Foto: Pete Nichols/Pool Via AP
Udruženje teniskih profesionalaca (ATP) i Ženska teniska asocijacija (WTA) saopštili su u petak da se ovogodišnji grend slem turnir u Vimbldonu neće bodovati, zbog toga što su organizatori zbog agresije Rusije na Ukrajinu zabranili učešće ruskim i beloruskim teniserima što se smatra diskriminacijom
Mogućnost igrača bilo koje nacionalnosti da učestvuje na turnirima samo na osnovu svojih rezultata i bez diskriminacije je suštinska, a odluka Vimbldona da zabrani ruskim i beloruskim igračima takmičenje potkopava to načelo i integritet rejting sistema, navodi se u saopštenju ATP-a.
I dalje: u sadašnjim okolnostima, sa velikim žaljenjem ne vidimo drugu opciju osim da ukinemo bodovanje na ovogodišnjem Vimbldonu, jer ovakve jednostrane odluke predstavljaju štetan presedan. Diskriminacija na pojedinačnim turnirima nije održiva na takmičenju koje se organizuje u više od 30 zemalja.
ATP i WTA ostavili su mogućnost da organizatori Vimbldona promene mišljenje, turnir se održava između 27. juna i 10. jula.
Ako se ništa ne promeni, Vimbldon će ove godine praktično biti tek egzibicioni turnir sa velikim nagradnim fondom. Na turniru, pored ostalih, ne bi mogli da učestvuju drugoplasirani na ATP listi najboljih tenisera Danil Medvedev, sedmoplasirani Andrej Rubljov i trenutno 12. na WTA listi Beloruskinja Arina Sabalenka koja je prošle godine igrala u polufinalu Vimbldona.
Za razliku od Vimbldona, turniri u Kvins Klubu i Istbornu nisu zabranili učešće ruskim i beloruskim teniserima i teniserkama, mogu da igraju pod neuranom zastavom.
Od četiri grend slem turnira jedino se Vimbldon održava u sklopu priprivatne organizacije, dok su za turnire u Melburnu, Parizu i Njujorku zadužene nacionalne teniske asocijacije.
U slučaju međunarodnih sankcija protiv jedne države ATP i WTA kao maksimalnu meru predviđaju igranje pod neutralnom zastavom. Kažnjavanje pojedinaca zbog nečaga što radi država čije državljanstvo imaju i za šta nisu odgovorni smatra se neprihvatljivom diskriminacijom.
Novak Đoković ne podržava odluku Vimbldona: „Mislim da to jednostavno nije pošteno.“
„Pričao sam sa nekim ruskim igračima tokom turnira u Beogradu. Očigledno je ovo veoma teška situacija, oduzeto im je pravo da nastupe na možda i najvećem turniru na svetu“, rekao je Đoković. Kaže da je on nešto „slično“ iskusio na početku godine, te da zna koliko je to frustrirajuće kada vam ne dozvoljavaju da igrate.
K.G./FoNet/Spiegel/N 1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kakve poruke šalje naprednjački megafon Dragan J. Vučićević govorom verske i nacionalne mržnje usmerenim ka studentima iz Novog Pazara i kakav je njegov efekat
„Vreme“ istražuje kako je mafijaška likvidacija u Beogradu na vodi ogolila da policija posmatra i štiti kriminalce, umesto da ih hapsi. Pa ih još ubiju na njihove oči
I vlast i deo opozicije osećaju nelagodu jer se pojavio novi snažni akter na političkoj sceni, kaže rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić za „Vreme“. Kaže da ljudi sa studentske liste moraju biti produžena ruka studenata i da poverenje ne smeju da iznevere
Dok vlast poziva na dijalog i osuđuje "blokaderski terorizam", opozicija za incident u Ćacilendu krivi režim koji je u centru Beograda instalirao šatorsko naselje u kome se okupljaju „nasilnici i kriminogeni elementi“.
Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji koju je usvojena 22. oktobra ocenjena je kao najoštrija od svih dosadašnjih i njome se pre svega izražava podrška istinskom dijalogu o tome kako Vlada Srbije može da ispuni zahteve studenata, uključujući zahteve za prevremenim izborima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
