državnoj advokatskoj komori i Trgovačkom sudu u odnosu na odgovorne osobe u kompaniji“, navodi Čizmić.
On je dodao kako ima informacije od forenzičke službe da je novac njegovih klijenata završio na Binanceu, velikoj svetskoj berzi kriptovaluta. Sledeći korak je da obavestimo Binance o tom slučaju i od njih da zatražimo službene podatke, ako postoji osnovana sumnja. Nakon toga ćemo moći da utvrdimo ima li elemenata krivičnog dela”, istakao je Čizmić.
Piramidalnom šemom došao do novca građana
Klijenti Čizmića u ovom slučaju, njih desetak nisu spremni da govore za medije. Ipak, preduzetnik Hrvoje Prpić još pre nekoliko godina javno je doveo u pitanje verodostojnost poslovanja kompanije Bitlucky upozoravajući ljude da će zbog finansijske nepismenosti ostati bez novca.
„Ovde se radi o ‘Ponci’ šemi, odnosno piramidalnoj šemi, gde se reč ‘kripto’ koristi samo za nekakav marketing kako bi se ljudi polakomili za zaradom“, pojašnjava Prpić.
„Ponci“ šema nazvana je po preduzetniku Čarlsu Ponciju koji je prikupljao novac navodno za investiranje, a prve investitore isplaćivao je novcem koje bi uplatili kasniji investitori.
Slični su bili lanci sreće ili finansijske piramide u tranziionim zemljama početkom devedesetih kada se po sličnom principu novac prvim ulagačima vraćao investicijama kasnijih ulagača, a osnivači piramide bi obično nestali sa većinom uplaćenog novca.
„Takve su stvari zakonski regulisane. Bitno je da ljudi koji investiraju traže od brokera potvrdu da je on licenciran. Luka Burazer nije bio licencirani broker, njegov fond nijer bio licenciran, odnosno prijavljen Hrvatskoj agenciji za nadzor financijskih usluga (HANFA), i na taj način se moglo videti da tu postoje ilegalne stvari. Da je to bilo legalno, sve bi to bilo regulisano“, kaže Prpić.
Guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić rekao je novinarima kako je središnja banka upozoravala da ona nije regulisala tržište kriptovaluta i da onaj ko mu se izlaže treba biti vrlo oprezan.
„Vrlo jasno smo rekli, ako idete na to tržište, budite spremni s iznosom s kojim idete da ga možda i izgubite“, izjavio je Vujčić.
Prema dokumentima tvrtke do kojih su došli mediji, ulaganja preko BitLucky-ja išla su od 2.000 evra do 66.000 evra uz ugovor na godinu dana. Ulagačima se obećavalo pet do 25 posto mesečne dobiti.
I.Đ./Radio Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
