U Dauning stritu se za šest godina ugrejalo pet premijerskih stolica, što svedoči o tome koliko je teško u praksi primeniti ijedan pozitivan aspekt Bregzita
Milos Starovic…
Ove jeseni Veliku Britaniju je zadesio kraj dva elizabetanska doba, jednog koje je trajalo punih 70 godina i drugog koje je jedva izdržalo 45 dana. U britanskim kuloarima kruži šala kako je Elizabet Liz Tras, za svega 45 dana na poziciji premijerke Velike Britanije, uspela da sahrani kraljicu, britansku ekonomiju i na kraju svoju Konzervativnu partiju. Ostavkom 20. oktobra Liz Tras odlazi u istoriju kao premijerka koja je najkraće služila svojoj zemlji.
Potencijalno najveća zaostavština premijerke Tras je činjenica da će se u udžbenike svrstati uz Čerčila, ali ne zbog svojih zasluga, već samo zbog toga što je Čerčil bio prvi premijer, a Liz Tras poslednja premijerka koju je blagoslovilo Njeno kraljevstvo veličanstvo kraljica Elizabeta II.
U jeku ratnog sukoba na tlu Evrope, u potpunom konsenzusu anglosaksonskog i atlantskog antagonizma prema Rusiji nakon agresije na Ukrajinu, najviše se isticala Velika Britanija, pogotovo u pogledu ekspresnih, drakonskih mera koje je proklamovala Liz Tras, tadašnja ministarka spoljnih poslova. Nesporno je da preduzete sankcione mere, kao odgovor na invaziju, jesu bile neminovnost imajući u vidu tragična ratna zbivanja na teritoriji Ukrajine, ali njihovo ekspresno sprovođenje govori o tome koliko je ovaj trenutak išao u prilog Liz Tras da započne da razvija imidž čelične lejdi. Međutim, teško je, odnosno nemoguće, biti Tačer u doba netačerizma.
STRMOGLAVI PAD BRITANSKE FUNTE
Populističke mere, poput one kada je najavljeno masovno smanjenje poreza u želji da se privuku investicije i stimuliše ekonomski rast, a pritom nije uzeto u obzir da takva smanjenja dovode do rupe u državnom budžetu u iznosu od 45 milijardi funti, u najmanju ruku dovode do zapitanosti kako tvorci te ideje nisu razmišljali odakle će se taj novac nadoknaditi. Da li su možda mislili da će to uspeti na tržištu kapitala u jeku dvocifrene inflacije, koja je već sama po sebi proizvela vrtoglav porast kamatnih stopa i dovela do poskupljenja javnog zaduživanja?
Ova računica je dovela do šoka na finansijskim tržištima, reflektovanim kroz istorijski pad britanske funte i rast prinosa na obveznicama britanskog javnog duga, do te mere da je čak i MMF morao da reaguje, jasno ističući bojazan za dalji razvoj britanske ekonomije. Po reakcijama MMF-a, kao i relevantnih učesnika na tržištu kapitala, Velika Britanija nikad nije bila bliža kategoriji tržišta u razvoju, koja su inače standardna briga misije MMF-a. Da bi se ilustrovala skala ekonomskog šoka i nepoverenja tržišne ekonomije u predlog budžeta premijerke Tras, dovoljno je navesti da je funta pala na najnižu vrednost od 1971. godine. Prema modelu koji koristi platforma Blumberg, čak je istaknuta procena verovatnoće od 30 odsto da funta u odnosu na dolar dostigne paritet u narednih šest meseci.
Prvi na udaru premijerke Tras našao se tadašnji najbliži saradnik, ministar finansija Kvazi Kvarteng, koji je, nakon što je to ona od njega tražila, podneo ostavku. To bi, primera radi, bilo kao kada biste sa detetom uradili domaći zadatak, otišli u školu i bodrili ga, a kada dete za taj rad dobije negativnu ocenu, silno ga izgrdili i kaznili jer je narušen vaš ugled, potpuno prenebregavajući činjenicu da ste zajedno radili na tom zadatku.
Nakon ostavke ministra Kvartenga, novoimenovani ministar finansija Hant, inače četvrti ministar finansija u periodu od samo šest nedelja, koji je javnosti poznat kao drugoplasirani u odnosu na Borisa Džonsona u trci za premijera pre tri godine, ukida sve mere koje je najavio njegov prethodnik pre samo desetak dana. Takav zaokret, u žargonu poznat “U-turn”, podrazumeva povlačenje najave o radikalnom smanjenju poreza, kao i povlačenje populističkih obećanja da neće biti rezova kada je reč o javnoj potrošnji. Srednjoročni fiskalni plan je u pripremi i objava tek sledi, poslednjeg dana oktobra ove godine.
CENA BREGZITA
U Dauning stritu se za šest godina ugrejalo pet premijerskih stolica, što svedoči o tome koliko je teško u praksi primeniti ijedan pozitivan aspekt Bregzita. Stoga se požurilo sa populističkim, neosnovanim merama, poput ukidanja poreza, kako bi se tobože “isprovocirali” investicije i veliki ekonomski rast ostrvske ekonomije nakon Bregzita. Vidljivo je da se Velika Britanija kroz podršku Ukrajini zalaže za odbranu evropskog teritorijalnog prostora i vrednosti, ali ostaje veliki paradoks i donekle žal kako takvo društvo nije uspelo da se okupi oko evropske ideje i svojim primerom pokaže odanost Evropskoj uniji. Koliko je Bregzit bio težak za ekonomiju, nedavno je aludirao Mark Kerni, eminentni ekonomista koji je u toku svoje karijere bio guverner dve zemlje, Kanade u periodu 2008–2013, a potom Velike Britanije u periodu 2013–2020. U nedavnom intervjuu za “Fajnenšel tajms”, jasno je istakao da je 2016. godine ostrvska ekonomija predstavljala 90 odsto privrede Nemačke, dok je danas ta cifra pala na ispod 70 odsto, sa tendencijom daljeg pada. Pored toga, podelio je procenu da srednja primanja u Britaniji mogu da se vrate na nivo od pre 2008. godine tek 2025, što predstavlja izgubljene dve decenije.
Liz Tras i političari u našem regionu imaju brojne sličnosti. Ta sličnost se ne ogleda samo u populizmu, već i u tome da ni ona ni većina njenih kolega u našem regionu nemaju konkretno radno iskustvo ili respektabilnu karijeru, osim partijske i političke angažovanosti. Razlika je ipak u tome što je ona vrlo brzo platila danak datim nerealnim obećanjima i sopstvenom neiskustvu.
Autor je zadužen za tržišta u razvoju u Evropi u jednoj od najvećih svetskih banaka. Njegova mišljenja u ovom tekstu ne izražavaju stanovišta institucija u kojima autor radi ili sa kojima sarađuje
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Pred novim premijerom nalaze se velika iskušenja. Britanija se nalazi u ekonomsko-energetskoj krizi. Vlada Liz Tras je “prokockala” poverenje tržišta i Riši Sunak će biti prinuđen na niz nepopularnih mera, da bi obuzdao deficit i sprečio nov veliki pad vrednosti giltova. Pored toga, Sunak je, kao i Trasova, premijer bez “izbornog mandata”. Da bi vladao bez raspisivanja izbora, Sunak mora da obezbedi podršku poslanika svoje stranke
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!