Foto: Unsplash.com/Rolf van Root
“Izvini, izvini, izvini”, replika je iz već kultnog filma Raše Andrića “Tri palme za dve bitange i ribicu”. Upravo ova replika najkraće i najtačnije opisuje naš razgovor sa četbotom ChatGPT
Od momenta kad se pojavio i pokazao šta sve može, ChatGPT je izazvao zebnju među ljudima, brojne polemike, predviđanja i nametnuo pitanje da li će čovek u budućnosti uopšte biti potreban.
Ima li razloga strah i da li nas čeka apokaliptični scenario iz filma Terminator ili možda iz Matriksa? Čini se da za sada i ne baš. Barem ako je suditi po našem malom testu.
U aktulenom broju “Vreme” je objavilo veliki dosije o veštačkoj inteligenciji. U tekstu “Mašine i ljudi ipak nisu ravnopravni” dr Saša Marković piše kako ChatGPT zapravo radi, koje su mu prednosti i mane i zašto ChatGPT ni danas, ni u nekoj budućoj inkarnaciji, ne može da razvije sopstvenu inteligenciju.
Izvini, izvini, izvini
Proveru šta ChatGPT zaista može, krenuli smo od nas samih. Pitali smo ga “Šta je nedeljnik Vreme?”
Odgovor: “Vreme je nedeljnik, odnosno političko-informativni časopis koji izlazi u Srbiji. Osnovali su ga Slavko Ćuruvija i Dragoljub Žarković 1990. godine. Vreme se ističe kao jedan od najpoznatijih i najuticajnijih nezavisnih medija u Srbiji i regionu. Vreme je poznato po svom nezavisnom novinarstvu, angažovanju na zaštiti slobode medija, ljudskih prava i demokratije”.
Sve na mestu, izuzev toga što Slavko Ćuruvija, urednik i vlasnik “Dnevog telegrafa” koji je ubijen 11. aprila 1999. godine tokom NATO bombardovanja nije bio osnivač “Vremana”, te smo to i napisali: “Slavko Ćuruvija nije osnivač lista Vreme.”
A onda su usledila izvinjenja i nove greške.
“Izvinjavam se na netačnom odgovoru. Tačno je da Slavko Ćuruvija nije osnivač lista Vreme. Nedeljnik Vreme je osnovan 1990. godine u Beogradu, Srbija, kao samostalni političko-informativni časopis. Osnovali su ga Dragoljub Žarković i Milan Ćulibrk, a prvo izdanje je izašlo 1990. godine.
Slavko Ćuruvija bio je poznati novinar i vlasnik lista Dnevni telegraf i Evropljanin, kao i suvlasnik lista Borba. Bio je poznat po svom novinarstvu, kritičkom izveštavanju i angažovanju na polju slobode medija. Nažalost, Slavko Ćuruvija je ubijen 1999. godine u Beogradu, a njegova smrt ostaje nerešen slučaj.
Izvinjavam se na grešci i nadam se da je ovaj odgovor tačan i zadovoljavajući. Hvala na razumevanju.”
Puno toga tačnog, ali ni kolega Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik NIN-a, nije osnivač Vremena. I to smo predočili ChatGPT-u: “Ali ni Milan Ćulibrk nije osnivač lista Vreme”.
Usledilo je novo izvinjenje, nove greške i ponavljanje prethodnih.
“Izvinjavam se na još jednoj netačnoj informaciji. Milan Ćulibrk nije osnivač lista Vreme. Tačni osnivači lista Vreme su Slavko Ćuruvija, Nebojša Popov i Dragoljub Žarković.
Izvinjavam se na ponovnoj grešci u odgovoru i nadam se da je ovaj ispravak tačan. Hvala na razumevanju.”
Da li uopšte zna?
Pošto je ponovio ime Slavka Ćuruvije, a dodao Nebojšu Popova, pitali samo ChatGPT da li uopte zna ko je osnovao liste Vreme?
Odgovor: “Izvinjavam se na ranijim netačnim informacijama. List Vreme je osnovana 1990. godine u Beogradu, Srbija, kao samostalni političko-informativni časopis. Osnivači lista Vreme su:
I tu smo stali kako ne bismo preuzeli ulogu profesora koji po svaku cenu želi da iz studenta izvuče odgovor za šesticu, ali se pokazuje ono što je dr Saša Marković naveo u već pomenutom tekstu – da ChatGPT zapravo “pojma nema” o čemu piše i da mu logika nije jača strana.
Sigurno je da ChetGPT, kojeg možete da isprobate na chat.openai.com, ima i svoje korisne strane, ali ne može mu se bezrezervno verovati. U suprotnom, posle “gugl doktora”, dobićemo “ChatGPT doktora”. Pa neka izvoli ko voli.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Pod sloganom „Hoćemo izbore”, u Beogradu je održan protest studenata u blokadi i građana, dok je predsednik iz Zaječara poručio da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti dok se ne završe pripreme za Ekspo
U sklopu kampanje pred lokalne izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Zaječar i naveo da su građani „siti zaustavljanja Srbije“ i da će raspisati izbore kada se završe pripreme za EXPO
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je u petak (30. maj), bez poslanika opozicije, izveštaj o listi kandidata i predlagača za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Kosjerić se nalazi pod opsadom vlasti. Tenzije rastu iz dana u dan. Nakon napada na novinara, usledio je i napad na opozicionog aktivistu. Obe žrtve tvrde da je napadač bivši policajac koji je član SNS-a
Dok Beogradski univerzitet traži fleksibilnost i prelazak na onlajn nastavu, profesorke u Srbobranu bivaju kažnjene zbog solidarnosti sa studentima. Ovi događaji otvaraju pitanje – važe li ista pravila i mere za sve delove obrazovnog sistema u Srbiji
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kuvajtski sajt Kuvajt njuz predstavio je virtuelnu prezenterku vesti koja je nastala uz upotrebu veštačke inteligencije
Čovečanstvo je sada otprilike tamo gde je bilo pre oko sto dvadeset godina, kada je ozbiljno počela elektrifikacija i kada smo otkrivali gde sve struja može korisno da se upotrebi. Sada smo pred novom industrijskom revolucijom, većom nego što je još nedovršena digitalizacija. Čet botovi će se odomaćiti kao frižider, bojler ili električni šporet
Globalna istraživanja pokazuju da četbotovi mogu da iznesu celokupan razgovor s korisnikom u 69% slučajeva, a da troškove pružanja usluge korisniku smanjuju za 30%. U Srbiji ih je tek desetak, a među njima je najbolja MIA koju imaju Šabac i Sombor
Ovu godinu obeležiće divljenje čet botovima i strah od njih i veštačke inteligencije, ali do kraja ove decenije sve što radimo podržavaće obe ove tehnologije. Preciznije rečeno, aktuelni proces digitalizacije naslediće “opamećivanje”
