U ovoj, početnoj fazi rata u Ukrajini, osim u Srbiji ili Kini, gotovo da nema sivih tonova. Jedna moćna zemlja, svetska nuklearna sila, napala je mnogo manjeg i slabijeg suseda, ruske trupe su prešle granice sa Ukrajinom i tako prekoračile crvenu liniju između prihvatljivog i neprihvatljivog u Evropi. Nasilnik je rešio da nasiljem ostvari šta je naumio. Slika koja se sa prvim ruskim tenkovima na ukrajinskoj teritoriji stvorila, je slika borbe dobra protiv zla.
U takvoj situaciji svaka relativizacija gotovo da je nepristojna. Nije bitno što niti je Rusija posve crna, niti Ukrajina bela kao prvi sneg. Nije bitno ni šta je sve Amerika radila po celom svetu, niti što je NATO bombardovao Srbiju, ili da li je širenje NATO-a na istok pravedno ili nepravedno: jedan zločin ne opravdava drugi zločin, jedna nepravda ne opravdava drugu nepravdu. Za napad Rusije na Ukrajinu, moralno gledano, ne postoje olakšavajuće okolnosti.
Agresor je napao žrtvu, žrtva se brani, svet navija za žrtvu. Borba dobra i zla je osnovna formula velikog broja filmova, televizijskih serija, stripova, romana. Gledalac ili čitalac navija za žrtvu, navija da pobedi dobro. Ponekad, u složenijim ostvarenjima, agresor i junak zla poprimi ljudske osobine, pa stvari postanu komplikovanije.
Za događaje koji se pred očima svetskog auditorijuma u Ukrajini odvijaju u medijima nije pisan scenario sa razrađenim likovima. Likovi su se sami nametnuli: na čelu agresorske sile je Vladimir Putin, redove žrtve predvodi Volodimir Zelenski. Prekaljeni autokrata, bivši KGB-ovac, protiv bivšeg komičara i neiskusnog političara. Arogantan, ciničan predsednik nuklearne sile, protiv simpatičnog, prijemčivog predsednika naroda koji priprema molotovljeve koktele.
Svetski masovni auditorijum je kulturološki pripremljen na crno-bele sukobe: Dart Vejder protiv Luka Skajvokera; Betmen protiv Džokera, Pingvina, Zagonetača…; Džon Maklejn protiv Hansa Grubera i svih drugih protiv kojih ne umire muški; Bog protiv đavola. Osnova gotovo svakog scenarija za klasičan vestern je sukob dobra i zla koji ne ostavlja mnogo prostora za filozofiranje.
U već postojećem sukobu između Ruske Federacije i Zapada, zapadnim državama nije bilo teško da aktivno zauzmu stranu. Ali to već spada u domen politike.
Iznad politike je personifikovana, dramska konfrontacija između Putina i Zelenskog. Putin je već dugo simbol autokrate i moćnika, Zelenski je od pre 6 dana simbol otpora Ukrajinaca. Ratovi se često vode da se unište simboli, Zelenski se sam nacrtao kao meta ruskog ratnog pohoda u Ukrajini.
Njegov odgovor na pitanje da li će iskoristi ponudu zapadnih zemalja da se evakuiše iz Kijeva preko noći je postao ikoničan: Nisam tražio prevoz, već oružje.
Sve ovo objašnjava brzinu sa kojom su se čitav Zapad, republkanci i demokrate u SAD, večito zbog nečeg međusobno posvađane države Evropske unije tako brzo i lako ujedinili na strani Zelenskog. Taj kontrast dvojice ratnih lidera nagnao je čak i neutralne države kakve su Švajcarska ili Švedska, ili sa Rusijom interesima uvezana Turska, da zauzma stranu podređenog.
Slika obraćanja Zelenskog preko video-linka poslanicima Evropskog parlamenta je filmska: Evropa se brani u Ukrajini, rekao je, život će pobediti smrt, svetlost tamu. Evropa je dobila novog junaka. Kao posle premijere nekog vrhunskog filmskog ostvarenja koje je ganulo publiku, poslanici ustaju i sa knedlom u grlu frenetično aplaudiraju.
Samo što ratni flim još uvek traje. Bio je to aplauz na otvorenoj sceni.
Čitajte dnevne vesti, analize komentare i intervjue na www.vreme.com
