Vučić: Osamdeset dana neuvođenja sankcija Rusiji

Predsednik Srbije je danas za TV Prva izjavio da Srbija trpi mnogo zbog neuvođenja sankcija Rusiji i da bi se „živelo deset puta bolje“ kada bi to uradila, ali da neće, jer, on Alekandar Vučić, vodi samostalnu politiku.

Kakve to veze ima sa vođenjem države, upitao je Vučić. Nikakve, jer da smo mi, Srbija, 80 dana izdržali da ne uvedemo sankcije Rusiji i da je cena koju plaćamo ogromna jer da mi suštinski nemamo izlaz na tržište kapitala. Ne najavljuje Vučić uvođenje sankcija, već da ćemo se boriti dokle god možemo da čuvamo svoju politiku. Nije Vučić objasnio koji je to trenutak kada više neće moći da vodi takvu politiku.

Rekao je i kako zna da li će zakletvu položiti pred starim ili novim sazivom Skupštine Srbije, ali svoje saznanje nije hteo da podeli sa auditorijumom. Nije rekao Vučić da bi pred starim sazivom doživeo gromoglasne ovacije bez disonantnih tonova što bi bila pogodna medijska slika, a da to baš tako pred novim sazivom Skupštine u kome ima i opozicionih poslanika ne bi prošlo.

Upitan o mandataru za sastav Vlade Srbije, Vučić je rekao da razmišlja o još dvoje ili troje ljudi, a na pitanje koje će stranke biti deo Vlade rekao je da to još ne zna, ali da mu je važno da u Vladi budu ljudi koji interese države stavljaju ispred svojih i stranačkih izbora. U prevodu na srpski: mora da obezbedi skupštinsku većinu koja neće moći da ga ucenjuje, a to pri ovakvom odnosu snaga nije nimalo lako.

Govoreći o beogradskim izborima, rekao je kako čeka da mu opozicija kaže kada žele da se izbori ponove, „jer smo mi dali reč“. „Samo im ja kažem da dobro razmisle – izgubiće ubedljivije“, poručio je Vučić.

To jest: mora prvo da vidi sa kim će da sastavlja republičku Vladu, jer Vučić želi istu koaliciju na oba nivoa vlasti. A možda se ponove i republički izbori, najavljivali su tu mogućnost vioki funkcioneri Srpske napredne stranke, zato što su, kanda, birači bili zbunjeni silnim istovremenim izborima.

Moćni G 7 protiv male Srbije

Vučić je istom prilikom izjavio da saopštenje G7 (grupa koju čine ministri finansija Nemačke, Francuske, Italije, Japana, Ujedinjenog Kraljevstva, SAD i Kanade) koje poziva na usklađivanje sa spoljnom politikom Evropke unije „kao da je pisano samo za Zapadni Balkan i kao da je skrojeno samo za Srbiju“.

„Može im se, veliki su, moćni jaki, a mi mali, slabi za njih. Šta da radite“, poverio se Vučić narodu na TV Prva.

Ali je uzvratio moćnom G 7, pa je on pozvao njih da poštuju rezolucije Ujedinjenih nacija i da poštuju Rezoluciju 1244 o Kosovu.

Rekao je predsednik Srpske napredne Stranke i Srbije i da je saopštenje brutalno prema Republici Srpskoj, da se tu radi o „politici brutalnih pritisaka“, te da se „Amerikanci ponašaju više fer nego Nemci, bar neće sekiru da koriste odmah“. Nije rekao Vučić da ova nemačka vlada usklađuje svoju politiku sa politikom SAD, i da će Vašington, kao i ranije, prvo da prepusti Evropejcima da rešavaju evropske probleme, a da će oni, Amerikanci, kasnije, ako Evropejci zakažu, da izvuku svoju „sekiru“.

„Pojedini zapadni predstavnici su drski i bezobrazni. Oni kažu da nikada neće prihvatiti i dati ni jedan pedalj Ukrajine… Ali ćete da učestvujete u rušenju teritorijalnog integriteta Srbije“, rekao je Vučić, misleći valjda u tom kontekstu pre svega na ministarku spoljnih poslova Nemačke Analenu Berbok i specijalnog izaslanika nemačke Vlade za Zapadni Balkan Manuela Saracina.

On je ocenio da sa jedne strane postoji licemerje Zapada, jer kod njih nikakvi principi ne postoje, a da se sada vidi da ni kod Rusije principi ne važe i da Srbiji ostaje samo da se poziva na međunarodno javno pravo. „Mi drugog izbora nemamo“, naglasio je Vučić, što bi trebalo da znači da on ni pod kojim uslovima neće pristati da prizna nezavisnost Kosova.

Onda se još požalio da mu prete da Srbija neće imati pristup IPA fondovima i da će, valjda, presahnuti investicije, ako on, Vučić ne popusti, pa i o svemu tome još uvek razmišlja šta će i kako će, a da ga je najviše strah od povlačenje investicija.

I opet: nije rekao Vučić, da bi se zapadni investitori u ovakvoj međunarodnoj situciji klonili zemlje koja nije sto odsto uz Zapad jer bi to drastično povećalo rizik investicija.

M.N./FoNet

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com