Foto: AP Photo/Andrew Marienko
Predsednik SAD Džo Bajden je doputovao u Brisel gde će prisustvovati samitu NATO-a na vrhu i razgovarati sa predstavnicima EU i G7. Rusi koncetrišu trupe na istoku Ukrajine. Postoji Bojazan da bi Belorusija mogla da napadne Ukrajinu. Putin je naložio da “neprijateljske” države rusku naftu i gas moraju da plaćaju u rubljama. Izrael postaje utočište ruskih oligarha
Prema navodima Pentagona ukrajinskim odbrambenim snagama je istočno od Kijeva pošlo za rukom da potisnu ruske trupe za 30 kilometara i sada se nalaze oko 55 kilometara od centra glavnog grada. Ukrajinci se ukopavaju na novim položajima.
Ruske trupe su, prema ukrajnskim izvorima, zaustavljene na 10 kilometara od Černihova i na 15 do 20 kilometara od Harkova. Oba grada su izložena masivnom bombardovanju.
Opala borbena snaga Rusije
Američko ministarstvo odbrane smatra da je zbog gubitaka u Ukrajini borbena snaga ruskih jedinica pala ispod 90 odsto svog potencijala.
Predah do novog strateškog plana
Vojni analitičar nemačkog RTL-a kaže da su Rusi iznenađeni neuspešnošću invazije privremeno obustavili pokušaje kopnenih trupa da dalje napreduju dok komanda ne sagleda situaciju i ne napravi novi strateški plan. Kaže da se ukrajinski gradovi gađaju raketama voda-voda i pita se da li su Rusima odgvarajuće krstareće rakete već na izmaku. Za razliku od toga municije za kopnnu vojsku i klasične rakete imaju u velikim količinama, a moguća je i dodatna mobilizacija.
Koncentracija ruskih trupa na istoku
Prema Pentagonu ruske snage se u međuvremenu koncentrišu na istoku zemlje u separatističkim područjima oko Donjecka i Luganska. Primarni cilj je očigledno da se zauzme Mariupolj na Azovskom moru i uspostavi kopneni koridor između Krima i Donbasa. Mariupolj je potpuno razoren, ali je luka ostala netaknuta.
Ruska crnomorska flota u poslednjih 48 sati nije lansirala ni jednu raketu. Postoji bojazan da bi u nekom trenutku mogla da izvrši desant na strateški važnu Odesu.
Portparol Kremlja Dimitrij Peskov i dalje tvrdi da se „specijalna vojna operacija“ Rusije odvija „strogo po planu“.
Moskva tvrdi da je 348.000 Ukrajinaca spas od rata potražilo u Rusiji.
Ratni samit NATO-a
Predsednik SAD Džo Bajden je stigao u Brisel. Mada NATO nije u ratu, neki izveštači su ovaj sastanak na vrhu zapadne vojne alijanse nazvali „ratnim“. Biće reći o pojačavanju istočnog krila NATO-a i kako da se maksimalno vojno pomogne Ukrajini, a da se ne pređe linija direktnog sukoba sa Rusijom.
Vrh NATO-a će razmatrati i opcije kako da reaguje ako Kremlj pređe crvene linije i upotrebi hemijsko ili nuklearno oružje. Za uporeba hemijskog oružja nema nikakvih indicija, ali se nuklearni potencijal isuviše često pominje.
Bajden će i sa liderima Evropske unije i G 7 razgovarati o dodatnom koordinisanom pooštravanju privrednih sankcija protiv Rusije.
Iz Brisela će u petak otputovati u Poljsku koja je od svih članica NATO-a najizloženija ruskoj invaziji na Ukrajinu i u kojoj se nalazi 2 od ukupno oko 3,2 miliona izbeglica koje su pešle ukrajinsku granicu.
Ispod radara je prošla vest da se i bivši predsednik SAD Donald Tramp uputio u Evropu.
Ulazak Belorusije u sukob
Budimpeštanski dnevni list „Magyar Nemzet“ tvrdi da će kroz koji dan Belorusija napasti Ukrajinu da bi sprečila dopremanje oružja sa zapada. O toj mogućnosti piše i nemački „Špigel“, ali ipak izražava sumnju da će do toga doći.
Rublje za ruske energente
Predsednik Rusije Vladimir Putin je saopštio da će „neprijateljske zemlje“ od sada ruske energente morati da plaćaju u rubljama. Vrednost rublje je nakon uvođenja zapadnih saknkcija pala za oko 80 odsto. Na ovaj način Rusija, koja je odsečena od međunarodnog finansijskog sistema, pokušava da oporavi domaću valutu.
Nakon ove izjave Putina cene energenata su odmah skočile za 20 odsto.
Nemačka će i dalje uvoziti rusku naftu i gas
Na sednici nemačkog Bundestag na dnevnom redu bilo je pitanje budžeta, ali preovladala je diskusija o Ukrajini. Kancelar Olaf Šolc je naglasio da će se Nemačka kada bude mogla odreći uvoza energenata iz Rusije, ali da bi to u ovom trenutku u zemlji izazvalo recesiju i prouzrokovalo gubitak stotina hiljada radnih mesta. Nije se osvrnuo na odluku Putina da će ubuduće rusku naftu i gas morati da plaćaju isključivo u rubljama, ali je posle sednice razgovarao telefonom sa Putinom.
Bundestag je minutom ćutanja odao poštu bivšem logorašu Borisu Romančenku koga je ubila ruska raketa.
Podvodači u Nemačkoj
U Nemačkoj je registrovano 232.462 izbeglica iz Ukrajina, ali sigurno ih ima znatno više, jer do 90 dana mogu slobodno da se kreću bez obaveze da se registruju.
Sindikat policije upozorio je da na velikim železničkim stanicama, u Berlinu, Frankfurtu na Majni ili Minhenu, i dalje vrebaju pojedinci i čitave bande podvodača koji Ukrajinkama nude smeštaj sa ciljem da ih uvuku u prostituciju. Zbog toga se predlaže organizovanje sigurnih zona pod kontrolom policije dok se ne nađe bezbedan smeštaj. U Minhenu je tako zabranjeno izdavanje samo ležajeva, ukrajinskim izbeglicama moraju se ponuditi celi stanovi.
Izrael utočište oligarha
Amerika je uputila ozbiljno upozorenje Izraelu koji se pretvara u utočište za brojne ruske oligarhe pogođene zapadnim sankcijama. Na aerodromu u Tel Avivu je registrovano 14 aviona u vlasništvu rusikih milijardera. Pada u oči koliko njih je jevrejskog porekla i ima izraelsko državljanstvo. Najpoznatiji je Roman Abramovič.
Predsednik partije Moj dom Izrael Avigdor Liberman kaže da ruski Jevreji čine 20 odsto stanovništva Izraela. Oni su uglavnom pobegli iz SSSR i Rusije zbog autoritarnih režima, ali mnogi od njih imaju otpor prema Ukrajini zbog pogroma Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom se nakon njegovog obraćanja preko video-linka Knesetu zamera što je rusku invaziju poredio sa holokaustom, što je u tom kontekstu pomenuo kako su Rusi bombardovali Babin Jar, gde su ukrajinski nacionalisti u Drugom svetskom ratu bili direktno odgovorni za masovno ubijanje Jevreja, te da ne može on da izvrće istoriju samo zato što je jevrejskog porekla.
Izraelska vlada verbalno podržava Ukrajinu, ali ne želi da pokvari odnose sa Moskvom zbog sopstvenih interesa na Bliskom istoku.
Vatra oko Černobilja
U Černobilju je u blizini atomske centrale izbilo nekoliko požara koji se prostiru na oko 2 kvadratna kilometra. Sama centrala je pod betonskim oklopom i nije u opsanosti od požara, ali bi bilo opasno da na duži period ostane bez napajanja električnom energijom.
J.H./Deutschlandfunk/CNN, News/Le Monde/Zeit/Süddeutsche Zeitung/APA/Al Jazeera
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Tužilaštvo za organizovani kriminal se u istragama korupcije oko nadstrešnice i Generalštaba našlo između čekića i nakovnja. I još nije sasvim jasno: hoće li oni da rade svoj posao i hapse koga treba, makar i ministre? Ili neće?
Vanredni predsednički izbori u Republici Srpskoj pokazaće da li će Milorad Dodik, unatoč sudskoj zabrani, ostati doživotni predsednik, istina u nekom drugom fizičkom pojavnom obliku
Nepoznati počinilac je prišao ekipi N1, zatražio od njih da ne snimaju Ćacilend, a potom im razbio kameru. Sumnja se da je napadač jedan od ljudi iz KRIK-ove baze podataka
Predsednica Kosova Vjosa Osmani u četvrtak je potpisala odluku o raspuštanju Skupštine, nakon što kandidat za premijera Gljauk Konjufca ni u drugom pokušaju nije uspeo da formira vladu
Okupljeni studenti poručili su da su svedočenja o zloupotrebama u vezi sa Generalštabom postala nesporna i da se odgovorni vraćaju na funkcije. Predali su pismo tužiocu tražeći istragu do kraja
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
