Ukrajinci su nastavili kontraofanzivu primenjujući pristup koji je do sada dao rezultate – posle obaveštajne pripreme sa vlastitim i resursima NATO-a, sa taktičkim manevarskim sastavima ekvivalenta od ojačanog voda do ojačane čete ulaze u čarke i kada se uvere da je na nekom mestu odbrana meka, kreću u prodor. Tako su 1. oktobra prodrli duž Kahovskog akumulacionog jezera i za dan-dva pod borbom gotovo prošli čitavih 30 kilometara. Uzeli su selo Zolotaja Balka, krenuli dalje i 3. oktobra ušli u mesto Dudčan
Borbe se vode u novim subjektima Ruske Federacije. Dramski obrat promenio je odnose snaga jer sada je ruska vojska u odbrani na većem delu fronta, u Hersonskoj oblasti i Luganjskoj oblasti. Obaveza da se brani taj prostor, posle aneksije, postala je nova politička stvarnost koju treba uvažiti jer ruska vlast nema više izbora pred domaćim javnim mnjenjem – mora da brani ono na što je položila pravo. Autoritet Kremlja bio bi drastično narušen kada bi se odustalo od najnovijeg ratnog cilja – kontrole nad ta četiri nova subjekta Federacije.
Prema dokumentima Dume, u sastav Rusije ušli su u celini, a ne samo kao prostor koji je sada pod efektivnom kontrolom ruske oružane sile. Razlika nije mala i trenutno ratna događanja idu u korist Ukrajine.
36-map1STANJE NA FRONTOVIMA: Luganski,…
Prvog dana postojanja proširene Rusije, 1. oktobra, pao je u ukrajinske ruke gradić Liman. Neveliko mesto, ali sada važno jer je simbol lošeg toka događaja po Ruse. Ostali su formalno bez jednog ruskog mesta. Generali su obavezni da ga povrate, ali kada i kako? To će morati da se sačeka jer se ruska vojska trenutno povlači na istok i severoistok. Dva kraka ukrajinskog prodora idu ka mestu Svatovo, ali stvarni cilj je narušavanje odbrane aglomeracije Severodonjeck-Lisičansk odnosno Luganjske oblasti.
Ukrajinci su nastavili kontraofanzivu sa pristupom koji je do sada dao rezultate – posle obaveštajne pripreme sa vlastitim i resursima NATO-a, sa taktičkim manevarskim sastavima ekvivalenta od ojačanog voda do ojačane čete ulaze u čarke i kada se uvere da je na nekom mestu odbrana meka, kreću u prodor. Tako su 1. oktobra prodrli duž Kahovskog akumulacionog jezera i za dan-dva pod borbom gotovo prošli čitavih 30 kilometara. Uzeli su selo Zolotaja Balka, krenuli dalje i 3. oktobra ušli u mesto Dudčani.
36-map2…donjecki…
Rusi su minirali branu u tom selu da bi dobili na vremenu, ali pozadina snaga na Krivoroškom pravcu je ugrožena pošto nema pojačanja za protivudar. Zato su 4. oktobra izvučene jedinice kojima preti zatvaranje u kotlu. Ukrajinska vojska se od 28. avgusta trudi da se probije kroz ravnicu do Hersona. Prvi korak bio je mostobran na reci Ingulec: tu su se uklinili i nedeljema su pokušavali da odu dublje po cenu velikih gubitaka. Ruski desantnici držali su čvrsto Davidov Brod, ali je ukrajinski prodor prema Dudčanima obezvredio njihov trud pa su morali da prepuste prostor ukrajinskoj vojsci. Inače, Ukrajinci koriste vreme pred jesenje kiše kada će prostor van puteva postati teško prihodan. Sada je blato već postalo teško savladivo, a najgore tek dolazi.
LOV NA KRIVCE
U ruskim redovima preispituju se uzroci pada fronta u Harkovskoj oblasti i povlačenja na istok koje traje već mesec dana. Sada je novi udarac pad fronta u Hersonskoj oblasti. U analizima se, sasvim očekivano, izostavlja ukrajinska vojska kao ključni faktor i traže se loši momci pa čak i izdajnici među ruskim komandantima koji su, navodno, krivi za sve. Krive se za poraz generali koji su vešto prikazivali sliku o silnoj vojsci pred političarima i novinarima, te prikrivali istinu o niskoj borbenoj gotovosti. Oni su se vešto progurali do činova i pozicija koristeći regionalne i kumovske veze i o tome se među kritičarima iz ruske vojske otvoreno govori.
36-map3…i hersonski region
Sada pred proverom stvarne primene veštine ratovanja nisu “položili” iako su ranije imali najviše ocene na visokim vojnim školama. Na talasu otvorenog lova na “krivce” istaknuti ratni preduzetnici Ramzan Kadirov, poglavar Čečena i Jevgenij Prigožin, vlasnik privatne vojne firme Vagner, traže smene vodećih generala. Neke su prozvali po imenu i prezimenu i stvorili su neugodnu atmosferu u kojoj se, navodno, oni koji su neformalno postali komandanti sada postavljaju nadmoćni iznad generala po školi i struci. Unutrašnje razračunavanje u ruskoj vojsci raduje Ukrajince koji se trude da blokiraju odliv podataka i da se što manje sazna o njihovim – nimalo bezazlenim – problemima u odnosima politike i generala.
Kod Rusa nema previše kritika političkog vođstva koje se čini najodgovornijim za loš tok rata. Naime, ono je od vojske od prvog trenutka tražilo da ostvari kabinetsku projekciju brzog zauzimanja Ukrajine i promene vlasti, a zatim niz revidiranih, ali i dalje nerealnih zadataka parcijalnog zauzimanja prostora.
Najveći problem koji prati rusku vojsku je nedostatak ljudi. Efekti mobilizacije osetiće se tek u nedeljama koje dolaze, a za pametnu pripremu novih bataljonskih taktičkih grupa treba i nekoliko meseci. U međuvremenu, front drže jedinice koje su istrošene i zbog gubitaka i zamora i ljudi i tehnike. Sve ima svoj rok trajanja.
U vojnoj organizaciji sistem rukovođenja i komandovanja pojela je korozija poltronizma. Izbor politički podobnih kadrova i igra stvaranja Potemkinovih sela usavršavana je do savršenstva i sada je posledica neverovatna neefikasnost u komandnoj strukturi, konfuzno postupanje i slabo sadejstvo raznih rodova i službi i jedinica razmeštenih na terenu. Pozadinske službe, prema svemu što se vidi, rade loše ili jako loše.
Nedostatak ljudi obezvređuje svaku pametnu zamisao o tome šta učiniti na frontu. Zato u Hersonskoj oblasti, u kojoj je za razliku od ostatka ruske vojske od početka rata rad ruskih jedinica mnogo bolji i zanatski smislen, solidno drže odbranu, ali nema bataljona za preuzimanje inicijative. Borbe na jednom delu fronta traže koncentraciju snaga i izazivaju posledično slabljenje odbrane na ostalim delovima zone odgovornosti hersonske grupacije. Posledice su očekivane – Ukrajinci su otkrili slabe tačke i krenuli su u proboj preko tanke linije u Krivoroškoj oblasti.
NIŠTA BEZ PUTINA
Sve će ruskoj vojsci biti lakše kada pristigne sveža živa sila, ali mobilizacija nije trenutno rešenje jer se već pokazalo da preuranjeno slanje rezervista na front donosi samo ljudske gubitke. Odluka da se krene sa mobilizacijskim pozivima sačuvala je rusku vojsku od duboke krize koja bi nastala za neki mesec zbog isteka ugovora o kratokoročnom, najčešće šestomesečnom, angažovanju dobrovoljačkih jedinica prikupljenih tokom leta.
foto: ap photoPOSLE BITKE: Ruski gubici
Početna faza mobilizacije pokazala je slabosti ruskog vojno-teritorijalnog sistema i zato je državni vrh morao da interveniše. Putin je lično vodio sednicu saveta bezbednosti i kasnije je rekao da se mobilišu samo oni koji su služili i da oni koji nisu bili u vojsci odmah moraju da se vrate kući. Navedeni su primeri da se lekari šalju na front kao pešadinci, a dobrovljcima se ne primaju zahtevi za oblačenje uniforme. Svi koji su nezakonito pozvani idu kući, a generalni tužilac mora da odmah preduzme korake protiv onih koji su kršili zakon.
Za razliku od ruske vojske, na drugoj strani fronta bolje se snalaze sa obnovnom resursa jedinica koje su bile na prvoj liniji. Posle konsolidacije i popune, na front ponovo dolaze, prema proceni, sa 80-90 odsto brojnog stanja u odnosu na puni formacijski sastav. Brigada ostaje brigada iako je rusko Ministarstvo odbrane neke od tih jedinica davno proglasilo za potpuno uništene. Ruske bataljonske taktičke grupe srozale su se posle borbi na nekim primerima do nivoa čete, a navodno ima onih koje su svedene na samo tridesetak ljudi.
Dobrovoljački model popune nije dao dobar rezultat. Ruski izvori navode konkretnu sudbinu jedne od tih jedinica – firma Transgas je poslala mali bataljon od 280 ljudi da u kritičnom momentu brani Liman i odmah posle dolaska na položaj imali su 22 poginula, 15 ranjenih, 9 nestalih. Šestorica su zarobljeni i da bi peh bio potpun, jedan od njih je bio komandant jedinice lično, pukovnik u rezervi.
Još jedan dobar primer za odnos snaga je 126. samostalna brigada obalske odbrane sa Krima, od marta u borbama bez odmora. Borci su dobili odusustvo do pet dana. Proređeni su iskusni kadrovi. Krimčani su, navodno, pošteno polupali 128. samostalnu brdsko-juršnu brigadu ukrajinske vojske u borbama u avgustu i ona se odmorila, popunila i vratila pa slomila rusku odbranu. Osim ljudskih, moraju se u hodu obnoviti tehnički resursi. Za 128. brigadu stigli su tenkovi iz pomoći NATO koja ide rutinski.
NATO I TEHNIKA
Amerikanci su obećali da će na onih 16 “hajmarsa”, koje su ranije dali, poslati još 18 komada, ali moraće da se izrade novi. Najnovija vest pred zatvaranje broja je da će Pentagon dati još četiri lansera – sumarno 38 komada. Neki su verovatno uništeni, ali ima ukrajinska vojska sada čime da udara po ruskoj pozadini. Obećane su rakete ATACMS koje kada polete sa “hajmara”, mogu dostići 300 km daleko. Obećali su da će Amerikanci odlučivati gde će se koristiti, jer zvanično Moskva drži da je domet tih raketa pretnja njenim interesima preko koje se ne može preći.
Problem održavanja tehnike sada je aktuelna tema jer je priliv sofisticirane tehnike kakva nije ranije korištena u ukrajinskoj vojsci veliki izazov. Troše se resursi, kvarovi su u ratu česti, pride oštećenja u manevru i borbi. Amerikanci su formirali bazu za tehničku podršku u Poljskoj. Tehnika će se popravljati na bezbednom u pozadini. Svoj deo posla obavljaju stručni konsultatni koji daju savete Ukrajincima, ali za svaki slučaj iz baze u zaleđu. Koristi se poseban zaštićeni čet, a internet vezu pruža Starlink, firma koja se istakla u ratu u podršci ukrajinskoj vojsci mnogo više u odnosu na većinu članica NATO.
Rusi u domenu tehničke podrške rade na dva pravca. Jedan je reaktiviranje sredstava ratne tehnike iz strategijskih rezervi, koja se nakon brzog remonta ili, češće, samo tehničkog pregleda ukrcava na voz do poslednje stanice na frontu.
U onom drugom pristupu, proizvodnji nove tehnike po ratnom režimu, od proletos se pokušava pokrenuti novi model rada. Mobilizacija treba nešto da promeni u atmosferi i da stvori pritisak na menadžment. Neki su prešli na ratni režim. Objavljeno je da je vojni deo Motovilihinskog zavoda iz Perma uveo tri smene za rad na višecevnim lanserima raketa “tornado-G” i “Tornado-S”. To su oznake za stare sisteme BM-21 “grad” kalibra 122 mm i “smerč” od 300 mm koji su dobili balistički računar i prijemnik sistema satelitske navigacije.
Iranski dronovi u ratu za rusku stvar
foto: ap photo
Umesto velike avijacije, Rusima sada posao rade iranski dronovi i to u rojevima od 10-15 komada, koji lete ka jednom objektu dejstva. Pokrenuta je linija za proizvodnju “gerana-2”, po iranski “šaheda-136”, koji navodno može da prevali 1.800–2.500 km. Stotine kilometara sasvim sigurno prelazi, jer su njima pogođeni ciljevi u Odesi.
Ima onih kod Rusa koji su, zadivljeni rezultatima rada dronova, predložili na internet resursima da u znak zahvalnosti Irancima treba podići neko znamenje u čast iranskog generala Kasema Solejmanija koji je nastradao 2020. u američkoj akciji izvedenoj dronovima. Ironično, jer su iz vazduha, sa daljine, ubili generala koji je bio jedan od inicijatora iranskog programa proizvodnje dronova i primene u ratne svrhe. Solejmani je znao zašto su te letelice potrebne jer je on stekao izuzetno ratno iskustvo svuda gde su Iranci slali ratnike za veru.
Rusima su možda njegov lik i delo pozitivni, a ima on puno poštovalaca i u našoj ultradesnici iako je to neobično s obzirom da je vodio akcije protiv Vojske Republike Srpske u istočnoj Bosni. Tamo su prvi put Iranci angažovali komandu Kuds, jedinice posebne namene za nekonvencionalno ratovanje – tada su se bavile organizacijom infiltracije verskih ratnika, obukom stranaca i domaćih muslimana.
Iranski novinari su pominjali Solejmanija kao čoveka koji je izvršavao zadatke u Bosni, ali detalji nisu poznati. Prirodno, aktivnosti Kudsa su poverljive. U iranskom igranom filmu Damask u 8.00 otac i sin su piloti koji u Siriji, pred pripadnicima Islamske države, izvlače avion “iljušin 76” sa izbeglicama i ranjenicima, a pominje se tajni rad na Balkanu. Sin prigovara ocu što nije pratio njegovo odrastanje jer je ratovao za Muslimane u Bosni. Ima u pozadini istine jer je Solejmani naoružanje prevozio na aerodrom Tuzla avionima C-130 “herkules” koji su sletali pod američkom zaštitom u okviru šireg konteksta podrške svima koji su bili protiv Srba. Danas našoj desnici to ne smeta. Oni su ionako u ideološkoj konfuziji i brkaju sve simbole i vrednosti.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vrtlog međusobnih optužbi počeo je odmah posle eksplozija na dva gasovoda Severnog toka, iako istraga tek treba da počne. Ko god da je minirao cevi, sabotaža u Baltičkom moru možda je konačni kraj decenijske simbioze Moskve i Berlina u kojoj su jedni imali vernu mušteriju, a drugi jevtin gas
Ne bi trebalo isključiti mogućnost da ruska agresija na Ukrajinu ispadne u krajnjoj liniji mnogo štetnija po Rusiju nego po samu razorenu Ukrajinu. Ne zna se od čega početi kada se pristupi nabrajanju šteta koje će Rusija imati zbog nenajavljenog drastičnog upada na teritoriju suverene susedne zemlje
Mediji opisuju stanje konflikta, u društvu se ideja rata putem televizije ljudima provlači kroz uši svakodnevno, a ništa se ne čini da se konflikt spreči. Rat je onda neizbežan ishod
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!