- Prema preliminarnim rezultatima, Studentska lista osvojila je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 50,82 odsto glasova (582.019) a lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija” 39,9 odsto (456.955).
- SNS je u regionu izgubio oko 8,4 procentna poena u odnosu na 2023. kada je imao 48,28 odsto a socijalisti su pali sa 7,86 na 2,61 odsto.
- U apsolutnim brojevima pad je mali: „Ujedinjena Srbija” ima oko 60.000 glasova manje nego lista „Srbija ne sme da stane” 2023. ali je izlaznost porasla sa 58,77 na procenjenih oko 69,3 odsto.
- Studentska lista pobedila je u svim većim gradovima regiona a najtesnije je bilo u Loznici i Kruševcu.
Šta se dogodilo
Prema preliminarnim rezultatima iz regiona Zapadna Srbija i Šumadija Studentska lista ima 50,82 odsto a „Ujedinjena Srbija” 39,9 odsto. Slede Dačićev „Faktor stabilnosti” sa 2,61 odsto i Ljajićeva lista „Ljudski” sa 1,49 odsto i SDA Sandžaka sa 1,03 odsto.
To je najslabiji rezultat SNS-a od tri posmatrana izborna ciklusa. Gubitak je veći ako se računa ceo vladajući blok: SNS i SPS su u regionu pali sa oko 56 odsto na oko 42,5 odsto, odnosno za oko 13,6 poena a na nivou Srbije za oko 12 poena. Socijalisti su izgubili dve trećine podrške.
U apsolutnim brojevima slika je nešto drugačija. Lista „Srbija ne sme da stane” imala je 2023. na 98 odsto obrađenih mesta 1.752.304 glasa a „Ujedinjena Srbija” ima sada 1.687.969 glasova na 97,7 odsto obrađenih mesta, što je razlika od oko 60.000 glasova ili oko 3 do 4 odsto i taj broj će se još malo povećati.
Izlaznost je u isto vreme skočila sa 58,77 na procenjenih oko 69,3 odsto što je rekord od 2008.
Pola miliona i više dodatnih glasača otišlo je pretežno Studentskoj listi i to je glavni razlog pada SNS-a u procentima. Lista iz 2026. nije ista kao ona iz 2023: u „Ujedinjenu Srbiju” ušli su Srpska radikalna stranka i PUPS, a SRS je 2023. samostalno imao 1,47 odsto. Kada se to uzme u obzir stvarni gubitak birača samog SNS-a je veći od 60.000, verovatno preko 100.000, ali i dalje manji od onoga što pad od osam poena sugeriše.
Kako tumačiti brojeve
U većim gradovima regiona SNS je imao 34 do 36 odsto (Čačak i Valjevo i Užice i Kragujevac) a regionalni prosek je 39,9 odsto, što znači da je u manjim mestima i na selu bio iznad proseka.
Studentska lista je pobedila u svim većim gradovima: Čačak 62,20 prema 33,97 odsto, Valjevo 62,12 prema 33,38, Užice 61,36 prema 34,70, Kragujevac 58,53 prema 35,87, Kraljevo 54,50 prema 40,26, Šabac 54,50 prema 41,34, Jagodina 50,13 prema 36,44, Kruševac 50,20 prema 45,29, Loznica 48,47 prema 47,69.
U Novom Pazaru Studentska lista ima 40,10 a „Ujedinjena Srbija” 19,61 odsto.
Prema gradskoj izbornoj komisiji u Čačku je Studentska lista dobila 43.407 glasova a „Ujedinjena Srbija” 23.710 uz izlaznost od 76,2 odsto upisanih birača.
Najbolje rezultate „Ujedinjena Srbija” ostvarila je u manjim opštinama kao što su Ćićevac, Varvarin, Vladimirci i Despotovac a u Vrnjačkoj Banji Studentska lista pobedila je sa samo 30 glasova razlike.
Na izborima 2023. SNS je u regionu imao 48,28 odsto a „Srbija protiv nasilja” 19,61, socijalisti 7,86, NADA 5,35, Nestorovićeva lista 4,19 odsto. Na nivou cele Srbije izašlo je tada 3.820.746 građana a lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” osvojila je 46,75 odsto i 129 mandata.
Na izborima 2022. Vučić je u predsedničkoj trci dobio 2.224.914 glasova a Ponoš 698.538, odnosno 18,39 odsto.
Zašto je ovo važno
Šumadija i Zapadna Srbija decenijama su važni regioni za SNS jer imaju velike gradove i izbornu bazu na selu pa pad u tom regionu pokazuje da se promena u biračkom telu ne ograničava na Beograd i Novi Sad.
Podatak da je razlika u apsolutnim glasovima mala a izlaznost rekordna menja uobičajenu priču o prelasku birača: odlučujuće je bilo ko je izašao na izbore a ne ko je promenio stranu.
Za SNS je činjenica da je i dalje najjači na selu utešan za buduće kampanje, a za Studentsku listu pitanje je kako da zadrži veoma visoku izlaznost.
Za SPS pad za dve trećine regionalne podrške znači da je stranka za sada ispod cenzusa.
Neko i posle izbora mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
