FOTO: Aleksandra Miletić
Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost ne tretira žene i muškarce na jednak način, ne poštuje autonomiju univerziteta i sprečava žene da budu naučnici. To smatraju stručnjaci Matice srpske u dopisu Ministarstvu za ljudska i manjinska prava na koje nisu dobili odgovor
Strategija krši Ustav Srbije – osnovna je primedba Matice srpske povodom teksta nacrta Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period 2021-2030. godine, u dopisu koji je prvu uputila Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a zatim i javnosti.
Nakon što je pomenuto Ministarstvo uputilo poziv najstarijoj književnoj, kulturnoj i naučnoj ustanovi u Srbiji Matici srpskoj da oceni tekst nacrta Strategije, Matica je o organizovala konsultacije sa stručnjacima iz oblasti vezanim za pomenuti dokument.
S obzirom da nije dobila odgovor da li će Ministarstvo razmotriti njene stavove, odlučila je da ih prosledi i javnosti , piše u uvodu dopisa Matice srpske.
Tu se konstatuje da Strategija ne tretira žene i muškarce na jednak način. Ukazuje se na Ustav Republike Srbije koji poznaje pojmove roda i rodne ravnopravnosti, već govori o „ravnopravnosti žena i muškaraca“ i „razvijanju politike jednakih mogućnosti“.
Stručnjaci Matice primećuju da „gde god se u Strategiji uočavaju određene polne disproporcije, da se navode jedino mere za unapređenje položaja žena“. Tako se navodi primer da u sudstvu vlada polna disproporcija u korist žena (više od 70 odsto), „a ne pominje se potreba da se ova disproporcija ispravi.“
Strategija ne poštuje ni autonomnost Univerziteta zagarantovanu Ustavom, konkretno „pravo na utvrđivanje studijskih programa“, zato što predviđa „urodnjavanje visokog obrazovanja“ i „neophodnost rodno senzitivne reforme visokog obrazovanja“.
Ako bi se ovo, kaže Matica, recimo „primenilo u oblasti nastave književnosti, tj. ako bi se izbacivali svi književni tekstovi koji sadrže rodne stereotipe (a koji odražavaju vreme i kontekst u kojem su nastali), došli bismo u situaciju da se iz studijskog programa izbaci veliki deo svetske književne baštine. Time bi se, nesumnjivo, a zadiranjem u autonomiju univerziteta, dekonstruisao postojeći književni kanon, koji su stvarale generacije za to najpozvanijih.“
U Strategiji piše i da „gotovo nigde nije zastupljen rodno osetljiv jezik, već se termini i izrazi koriste skoro isključivo u muškom rodu“, a Matica smatra da bi suprotno od toga „bilo u direktnoj suprotnosti s normativnom gramatikom srpskog jezika, te bi država dala sebi za pravo da menja normu srpskog jezika.“
Strategija krši Ustav i kada predlaže uspostavljanje „rodnog balansa u istraživačkim timovima“. Time bi prilikom izbora članova istraživačkog tima „pol imao veću vrednost u odnosu na kvalitet istraživača, što je nespojivo sa elementarnim principima naučnog istraživanja“.
Pomenuti predlog o rodnom balansu bi „oštetio žene, odlične istraživače, umesto kojih bi se morali birati njihove manje kvalitetne kolege, a neki projekti ne bi mogli ni da se organizuju budući da je broj muškaraca koji se datom problematikom bavi izuzetno mali.“ Ovu ocenu Matica dokazuje činjenicom da su u srbistici, i to prema tabeli navedenoj upravo u Strategiji „žene brojnije u šest od sedam naučnih oblasti.“
Kada se u Strategiji govori o „Viziji“, osim žena i muškaraca spominju se i „osobe drugačijih rodnih identiteta“. Nije precizirano o kojim se tu identitetima radi, niti koliko ih ima, što vodi „u apsurd i besmisao“.
Na kraju podsećaju i da tekst nacrta Strategije nije usklađen sa Strategijom Evropske unije za rodnu ravnopravnost za period 2020-2025. u kojoj se uopšte ne pominje „rodno osetljiv/neutralan jezik“.
S.Ć. /Večernje novosti/Tanjug
Čitajte dnevne vesti, komentare, analize i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koje je angažovano, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
