Postizborne podudarnosti: Prvo i drugo hapšenje Darka Šarića

Zajednički imenitelj postizborne atmosfere 2014. i 2022. jeste privođenje pravdi balkanskog „kralja kokaina“. Razlika je u tome što se prvi put sam predao jer je, kako je zvanično rečeno, shvatio da je njegovo kretanje kroz četiri zemlje Latinske Amerike srpska BIA najzad locirala. Osam godina kasnije, Šarić je ponovo uhapšen i izveden iz kućnog pritvora, iz svoje luksuzne vile na Dedinju. Oba puta neposredno posle izbora.

Ministar policije Nikola Selaković je 2014. objasnio kako se akcija odigrala po direktnom nalogu tada prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića. Po njegovoj direktivi formirana je posebna radna grupa u okviru BIA, sa isključivim zadatkom da se bavi lociranjem i hapšenjem Darka Šarića, a pre toga, naglasio je Selaković, takva grupa nije postojala. Tadašnji redosled zasluga za „hapšenje veka“ bio je sledeći: pored BIA, veliku ulogu su imali i MUP Crne Gore, ali i čitava mreža bezbednosnih agencija drugih država, među kojima i američka CIA i slovenačka Sova.

Postizborno hapšenje Darka Šarića 2022. ne izgleda isto. Ministar policije Aleksandar Vulin je rekao da je „Srbija pouzdan partner međunarodnih organizacija koje se bore protiv kriminala i zemlja u kojoj nema zaštićenih“, a da se pritom nijednom rečju zahvalnosti nije obratio Vučiću. Najveće zasluge u lovu na Šarića ovoga puta dolaze spolja i pripadaju međunarodnoj akciji koordiniranoj od strane Evropola (Europol) i Evrodžasta (Eurojust), u kojoj su učešće uzele policije Hrvatske i Srbije.

Između dva „hapšenja“ razvuklo se osam godina Šarićevog boravka u pritvoru i sabilo 12 godina suđenja (koje je počelo 2010. dok je bio u bekstvu). Na kraju svega, izrečene presude su vraćene na ponovno suđenje, a ona nepravosnažna ostala je nepravosnažna.

Krajem decembra prošle godine Šariću je ukinut zatvorski pritvor i zamenjen kućnim, jer, kako su rekle sudije Apelacionog suda, više nije postojala opasnost da pobegne. Sada je uhapšen pod sumnjom da je rukovodio kriminalnom grupom upravo iz pritvora i optužen je za sasvim nova dela za koja ranije nije bio optuživan. U zatvorskoj jedinici, kako se tvrdi, koristio je telefon i skaj aplikaciju, veoma skup sistem koji su, prema rečima novinara „Krika“, međunarodne bezbednosne organizacije ipak uspele da probiju i nekoliko meseci prate komunikaciju, što bi mogao biti osnov za pretpostavku da su slični dokazi i doveli do hapšenja. Zajedno sa Šarićem, „pali“ su i njegov advokat i još tri osobe iz kriminalne grupe kojom je Šarić navodno rukovodio iz zatvora, a za ostalima, kaže se u saopštenju MUP-a, intenzivno se traga.

Poslednja vest glasi da je sudija Višeg suda u Beogradu odredio pritvor do 30 dana Darku Šariću, njegovom advokatu i još trojici uhapšenih, zbog mogućnosti bekstva.

Postizborni tajming hapšenja važnih međunarodnih begunaca i nije tako teško razumeti. To svakako ostavlja dobar utisak i u Vašingtonu i u Briselu, a takvu početnu prednost vlasti vole da iskoriste. Kada je Radovan Karadžić uhapšen 2008, svega dve nedelje posle prvog radnog dana vlade Mirka Cvetkovića, za zapadni svet to mora da je bio veliki plus. Jedino je Ivica Dačić, tek izabrani zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova, odlučno negirao da je njegov resor, policija, imao bilo kakve veze s tim.

Kada se Šarić predao 2014. i kada je ministar policije Selaković rekao da je to važan događaj za ceo svet, unutar zemlje bila je to više politička tema nego priča o podzemlju. Groznica je tresla sve političke funkcionere koji su imali bilo kakve veze sa Šarićevim novcem. Tada je izgledalo da od Šarićevog iskaza može da zavisi i to ko će ući u buduću prvu vladu Aleksandra Vučića, i pod kojim uslovima.

Novo hapšenje Šarića sada može da probudi staru paniku.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com