Foto: Unsplash.com/Rolf van Root
“Izvini, izvini, izvini”, replika je iz već kultnog filma Raše Andrića “Tri palme za dve bitange i ribicu”. Upravo ova replika najkraće i najtačnije opisuje naš razgovor sa četbotom ChatGPT
Od momenta kad se pojavio i pokazao šta sve može, ChatGPT je izazvao zebnju među ljudima, brojne polemike, predviđanja i nametnuo pitanje da li će čovek u budućnosti uopšte biti potreban.
Ima li razloga strah i da li nas čeka apokaliptični scenario iz filma Terminator ili možda iz Matriksa? Čini se da za sada i ne baš. Barem ako je suditi po našem malom testu.
U aktulenom broju “Vreme” je objavilo veliki dosije o veštačkoj inteligenciji. U tekstu “Mašine i ljudi ipak nisu ravnopravni” dr Saša Marković piše kako ChatGPT zapravo radi, koje su mu prednosti i mane i zašto ChatGPT ni danas, ni u nekoj budućoj inkarnaciji, ne može da razvije sopstvenu inteligenciju.
Izvini, izvini, izvini
Proveru šta ChatGPT zaista može, krenuli smo od nas samih. Pitali smo ga “Šta je nedeljnik Vreme?”
Odgovor: “Vreme je nedeljnik, odnosno političko-informativni časopis koji izlazi u Srbiji. Osnovali su ga Slavko Ćuruvija i Dragoljub Žarković 1990. godine. Vreme se ističe kao jedan od najpoznatijih i najuticajnijih nezavisnih medija u Srbiji i regionu. Vreme je poznato po svom nezavisnom novinarstvu, angažovanju na zaštiti slobode medija, ljudskih prava i demokratije”.
Sve na mestu, izuzev toga što Slavko Ćuruvija, urednik i vlasnik “Dnevog telegrafa” koji je ubijen 11. aprila 1999. godine tokom NATO bombardovanja nije bio osnivač “Vremana”, te smo to i napisali: “Slavko Ćuruvija nije osnivač lista Vreme.”
A onda su usledila izvinjenja i nove greške.
“Izvinjavam se na netačnom odgovoru. Tačno je da Slavko Ćuruvija nije osnivač lista Vreme. Nedeljnik Vreme je osnovan 1990. godine u Beogradu, Srbija, kao samostalni političko-informativni časopis. Osnovali su ga Dragoljub Žarković i Milan Ćulibrk, a prvo izdanje je izašlo 1990. godine.
Slavko Ćuruvija bio je poznati novinar i vlasnik lista Dnevni telegraf i Evropljanin, kao i suvlasnik lista Borba. Bio je poznat po svom novinarstvu, kritičkom izveštavanju i angažovanju na polju slobode medija. Nažalost, Slavko Ćuruvija je ubijen 1999. godine u Beogradu, a njegova smrt ostaje nerešen slučaj.
Izvinjavam se na grešci i nadam se da je ovaj odgovor tačan i zadovoljavajući. Hvala na razumevanju.”
Puno toga tačnog, ali ni kolega Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik NIN-a, nije osnivač Vremena. I to smo predočili ChatGPT-u: “Ali ni Milan Ćulibrk nije osnivač lista Vreme”.
Usledilo je novo izvinjenje, nove greške i ponavljanje prethodnih.
“Izvinjavam se na još jednoj netačnoj informaciji. Milan Ćulibrk nije osnivač lista Vreme. Tačni osnivači lista Vreme su Slavko Ćuruvija, Nebojša Popov i Dragoljub Žarković.
Izvinjavam se na ponovnoj grešci u odgovoru i nadam se da je ovaj ispravak tačan. Hvala na razumevanju.”
Da li uopšte zna?
Pošto je ponovio ime Slavka Ćuruvije, a dodao Nebojšu Popova, pitali samo ChatGPT da li uopte zna ko je osnovao liste Vreme?
Odgovor: “Izvinjavam se na ranijim netačnim informacijama. List Vreme je osnovana 1990. godine u Beogradu, Srbija, kao samostalni političko-informativni časopis. Osnivači lista Vreme su:
I tu smo stali kako ne bismo preuzeli ulogu profesora koji po svaku cenu želi da iz studenta izvuče odgovor za šesticu, ali se pokazuje ono što je dr Saša Marković naveo u već pomenutom tekstu – da ChatGPT zapravo “pojma nema” o čemu piše i da mu logika nije jača strana.
Sigurno je da ChetGPT, kojeg možete da isprobate na chat.openai.com, ima i svoje korisne strane, ali ne može mu se bezrezervno verovati. U suprotnom, posle “gugl doktora”, dobićemo “ChatGPT doktora”. Pa neka izvoli ko voli.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Zašto i kako se patrijarh Porfirije u „inkvizitorskom” procesu okomio na teologa Blagoja Pantelića koji – bez ikakvih privilegija, funkcija i moći – postavlja nezgodna pitanja i ne pristaje da ćuti, za “Vreme” objašnjava sveštenik Nenad Ilić
Koje je sve poslove firma za obezbeđenje iz Kraljeva obavljala za javne institucije pre nego što su njeni radnici viđeni u sukobu sa studentima na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru? Spisak je dug, a način angažovanja, makar u poslednjem slučaju - netransparentan
Novosadski parlament usvojio je inicijativu gradonačelnika Žarka Mićina za podizanje spomenika stradalima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu
Vojnim paradom Hrvatska obeležava 30. godišnjicu svog oslobođenja od delimične okupacije. Ta proslava, međutim, otvara brojna pitanja – o sadašnjoj poziciji Hrvatske, ali i o njenoj prošlosti.
Jedan maloletnik preminuo je, a trojica su povređena u tuči koja se u sredu (30. jul) uveče dogodila u Novom Pazaru
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Višeminutno izlivanje predsednikovog gneva na građane Novog Pazara nije ništa drugo, do poslednji trzaj jedne poražene politike čoveka koji misli da je država, a zapravo je ćacilend
Da li iko veruje, osim možda Vučića, da bi čistka tužilaca i sudija uspela? Da li on zaista veruje da može da pronađe dovoljan broj Bokana, jer, ako ćemo pravo, Bokan je ipak biser među biserima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kuvajtski sajt Kuvajt njuz predstavio je virtuelnu prezenterku vesti koja je nastala uz upotrebu veštačke inteligencije
Čovečanstvo je sada otprilike tamo gde je bilo pre oko sto dvadeset godina, kada je ozbiljno počela elektrifikacija i kada smo otkrivali gde sve struja može korisno da se upotrebi. Sada smo pred novom industrijskom revolucijom, većom nego što je još nedovršena digitalizacija. Čet botovi će se odomaćiti kao frižider, bojler ili električni šporet
Globalna istraživanja pokazuju da četbotovi mogu da iznesu celokupan razgovor s korisnikom u 69% slučajeva, a da troškove pružanja usluge korisniku smanjuju za 30%. U Srbiji ih je tek desetak, a među njima je najbolja MIA koju imaju Šabac i Sombor
Ovu godinu obeležiće divljenje čet botovima i strah od njih i veštačke inteligencije, ali do kraja ove decenije sve što radimo podržavaće obe ove tehnologije. Preciznije rečeno, aktuelni proces digitalizacije naslediće “opamećivanje”
