Deset najbogatijih ljudi na svetu je između marta 2020. i novembra 2021. godine više nego udvostručilo svoje bogatstvo. Po stopi od 1,3 milijarde dolara dnevno, ili 15.000 dolara u sekundi, oni su 700 milijardi dolara došli na 1,5 biliona dolara, upozorila je 17. januara 2022. dobrotvorna organizacija Оksfam u izveštaju o globalnoj nejednakosti, kakav obično objavljuje na početku sastanka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
Bogatstvo najbogatijih na svetu je obično vezano za njihove deonice, koje su naglo bile pale na početku pandemije u martu 2020, što znači da je kasniji rast meren sa te niže polazšne tačke. Kako konstatuje jedan od autora Oksfamovog izveštaja Maks Loson, čak i ako bi se umesto toga za osnovu uzelo bogatstvo milijardera sredinom februara 2020, bogatstvo deset najmoćnijih milijardera povećano je za godinu dana za rekordnih više od 70 odsto, a tako nešto do sada nije viđeno.
Prema podacima „Forbsa“, na koje se Oksfam poziva, 10 najbogatijih ljudi na svetu su: Ilon Mask, Džef Bezos, koji je potrošio veći deo svog bogatstva na svoj projekat svemirskog putovanja Blue Оridžin, Bernard Аrno sa porodicom, Bil Gejts, Leri Еlison, Leri Pejdž, Sergej Brin, Mark Zakerberg, Stiv Balmer i Voren Bafet.
Među tih deset najbogatijih postoje značajne varijacije, pri čemu je bogatstvo direktora Tesle i Spacex-a Ilona Maska poraslo za više od 1.000 odsto (na 270 milijardi dolara), bogatstvo suosnovača Gugla Lerija Pejdža i Sergeja Brina uvećalo se za 127 odsto, dok je Gejtsovo bogatstvo poraslo za skromnijih 30 odsto.
Аko bi tih deset milijardera sutra izgubilo 99,999 odsto svog bogatstva i dalje bi bili bogatiji od 99 odsto ljudi na ovoj planeti“, tvrdi izvršna direktorka Оksfam internešenela Gabrijela Bučer. „Оni sada poseduju bogatstvo šest puta veće od bogatstva 3,1 milijarde najsiromašnijih ljudi“.
Bogatstvo 2.755 milijardera je poraslo više od početka pandemije kovida-19, nego u poslednjih 14 godina. Sa 5 triliona dolara, ovo je najveći porast bogatstva milijardera od kada se beleži.
Centralne banke su tokom pandemije upumpale trilione dolara na finansijska tržišta da bi spasle privredu, ali je veliki deo tog novca završio u džepovima milijardera koji su bili najuspešniji na berzi.
Vakcine je trebalo da okončaju ovu pandemiju, ali su bogate vlade dozvolile farmaceutskim milijarderima i monopolima da prekinu snabdevanje vakcinama za milijarde ljudi. Rezultat je da se povećavala svaka vrsta nejednakosti koja se može zamisliti.
Еkstremna nejednakost je oblik ekonomskog nasilja: politike i političke odluke koje održavaju bogatstvo i moć nekolicine privilegovanih rezultiraju direktnom štetom za ogromnu većinu običnih ljudi širom sveta i same planete, upozorava Oksfam, uz konstataciju da su tokom prve dve godine pandemije prihodi 99 odsto čovečanstva opali, a preko 160 miliona ljudi je bilo oterano u siromaštvo. Niži prihodi najsiromašnijih na svetu doprineli su smrti 21.000 ljudi svakog dana, jedne osobe svake četiri sekunde.
Jednokratnim oporezivanjem 99 procenata deset najbogatijih dobitnika pandemije mogla bi da se finansira proizvodnja vakcina dovoljna za ceo svet; da se obezbedi univerzalna zdravstvena i socijalna zaštita; da se finansira klimatska adaptacija i smanji rodno zasnovano nasilje u preko 80 zemalja. I sve to, a da ovim bogataši i dalje ostane 8 milijardi dolara više nego što su imali pre pandemije, izračunava Oxfam.
Cinično je, ali mora se primetiti, da ovogodišnji Davos ipak pokazuje da i bogati pate u pandemiji: umesto uobičajenog okupljanja korporativnih i političkih lidera, poznatih ličnosti, aktivista, ekonomista i privilegovanih novinara koji se u švajcarskom odmaralištu na panel diskusijama, žurkama i uz šampanjac međusobno savetuju o tome kako žive siromašni, oni zbog omikrona ove godine, drugi put zaredom, o tome raspravljaju onlajn, bez minglovanja i sošlajzinga, što može pojačati njihovu usamljenot i psihološko otuđenje.
M.M./Oxfam/BBC/Fortune
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
