Politika
Preminuo Dragan Marković Palma
Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, preminuo je u 64. godini, saopštio je njegov PR tim.
Predsednik stranke Slobode i Pravde je rekao da Srbija svoju spoljnu politiku treba da uskladi sa spoljnom politikom Evropske unije, tj. da uvede, makar delimično, sankcije Rusiji, zato što je to u njenom interesu
Vest glasnija od onoga šta je rekao je da je Dragan Đilas to rekao na RTS-u gde je gostovao prvi put od obaveznog pozivanja opozicionih političara tokom izborne kampanje u martu ove godine. Nije, doduše, reči bilo o aferama u koje je upleten vrh naprednjačke vlasti, od rušenja u Hercegovačkoj, preko prodaje PKB-a, Krušika, Beograda na vodi, Telekoma, itd, ili o slobodi medija, stanju državnih institucija ili neformiranju Vlade, i bio je Đilas u društvu drugih opozicionih političara, ali je nekadašnji “državni neprijatelj broj 1” dobio priliku da na javnom servisu kaže šta misli o pozicioniranju Srbije u sukobu između Rusijie i Zapada.
„Ako želimo da napredujemo kao država, i da nema posledica po nas, treba da sledimo spoljnu politiku Evropske unije, pri čemu vojna neutralnost nije sporna, jer se sigurno ne možemo i ne smemo svrstati ni na jednu stranu, ali politička neutralnost danas nije moguća”, rekao je u utorak uveče predsednik Stranke slobode i pravde.
Govorio je o izboru Srbije ili da sledi politiku Evropske unije, jer je ona, Srbija, deo evropskog kontinenta, ili da se, ako to ne uradi, oko nje podigne zid, a to bi imalo posledice po ekonomiju, po dolazak investitora, što bi dovelo do pada standrada i gubitka radnih mesta.
Đilas je istakao da oni koji su vodili zemlju pre 30 godina nisu shvatili da je pao Berlinski zid i da posledice toga osećamo i sada, dodavši da danas, kada se, nažalost, formira novi, „virtuelni“ berlinskii zid koji deli Evropu na dva dela, Srbija mora da se vodi isključivo sopstvenim interesom.
A taj interes je jasan, rekao je Đilas, a to je usklađivanje spoljne politike Srbije sa spoljnim politikom Evropske unije, što bi značilo prihvatanje “nekih od paketa sankcija prema Rusiji”.
“Ja nisam čovek koji podržava sankcije, jer one najviše pogađaju običan narod”, rekao je Đilas, “ali u ovoj situaciji nam preti opasnost da, ako ne prihvatimo bar deo politike EU prema Rusiji, može se desiti da se i mi nađemo na meti formalnih ili neformalnih sankcija, da neke firme počnu da napuštaju Srbiju i da nema novih investicija, a to ne bismo preživeli”.
Đilas, dakle, nije rekao da Srbija treba da uvede sankcije Rusiji zato što je vojnom silom napala susednu držvu, zbog svega što ruske trupe tamo rade, zato što pokušava da okupira jedan deo ukrajinske teritorije, već da se ne bi zamerala Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama i zbog posedica koje bi to moglo da ima po srpsku privredu i životni standard građana Srbije.
Što se Kosov tiče, Đilas je ponovio da je ono sastavni deo Srbije i da je očuvanje takvog statusa nacionani interes Srbije.
A.I./FoNet/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, preminuo je u 64. godini, saopštio je njegov PR tim.
Nekadašnji potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić pušten je na slobodu, saopštio je njegov brat Vladimir na društvenoj mreži Iks. Na slobodu je izašao i student Relja Stanojević
U petak pre podne u Beogradu je bilo olujnih udara košave, što je dovoljno snizilo temperaturu da se sneg u tankom sloju zadržava na tlu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve