Švedski sto, nemački kelner

Za “Vreme” iz Bona

Više je od čaršijske priče da je do poslednjeg časa bila neizvesna kratka vizita nemačkog kancelara Olafa Šolca. Nekoliko diplomatskih izvora “Vremena” potvrdilo je prethodnih dana da Kancleramt razmatra da preskoči Srbiju ukoliko tamo, par dana ranije, bude paradirao ruski šef diplomatije Sergej Lavrov.

Kako je primetio “Frankfurter algemajne cajtung”, srpski predsednik Aleksandar Vučić je zato preventivno naručio pitanje sa Pinka prošle sedmice, tokom boravka u Bratislavi. “Da li bi bilo strašno da Šolc ne dođe?”, pitao je Pink. “Bilo bi jako loše,” rekao je Vučić.

Prema pisanju tog uglednog nemačkog lista, rusofili u Srbiji dobili su potom lekciju iz geografije kada su okolne zemlje zabranile prelet Lavrovu. Prema oceni lista, Vučiću izostanak Lavrova nije toliko mrzak jer srpski predsednik zna koliko je daleko Rusija pa se “time upravlja koliko god može”.

Kako god bilo, dok ovaj broj “Vremena” ide u štampu, ostalo je pri zvaničnoj najavi Berlina da Šolc stiže u petak (10. jun). Istog dana je u Prištini – gde će obići trupe Kfora, što je posebna poruka. Već uveče Šolc će obedovati sa grčkim premijerom, a sutradan su na redu Sofija i Skoplje gde Šolc treba da raspetlja drugi čvor. U šturoj najavi navodi se da će teme balkanske turneje biti rešavanje “bilateralnih blokada”, kao i “dalji zajednički odgovor” na rusku agresiju na Ukrajinu.

Ali, ostaje pitanje postavljano i nakon Vučićevog boravka u Berlinu početkom maja: šta Nemci tačno hoće od Vučića? Šta im je u toj igri štap, a šta šargarepa?

MOŽDA NEKE SANKCIJICE

Ivo Visković, profesor međunarodnih odnosa, veruje da se od Srbije očekuje da odabere nešto sa “švedskog stola” sankcija koje je uvela Evropska unija. A taj izbor je šaren, zaključno sa šestim paketom koji je donet nedavno na jedvite jade jer uključuje embargo na rusku naftu – uz niz izuzetaka za koje se najviše zalagala Mađarska.

“Od Srbije se ne može očekivati da primeni najdrastičnije sankcije jer mi smo toliko energetski vezani za Rusiju da bi to dovelo u pitanje normalnu privredu i život. Ali Srbija bi mogla da prihvati neke korake koji su manje iritantni za Rusiju, pokazujući time dobru volju”, kaže Visković za “Vreme”.

Za Šolca i Nemačku to je, kaže, pitanje “čuvanja obraza”, ali i više od toga: “Bilo koja članica EU ili pretendent na članstvo slabi celinu ako ne učestvuje u sankcijama jer Rusija koristi svaku šupljinu. Berlinu je jasno da su sankcije za Srbiju jako bolno pitanje, da su posledice opasne i da mora da se vaga. Ali, nijedna odluka nije bez posledica – i Nemačka je prihvatila posledice sankcija zarad političkog pozicioniranja”.

Kancelar Šolc, čovek hladan i dobar sa brojkama, razume pitanja kubnih metara gasa i njegove cene. Uostalom, u Srbiju stiže dok ga kod kuće biju kritike da okleva kad treba slati oružje Ukrajini i da tobože ima previše razumevanja za Kremlj.

On se zato prema Vučiću držao diplomatski odbijajući da iznese zahteve osim načelnog – da kandidati za EU treba da slede zajedničku spoljnu politiku.

U Beograd pak Šolc dolazi uz pikantne poruke koje šalju mahom njegovi koalicioni partneri, kudikamo ratoborniji Zeleni i Liberali, ali i njegov socijaldemokratski poslanički klub u Bundestagu.

Tako je poslanica Liberala Renata Alt navela da Beograd “ne pridaje značaj dugoročnoj normalizaciji odnosa” sa Kosovom, te da se opire sankcijama protiv Rusije i pozvala: “Pregovori sa Srbijom o pristupanju Evropskoj uniji sada moraju biti odmah zamrznuti”.

Osim toga, vladajući poslanički klubovi su utanačili nacrt rezolucije Bundestaga o Bosni i Hercegovini, gde je Nemačka – koja tamo ima i visokog predstavnika u liku Kristijana Šmita – već izvukla krupni kalibar. U toj rezoluciji tražiće se od Beograda (i Zagreba) da se distanciraju od separatista u BiH, pri čemu se najpre misli na Milorada Dodika.

A OD ŠOLCA “EVROPSKA PERSPEKTIVA”

Vest između dva susreta Šolca i Vučića je i aranžman sa Gazpromom koji bi Srbiji trebalo da garantuje povoljnu cenu gasa u naredne tri godine. Naširoko je u nemačkim medijima citirano Vučićevo razmetanje, posle telefonskog razgovora sa Putinom, da je Srbija izborila najbolju cenu u Evropi.

Kako je pisao “Zidojče cajtung”, politika “nesvrstanosti” ili “četiri stuba” ima višedecenijsku tradiciju u Srbiji, ali je novost veliki pritisak Zapada da se Beograd konačno opredeli. “U poslednje vreme, predsednik Vučić se sve vidljivije muči da održi imidž u špagi između Moskve, koja mu isporučuje gas i podržava ga u konfliktu sa susednim Kosovom, te EU, čije su zemlje najvažniji trgovinski partneri”, naveo je list.

U pokušaju da razluči šta je tu štap, a šta šargarepa, profesor Visković kaže da bi bilo dovoljno da neko namigne nemačkim firmama koje posluju u Srbiji da se odatle povuku. “Videli biste kakva bi panika nastala jer oko 75 hiljada ljudi radi u tim firmama i svaki hrani tri člana porodice. To bi bila ekonomska katastrofa za Srbiju. Nemačka je apsolutni šampion u trgovini sa Srbijom, pri čemu imamo uravnotežen odnos uvoza i izvoza zahvaljujući tim nemačkim firmama”, podseća naš sagovornik.

Što se tiče šargarepe, Berlin je još u doba Angele Merkel bio imun na “vizije” francuskog predsednika Emanuela Makrona o budućnosti proširenja Evropske unije u kojima je Srbiji i komšiluku vazda namenjeno mesto u predsoblju. Ni Merkelova ni Šolc nisu, doduše, nikada do kraja založili svoj autoritet kako bi se proširenje na Balkan poguralo uz geopolitički razlog – žmureći na demokratske standarde.

Visković, bivši ambasador Srbije u Berlinu, kaže da je i ovakav stav Nemačke značajan. “Šolc želi da ostavi utisak da Srbija nije nepoželjna u EU. Jer, preovlađujući stav u srpskoj javnosti je da smo objekat igre sa pokretnim ciljevima, da se stalno isporučuju novi zahtevi. Šolc hoće da pokaže da Makronove ideje nisu prihvatljive za Nemačku i to je dobrodošao signal u Srbiji, posebno za ljude koji su naklonjeni EU.”

GEOPOLITIKA NAPRED, DEMOKRATIJA STOJ

U tom svetlu se čitaju posete Šolca Skoplju i Sofiji, gde valja ubeđivati Bugare da podignu rampu za Severnu Makedoniju. Ta zemlja i Albanija već predugo čekaju da otpočnu pristupne pregovore i to bez ikakvog suvislog razloga.

U diplomatskim krugovima se čuje da bi albanski premijer Edi Rama uskoro mogao da traži razdvajanje sudbine svoje zemlje od makedonske što bi EU opet uvalilo u neprilike. Jer, poruka Makedoncima odvajkada je bila – dogovorite se sa Grcima i onda je put prohodan. I tu Šolc mora da vadi kestenje iz vatre.

Andreas Ernst, raniji dugogodišnji dopisnik “Noje cirher cajtunga” iz Beograda i vrsni poznavalac Balkana, smatra da će sila prilika naterati Srbiju da odabere stranu. “Ne bi bilo iznenađenje da se Vučić (i Dodik u njegovom zaleđu) pod konstantnim pritiskom distanciraju od Moskve. Ti političari više nego išta drugo žele da ostanu na vlasti. A ako zbilja budu morali da odluče, daće prednost EU, a ne Rusiji. Pogled na zemljopisnu kartu i tokove novca pokazuje zašto”, piše Ernst u švajcarskom listu.

Doduše, dodaje on, geopolitički vetar mogao bi da oduva i ono malo nade da će Srbija u dogledno vreme postati demokratska država. “Za Brisel i zapadnoevropske prestonice reformska agenda zemalja Zapadnog Balkana sada je u drugom planu. Trenutno se više polaže na to da se začepe spoljnopolitičke i bezbednosne rupe u regionu. To dobro dođe mnogim autoritarnim političarima na Balkanu – ne samo Vučiću i Dodiku”, primećuje Ernst.

Ispada da Vučić – nakon što se stotinak dana uludo nadao da će se rat okončati a njegov univerzum ostati netaknut – treba da izvede akrobatsko remek-delo: da zadovolji Šolca, ne naljuti previše Putina, protera srpski brod kroz stenoviti plićak i istovremeno sebi kupi još ko zna koliko godina žmurenja Zapada na partijsku državu koju je uspostavio. Taj se poker igra otvorenim kartama. Šolc zna šta Vučić hoće i šta ima u rukama, Vučić zna da je Šolcov špil deblji i sa više aduta. Kako je to Vučić rekao ove sedmice: “Imam veoma loš osećaj za sveukupne prilike u svetu. Naše je da se borimo, ali građani moraju da znaju da neće biti jednostavno i da to nije naša krivica”.