Foto: Twitter
Kuvajtski sajt Kuvajt njuz predstavio je virtuelnu prezenterku vesti koja je nastala uz upotrebu veštačke inteligencije
„Ja sam Feda, prvi prezenter u Kuvajtu sa veštačkom inteligencijom .“
Ovom rečenicom se na arapskom jeziku pratiocima Kuvajt njuza na Tviteru obratila žena otkrivene kose u crnom sakou i beloj majici – voditeljka vesti koju je generisala veštačka inteligencija. Potom je gledaoce video klipa upitala: „Kakve vesti volite? Recite nam vaše mišljenje.“
Plan je, najavio je Kuvajt njuz, da Feda čita vesti objavljene na sajtu.
Kuvajt njuz je deo Kuvajt tajmsa osnovanog 1961. godine kao prvi dnevni list na engleskom jeziku u regionu Zaliva.
Feda predstavlja sve
Zamenik glavnog urednika oba medija Abdulah Boften rekao je da je to test potencijala veštačke inteligencije da ponudi „nov i inovativan sadržaj“.
U budućnosti bi Feda, kako kaže, mogla da poprimi kuvajtski akcenat i da čita vesti na Tviter nalogu sajta koji ima 1,2 miliona pratilaca.
“Feda je popularno, staro kuvajtsko ime koje se odnosi na srebro… Uvek zamišljamo robote srebrne, metalik boje, pa smo kombinovali te dve stvari“, objasnio je Boftain.
On je rekao da prezenterkina plava kosa i svetle oči odražavaju raznolikost domaćeg stanovništva i doseljenika u zemlju bogatu naftom i dodao: “Feda predstavlja sve”.
Prvi video klip u trajanju od 13 sekundi izazvao je poplavu reakcija na društvenim mrežama i komentare novinara.
Vrtoglavi uspon veštačke inteligencije na globalnom nivou podstakao je nadu da će ljudi od nje imati sve više korist, posebno u oblastima kao što je zdravstvena zaštita.
S druge strane, postoji bojazan od masovnog gubitka radnih mesta, raste strah od veštačke inteligencije kao potencijala za širenje dezinformacija i gubitka umetničkog integriteta.
B.G./RTS/Guardian
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Tema koja povezuje čitav program je korupcija i pitanja koja građane Srbije najviše zanimaju. Govoriće se o stanju u policiji, slobodi medija i o izbornim uslovima i njihovoj regulaciji
Trovački sud u Zagrebu objavio je da Dubravka Đedović Handanović „prestaje biti član društva“ Kulturistria
Evropskom sudu za ljudska prava obratilo se 47 građana, navodeći pod punim identitetom svoja iskustva sa „zvučnim topom“, dok je oko 200 ljudi dalo izjave u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu
Više javno tužilaštvo u Beogradu tvrdi da su studenti „preduzimali radnje kako bi realizovali simulaciju upotrebe ‘zvučnog topa’“ što bi dovelo do nemira i nasilne promene ustavnog uređenja. Da li je režim stavrno spreman da studente hapsi i optuži za to delo
„Ko se lača mati…“, rekla je svojevremeno Ana Brnabić. Sada se latila zvučnog topa i optužila studente da su hteli da ubiju Aleksandra Vučića i izazovu građanski rat. Njen izliv hinjene preneraženosti zvučao je nadrealno
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Čini se da umetnost proizvedena veštačkom inteligencijom neće nestati u bliskoj budućnosti, a s njom ni polemike koje ona sa sobom nosi. Korisnici platforme za digitalnu umetnost ArtStejšn preplavili su sajt slikama protesta protiv veštačke inteligencije, nakon što je sajt odbio da ukloni generisane umetničke radove
Marina Smit je na pitanja ožalošćenih o njenom životu odgovarala na sopstvenoj sahrani. Učinila je to ovekovečena u svom klonu uz pomoć veštačke inteligencije, pisalo je „Vreme“ u tekstu "Sto sa tri noge" u broju 1651
Čovečanstvo je sada otprilike tamo gde je bilo pre oko sto dvadeset godina, kada je ozbiljno počela elektrifikacija i kada smo otkrivali gde sve struja može korisno da se upotrebi. Sada smo pred novom industrijskom revolucijom, većom nego što je još nedovršena digitalizacija. Čet botovi će se odomaćiti kao frižider, bojler ili električni šporet
Ovu godinu obeležiće divljenje čet botovima i strah od njih i veštačke inteligencije, ali do kraja ove decenije sve što radimo podržavaće obe ove tehnologije. Preciznije rečeno, aktuelni proces digitalizacije naslediće “opamećivanje”
Globalna istraživanja pokazuju da četbotovi mogu da iznesu celokupan razgovor s korisnikom u 69% slučajeva, a da troškove pružanja usluge korisniku smanjuju za 30%. U Srbiji ih je tek desetak, a među njima je najbolja MIA koju imaju Šabac i Sombor
