Foto: Wikipedia.org
Svetozar Gligorić bio je najbolji srpski šahista svih vremena. Proslavio je misaone sportove u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i 12 puta bio najbolji jugoslovenski šahista. SFRJ je predstavljao na 15 šahovskih olimpijada, a 1950. je osvojio zlatnu medalju. Preminuo je 14. avgusta 2012. u 89. godini
Svetozar Gligorić se sa šahom upoznao relativno kasno, u trinaestoj godini. Dve godine kasnije, 1938, sa samo 15 godina, pobedio je na takmičenju Beogradskog šahovskog kluba. Titulu velemajstora dobio je 1951. i sledećih dvadeset godina bio je među najboljim svetskim šahistima i kandidat za prvaka sveta. Jedan je od najaktivnijih šahista u istoriji.
U vreme kada je Gligorić bio aktivan šah je bio veoma popularan. Na dnevniku RTS-a su se u sportskoj rubrici analizirale šahovske partije. Svetska prvenstva u šahu bila su globalni događaji.
Jugoslavija su zahvaljujući Svetozaru Gigoriću smatrali drugom šahovskom velesilom u svetu, iza SSSR. Učestvovao je na ogromnom broju međunarodnih turnira, od kojih je mnoge osvojio. Među njegove najznačajnije pobede spadaju turniri u Varšavi 1947, Hejstingsu 1951, 1956, 1959, 1961, Mar del Plati 1953, Stokholmu 1954, Beogradu 1964. i Manili 1968, Loun Pajnu 1972. i 1979. godine. Tri puta se na međunarodnim turnirima kvalifikovao za mečeve kandidata u ciklusu prvenstva sveta.
Pedesetih i šezdesetih godina Gligorić je bio stalan učesnik na svetskim prvenstvima i uvažavan kao najbolji igrač izvan Sovjetskog Saveza. Jedno od najvećih dostignuća mu je učešće na Međuzonskom turniru u Portorožu 1958. godine, kada je u jednoj partiji ispustio trijumf i našao se na drugom mestu iza Talja.
Iste godine je na Olimpijadi u Minhenu osvojio zlatnu medalju za rezultat na prvoj tabli, ispred Botvinika. Na Međuzonskom turniru u Susu 1967. delio je drugo mesto bez poraza. U Argentini, na turniru u Mar del Plati 1953. Godine je pobedio i bio ispred Najdorfa. Tada je nastao i Gligorićev „patent“ u teoriji šahovske igre – poznata „Mar del Plata varijanta kraljeve indijske odbrane“.
Gligorić je bio jedan od retkih doživotnih prijatelja Roberta Bobija Fišera. Fišer i Gligorić su u konačnom skoru imali rezultat 6:4, uz šest remija. Između 1950. i 1982. godine petnaest puta je bio jugoslovenski predstavnik na olimpijadi osvojivši 12 medalja (jednu zlatnu, šest srebrnih i pet bronzanih). Dvanaest puta je osvojio prvo mesto na prvenstvu Jugoslavije.
Svetozar Gligorić je poznat i po svojoj novinarskoj karijeri. Bio je stalni dopisnik časopisa „Chess Review“ i „Chess Life“. Napisao je i veliki broj knjiga o šahu.
R.V.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U noći između subote i nedelje, aktivista SDP zatekao je vozilo sa dve osobe ispred svoje kuće. Nakon što je slučaj prijavio policiji, vozač je pokazao značku BIA. Stranka zahteva objašnjenje – da li je u pitanju službeni zadatak ili nelegalno praćenje?
U okviru istrage o zloupotrebama pri rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu i pruge ka Kelebiji, Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana za bivšeg ministra Tomislava Momirovića, Gorana Vesića i još 11 lica
Iako je sud u Novom Pazaru ukinuo pritvor većini uhapšenih nakon nedavnih protesta, protesti u ovom gradu ne staju dok se, kako demonstranti poručuju, ne oslobodi i poslednji uhapšeni iz ovog grada
Mladi potporučnici u subotu promovisani u kasarni na Banjici tek će videti šta ih čeka u vojsci moralno razorenoj, kada shvate da u karijeri možeš da napreduješ samo na osnovu poltronstva
„Pravda spava, vi nećete!“, poziv je studenata i zborova za protest na Autokomandi, a Temerin bi da posle 20 godina dobije pijaću vodu
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
