Hajka protiv Vulevića krenula je početkom godine preko opskurnih državnih tabloida, a nastavio ju je Aleksandar Vučić. Pozivajući se na pisanje opskurnog lista “Tabloid” – koji javno proziva u svakoj prilici – predsednik Srbije je na televiziji “Prva” rekao da se “ne plaši ni onih generala u policiji koji su likvidirali vođe zemunskog kriminalnog klana Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića, a koji se ‘tajno sastaju’ sa Draganom Bjelogrlićem”. Kakvi su to bili tajni sastanci kada se zna da su Bjelogrlić i Vulević venčani kumovi
Smenjeni komandant Specijalne antiterorističke jedinice pukovnik Spasoje Vulević ima dva pomoćika – Vladana Mirkovića, koji je iz SAJ, i Miloša Maćešića, “prekomandovanog” u ovu jedinicu iz ukinute Protivterorističke jedinice MUP. Izvori “Vremena” iz MUP kažu da Mirković sigurno neće pokleknuti pred pritiscima da zloupoterbi jedinicu, a neće ni Maćešić. Mada je ovaj došao iz PTJ i nije njihov autentični sajevac, pripadnici ove jedinice ga ipak cene.
No, problem će biti ako za komandanta postave nekog “sa strane”, jer posle odluke o smeni Vulevića niko nije imenovan. Njemu su zamerali što su mu dvoje dece studenata svakodnevno na protestima. I to su “službe” dojavile onima kojima treba.
“HEMIČAR U VODU ZA PODRŠKU”
Ko je Spasoje Vulević? Dete policijskog inspektora iz Peći, gde je i rođen 1971. godine. Odličan đak u osnovnoj školi, posle koje je upisao Vojnu gimnaziju (tad je bilo nekoliko stitina kandidata za jedno mesto) i završio je sa odličnim uspehom. Sledi Vojna akademija (klasić mu i prijatelj sadašnji komandant 72. specijalne brigade VS Miroslav Talijan), takođe sa odličnim uspehom. Tada je zaražio da ide u MUP. Primljen je odmah, ponuđena mu je i funkcija te ratne 1993. godine, ali on je prethodno sam izabrao da završi šestomsečni kurs za policajca da bi znao kako čovek na terenu “diše”. Posle kursa stupio je u SAJ na najnižem mestu. To je “hemičar u vodu za podršku”. U prevodu – onaj koji baca suzavac.
Vulević je prošao sve stepenice u karijeri u SAJ. Neki kadrovi Slobodana Miloševića optuživali su ga da je Demokratskoj stranci krajem 1996. dao imena batinaša iz SAJ koji su bez ikakvog povoda tukli građane u protestu. On to nikad nije ni potvrdio ali ni demantovao. Ako i jeste – svaka mu čast. Tada je osam momaka u tad popularnim “mont” jaknama izletelo iz prolaza na Terazijama kod hotela “Balkan” i prebilo učesnike protesta. Bila je to takozvana “Tutinčeva grupa” (Zoran Simović “Tutinac”, šef beogradskog odreda SAJ). Na čelu SAJ tad je bio Živko Trajković, koji je kasnije smenjen zbog spleta nesrećnih okolnosti, pa ga je zamenio Vulević, dotadašnji zamenik.
Što se Vulevića tiče, autor ovog teksta je pre puno godina u snimku MUP o hapšenju jednog krimilalca iz BiH na Novom Beogradu prepoznao njegov glas – prvi je uleteo, bacio ga na pod i rekao “policija, nećemo ti ništa”. Takvih akcija je bilo bezbroj, ali ni on ni SAJ nisu se hvalili time. Dođu, završe posao i nazad u bazu. Pripadnici SAJ su bili prinuđeni da likvidiraju i vrlo opasna lica naoružana vatrenim oružjem.
Kao zamenik komandanta Vulević je predvodio mnoge akcije koje su u domenu rada jedinice, ali o tome nema saopštenja MUP – reč je o neutralisanju izuzetno opasnih i naoružanih lica.
TABLOIDNA KAMPANJA BLAĆENJA
Vuleviću je lični autoritet unutar policije u poslednje vreme postao smetnja. Zašto? Zato što nije dopuštao da se SAJ na protestima koristi u akcijama protiv građana. Šefovima u MUP je rekao da je to u suprotnosti sa pravilima o angažovanju jedinice. Tačka, kraj!
U SAJ se ne dolazi po partijskoj preporuci. Probao je to nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, pa je nelateo na “barijeru” – niko od njegovih “pulena” nije prošao psiho testove. Slučaj iz proleća ove godine: 41 aktivni pripadnik MUP prijavio se za SAJ, fizičku proveru i psihološku procenu prošlo je samo njih pet, a primljen je jedan. To dovoljno govori o jedinici.
“Kad ste u poslednjih 20 godina čuli da je neki pripadnik SAJ učestvovao u nekom skandalu? Nikad. Nisu smeli, niti smeju, da rade honorarno kao obezbeđenje bili koga”, kaže bivši oficir te jedinice.
Zanimljivo je da je hajka protiv Vulevića krenula početkom godine preko opskurnih državnih tabloida i da je to nastavio Vučić. Predsednik Srbije se, pritom, pozvao na pisanje opskurnog lista “Tabloid”, koji proziva u svakoj prilici. A “Tabloid” je objavio da su Vulević, Dragan Barašin i izvesni Ivković Mačak iz SAJ ubili Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića. Naravno, ta tvrdnja nikad nije dokazana, niti će biti, ali Vučiću to ne smeta da optuži Vulevića. I da pisanje “Tabloida”, koje inače javno prezire, uzme zdravo za gotovo.
Vučić je tako mrtav ‘ladan izjavio na televiziji “Prva” da se “ne plaši ni onih generala u policiji koji su likvidirali vođe zemunskog kriminalnog klana Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića, a koji se ‘tajno sastaju’ sa Draganom Bjelogrlićem”. Pritom Vučić, a i oni koji su mu servirali takvu informaciju, zaboravlja da su Vulević i Bjelogrlić venčani kumovi. Kakvi su to onda tajni sastanci? Mašinerija BIA je zatajila, što nije ni čudo ako se na njenom čelu nalazi Vladimir Orlić.
U aprilu prošle godine Vulevića je pokušao da smeni tadašnji ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić, ali je naišao na otpor unutar SAJ, koji je zapretio tihim štrajkom. Gašiću je neko od pametnih savetnika rekao šta to znači, pa je odustao od tog poteza. Naime, Vulević mu je smetao jer je pokazao integritet umesto slepe poslušnosti. I sad je to pokazao, jer je Dačiću otvoreno rekao da SAJ nije namenjn za razbijanje demonstracija, što je Vučića razbesnelo. Vučić je urlao, ali je Vulević ostao pri svom – otad ga više nisu zvali na sastanke Kolegijuma MUP na kojima se dogovaralo o merama koje će se primeniti protiv demonstranata. Jednostavno, shvatili su da SAJ neće u tome da učestvuje.
Pripadnici SAJ su učestvovali u zaplašivanju ljudi na protestima protiv policijskog časa zbog korone 2020. godine, ali nisu intervenisali. Tu su bili čisto zbog zaplašivanja. Tako je bilo i tokom deblokade železničke stanice “Novi Beograd” u leto 2024. godine. Ni tad niko od “sajevaca” nije digao pendrek na ljude.
Advokat Božo Prelević je rekao na N1 da je “lično” postavio Vulevića na mesto komandanta SAJ. On je bio na mestu koministra policije u prelaznoj Vladi od novembra 2000. do 25. januara 2021, a potom savetnik ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića. Vlada Vojislava Koštunice je izabrana u martu 2004, a Vulević je na čelo SAJ došao 2005.
Ono o čemu malo zna jeste Vulevićevo učešće u ratu i humana uloga koju je odigrao. U martu 1999. godine, kao oficir SAJ sprečio je bitange i ološ iz parapolicijske jedinice “Škorpioni” da dovrše zločin nad civilima u Podujevu. Konkretno: onemogućio je pripadnike te formacije pridodate SAJ-u kao “rezervni sastav” da nastave još veće zločine preteći da će ih lično pobiti, a na svojim rukama je nosio dvoje ranjene albanske dece do saniteta SAJ. Ta deca su ostala živa, a jedno od njih je i potpredsednica kosovske skupštine. Moguće je i da nazovipatriotski kadrovi verovatno Vuleviću i na tom zameraju.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – u Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
