FOTO: Aleksandra Miletić
Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost ne tretira žene i muškarce na jednak način, ne poštuje autonomiju univerziteta i sprečava žene da budu naučnici. To smatraju stručnjaci Matice srpske u dopisu Ministarstvu za ljudska i manjinska prava na koje nisu dobili odgovor
Strategija krši Ustav Srbije – osnovna je primedba Matice srpske povodom teksta nacrta Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period 2021-2030. godine, u dopisu koji je prvu uputila Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a zatim i javnosti.
Nakon što je pomenuto Ministarstvo uputilo poziv najstarijoj književnoj, kulturnoj i naučnoj ustanovi u Srbiji Matici srpskoj da oceni tekst nacrta Strategije, Matica je o organizovala konsultacije sa stručnjacima iz oblasti vezanim za pomenuti dokument.
S obzirom da nije dobila odgovor da li će Ministarstvo razmotriti njene stavove, odlučila je da ih prosledi i javnosti , piše u uvodu dopisa Matice srpske.
Tu se konstatuje da Strategija ne tretira žene i muškarce na jednak način. Ukazuje se na Ustav Republike Srbije koji poznaje pojmove roda i rodne ravnopravnosti, već govori o „ravnopravnosti žena i muškaraca“ i „razvijanju politike jednakih mogućnosti“.
Stručnjaci Matice primećuju da „gde god se u Strategiji uočavaju određene polne disproporcije, da se navode jedino mere za unapređenje položaja žena“. Tako se navodi primer da u sudstvu vlada polna disproporcija u korist žena (više od 70 odsto), „a ne pominje se potreba da se ova disproporcija ispravi.“
Strategija ne poštuje ni autonomnost Univerziteta zagarantovanu Ustavom, konkretno „pravo na utvrđivanje studijskih programa“, zato što predviđa „urodnjavanje visokog obrazovanja“ i „neophodnost rodno senzitivne reforme visokog obrazovanja“.
Ako bi se ovo, kaže Matica, recimo „primenilo u oblasti nastave književnosti, tj. ako bi se izbacivali svi književni tekstovi koji sadrže rodne stereotipe (a koji odražavaju vreme i kontekst u kojem su nastali), došli bismo u situaciju da se iz studijskog programa izbaci veliki deo svetske književne baštine. Time bi se, nesumnjivo, a zadiranjem u autonomiju univerziteta, dekonstruisao postojeći književni kanon, koji su stvarale generacije za to najpozvanijih.“
U Strategiji piše i da „gotovo nigde nije zastupljen rodno osetljiv jezik, već se termini i izrazi koriste skoro isključivo u muškom rodu“, a Matica smatra da bi suprotno od toga „bilo u direktnoj suprotnosti s normativnom gramatikom srpskog jezika, te bi država dala sebi za pravo da menja normu srpskog jezika.“
Strategija krši Ustav i kada predlaže uspostavljanje „rodnog balansa u istraživačkim timovima“. Time bi prilikom izbora članova istraživačkog tima „pol imao veću vrednost u odnosu na kvalitet istraživača, što je nespojivo sa elementarnim principima naučnog istraživanja“.
Pomenuti predlog o rodnom balansu bi „oštetio žene, odlične istraživače, umesto kojih bi se morali birati njihove manje kvalitetne kolege, a neki projekti ne bi mogli ni da se organizuju budući da je broj muškaraca koji se datom problematikom bavi izuzetno mali.“ Ovu ocenu Matica dokazuje činjenicom da su u srbistici, i to prema tabeli navedenoj upravo u Strategiji „žene brojnije u šest od sedam naučnih oblasti.“
Kada se u Strategiji govori o „Viziji“, osim žena i muškaraca spominju se i „osobe drugačijih rodnih identiteta“. Nije precizirano o kojim se tu identitetima radi, niti koliko ih ima, što vodi „u apsurd i besmisao“.
Na kraju podsećaju i da tekst nacrta Strategije nije usklađen sa Strategijom Evropske unije za rodnu ravnopravnost za period 2020-2025. u kojoj se uopšte ne pominje „rodno osetljiv/neutralan jezik“.
S.Ć. /Večernje novosti/Tanjug
Čitajte dnevne vesti, komentare, analize i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
