U dinamici protoka Kineza novac igra ključnu ulogu: oni sa više para odmah idu dalje; oni siromašniji ostaju dovoljno dugo da trgovinom zarade. Tokom 2000. godine na teritoriji SRJ boravak je prijavilo 7556 državljana NR Kine; u 1999. godini bilo ih je prijavljeno 5242. Samo jedan Kinez ima status stalno nastanjenog stranca u SRJ
Otkad je onomad Dragan Veselinov – valjda u žaru predizborne kampanje – bubnuo kako je „40.000 Kineza dobilo jugoslovensko državljanstvo“, implicirajući nekakvu julsku izbornu ujdurmu, ta se priča povlači po stranim medijima svako malo. To nije bez neke: ilegalno useljavanje državljana zemalja Trećeg sveta, pa i Kineza, u Evropsku uniju postaje sve veći problem u odnosima sa zemljama koje još nisu članice; stroža kontrola granica javlja se kao jedan od glavnih preduslova za poboljšanje odnosa sa takvim zemljama. Ilegalni useljenici redovna su tema međudržavnih razgovora, naročito kad je o policijskim stvarima reč.
„Vreme“ je došlo do delimičnih podataka o prometu i boravku državljana NR Kine u SR Jugoslaviji; podaci se odnose na 2000. godinu, ali se mogu smatrati reprezentativnima i za prethodne dve godine. Naime, na inicijativu jugoslovenske ambasade u Kini, 1998. godine liberalizovan je vizni režim i za nosioce običnih pasoša NR Kine; do tada, a po sporazumu iz 1979, vize su bile ukinute za diplomatske, službene i one obične pasoše sa klauzulom „poslovno“ (na 90 dana). Liberalizacija viznog režima omogućila je izdavanje viza bez prethodne saglasnosti saveznog MUP-a za Kineze koji putuju na osnovu unapred dogovorene saradnje dve zemlje i za one koji dolaze na osnovu pozivnih pisama jugoslovenskih preduzeća, ako su ta pisma overena u Privrednoj komori.
Od tada je Kinezima krenulo: od 1999. naglo se povećao broj državljana NR Kine koji zloupotrebljavaju tu mogućnost i teritoriju SR Jugoslavije koriste kao tranzitno područje za ilegalno useljavanje u bogatije evropske zemlje. U dinamici protoka Kineza novac igra ključnu ulogu: oni sa više para odmah idu dalje; oni siromašniji ostaju dovoljno dugo da trgovinom zarade sumu koja će im omogućiti da odu dalje. Po podacima za 2000. godinu, od nešto preko 10.000 Kineza koji su ušli u SRJ, oko 20 odsto odmah po ulasku ilegalno je prešlo u Mađarsku, Hrvatsku, Republiku Srpsku i iz Crne Gore u Italiju. Oko 60 odsto Kineza koji uđu u SRJ podnosi zahteve za odobrenje privremenog boravka, iako ne ispunjavaju uslove; na taj način nastoje da dobiju na vremenu dok ne nađu načina ili – češće – novaca da ilegalno odu dalje. Samo oko 20 odsto Kineza na regularan način izlazi iz SRJ, to jest vraća se u Kinu.
Po podacima izvora „Vremena“, u toku 2000. godine 438 Kineza uhvaćeno je u pokušaju da ilegalno pređu u Mađarsku, a 23 u pokušaju da uđu u BiH. Podneto je 16 krivičnih prijava protiv naših državljana za organizovano prebacivanje Kineza, ali i nepoznat broj prijava protiv državljana NR Kine. Tokom 2000. godine na teritoriji SRJ boravak je prijavilo 7556 državljana NR Kine; u 1999. godini bilo ih je prijavljenih 5242. Samo jedan Kinez ima status stalno nastanjenog stranca u SRJ. Odobreni privremeni boravak ima 2324 državljana NR Kine; po osnovu zaposlenja njih 1400, po osnovu školovanja njih 518, po osnovu srodstva sa strancem na privremenom boravku njih 254, na specijalizaciji ih je 14, u privatnoj poseti 26, u braku sa državljanima SRJ ih je 18, u privatnoj poseti 26, a iz ostalih razloga njih 93.
Protiv državljana NR Kine tokom 2000. godine podneta je 61 krivična prijava (uglavnom teške krađe i falsifikovanje pasoša; svega dve zbog droge) i 1217 prekršajnih prijava; privođeno je 313 Kineza, a proterano ih je sa zabranom ponovnog ulaska 632. Kinezi su najčešće kršili odredbe Zakona o kretanju i boravku stranaca.
Daleko smo, dakle, od četrdeset hiljada Kineza, čak i ako pretpostavimo da ih se toliko ukupno prometnulo preko teritorije SRJ od 1998. do danas. Cela ta priča, međutim, ima i neke druge uglove. U pojedinim sredinama (Beograd, Pančevo) ljudi tvrde da su Kinezi imali povlastice u dodeli dozvola za poslovni prostor (dućani i tezge na pijacama); da su te povlastice bile rezultat pritisaka JUL-a na lokalne organe vlasti; i da su te poslovne prostore kasnije iznajmljivali drugima u zakup, protivzakonito. Postoje takođe osnovi za sumnju da proces izdavanja viza SRJ u Kini po liberalizovanom režimu nije išao baš najčistije: izgleda da je politička konjunktura srpsko-kineskog „prijateljstva“ ohrabrila izvesna lica da potpomognu razvoj odnosa tako što će se „ugraditi“ u internacionalističko i anti-imperijalističko bratstvo putem korupcije. Postoje indicije da su se na istom mestu u Kini svršavale i vize i pozivna pisma i avionske karte, ali to je već stvar unutrašnje kontrole Ministarstva inostranih poslova.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
