Foto: AP
U nizu njihovih problema su pristup teritoriji, izloženost krijumčarenju i trgovini ljudima, ponekad i ropskom radu, arbitrarno lišavanje slobode, problemi sa regulisanjem statusa, nedostatna konzularna pomoć i diplomatska zaštita. Aktuelan je i problem ostvarivanja i priznavanja stečenih prava, poput regulisanja radnog staža, sticanja uslova za penziju... Na sve to dodaje se i izloženost diskriminaciji, govoru mržnje i zločinima mržnje
Osamnaesti decembar već dugi niz godina se obeležava kao Međunarodni dan migranata. Ustanovljen je 2000. godine rezolucijom Generalne skupštine UN i posvećen je svim migrantima kojih danas ima nekoliko stotina miliona, a taj broj iz godine u godinu raste. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM), u svetu se u 2020. godini nalazio 281 milion migranata. Ako se tome doda i broj od 103 miliona prisilno raseljenih ljudi, kojih je, prema zvaničnim podacima Visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) bilo polovinom 2022. godine, jasno je da je ovaj trend alarmantan i da je reč o izuzetno velikom broju ljudi u pokretu.
U pogledu migranata ne postoji “krovni” međunarodni ugovor kojim se štite ljudska prava. Istina, 1990. godine je usvojena Međunarodna konvencija o pravima svih radnika migranata i članova njihovih porodica, koja je stupila na snagu trinaest godina kasnije. Međutim, ona se odnosi samo na “radnike migrante i članove njihovih porodica”, ali je primetno da je njome obavezano svega 58 država, što predstavlja samo nešto više od četvrtine država sveta. Među njima nisu mnoge države koje primaju veliki broj radnika migranata, poput država članica EU, SAD i drugih zemalja razvijenog Severa.
Na primenu ove konvencije obavezale su se nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju, odakle i dolaze radnici migranti. Srbija je pristupila navedenoj konvenciji, ali je nije ratifikovala, te se odredbe ove konvencije ne primenjuju na njenoj teritoriji. To za posledicu ima da se radnici migranti ne mogu pozivati na odredbe ove konvencije niti mogu da pokreću pojedinačne sporove pred Komitetom za prava migranata – ekspertskim telom koje je oformljeno radi nadzora nad primenom Konvencije.
Ceo tekst možete pročitati na adresi https://www.vreme.com/vreme/sa-malo-ili-nimalo-prava-a-svima-neophodni/
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Osuđenom ratnom zločincu Radovanu Karadžiću oduzeta je književna nagrada „Risto Ratković“ koju je dobio 1992. godine. Odluku su pratila brojna previranja između današnjih političara u Bijelom Polju
U nedelju se navršava 25 godina od pada režima Slobodana Miloševića 5. oktobra 2000. Gde su danas glavni akteri revolucije
Dok Skupština grada Novog Sada danas razmatra više od 60 tačaka dnevnog reda, zborovi građana su se okupili ispred zgrade tražeći raspisivanje izbora za mesne zajednice, koji su mesecima odlagani
Govoreći o protestima u Srbiji, Putin je ocenio da mlade treba pridobiti dijalogom, ali i upozorio da ih zapadne sile koriste za destabilizaciju zemlje. „Oni žele da srpski narod ponovo strada“, poručio je ruski predsednik
Čak 40 odsto birača vlasti misli da je šesnaest ljudi u Novom Sadu pobila diverzija stranih službi, pokazuje istraživanje koje objavljuje „Vreme“
Bitka između protivnika i pobornika vlasti, pravne države i bezakonja, dobra i zla, svela se na dokazivanje koga ima više. Ne bez razloga
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Kriminalni klanovi, tajne službe, režimski batinaši
Ko sve vršlja po Srbiji Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
