Pijem vino i rakiju vruću

Kao što vele, samim tim i kako je znano, u Srbiji zemlji nekoliko stotina TV stanica. Moglo bi se pretpostaviti, i trebalo bi znati, kako je to funkcionisalo, mahom sve bilo na zadatku edukacije i opismenjavanja. Došle promene i, ko što biva, sve ono što je opismenjavalo po Tanjugu uzelo da se demokratizuje, da se oslobađa, da postaje nezavisno, da reemituje „VIN“, „Mrežu“ i ostalu, sad potaman, produkciju. I ne samo to, tehnički i kadrovski već dokazano, to uzelo da ispunjava i treći uslov za dobijanje frekvencije, što će reći, da proizvodi sopstveni program. To samo pršti. Eto, primera radi, valjevska privatna televizija svetskog imena Cronic. To deluje, i kad vidiš i kad čuješ. Eto, biće od letos, ova televizija krenula u proizvodnju sopstvenog i direktnog programa. Rukovodstvo kuće napravilo dil sa kafanom, i iz kafane ide direktno i uživo emisija „Veče sa zvezdama“. To bije preko dva sata. Koji Pink, koji, beše li Pejo, koje „A što ne bi moglo“, koji Grand prodakšn, sve sam Era Ojdanić i ostali Džigi bau, za manje upućene može i Rada Kobra, eksterijer i ostali dometi. To ne samo da ide direktno i uživo, to se reprizira, to se prepričava…

TUGUJEM ZA NJOOM: Kako bilo da bilo, a zna se da može i bilo kako bilo, eto nas na licu mesta. Četvrtak veče, kafana „Srpska kruna“, kako priliči veelika. Stolovi, stolice, bina sa orkestrom, iza obojadisan pano sa natpisom „Valjevski čarobnjaci“, stubovi u ogledalima, sto sa cvetnom ikebanom, muzičari, gosti, kamermani, u ćošku TV ekran u boji i sa isukanom antenom. Pripreme za start, jedan pita čoveka za miksetom, biće da je to režija, Mićo, je l’ ti dobar nivo. Na ekranu izađe „Veče sa zvezdama“, voditelj pozdravi poštovane gledaoce i poštovane posetioce, reče o Nikoljdanu, najavi zvezde, Janka Glišića, Miliju Milića, Miljenka Vitezovića, trubače Božidara Lukovića, humoristu Lakija…

Nešto stolova zauzeto, to se izašlo porodično, drug sa drugom, druga sa drugom, to zauzelo stav, jedno oko prema bini, drugo ka televizoru u ćošku. Voditelj predstavi Janka, Janko klimnu, reče kako se oseća u ovom predivnom ambijentu, dovati bežični mikrofon, krenu na plejbek, ko da je serenada, „Tugujem za njoom“. Sitan, nekako se stego, prebacuje mikrofon iz ruke u ruku, tek kad viknu „Njoom“, uze da vrcka, da se ponaša estradno, pevački, prigrli blajhanu domaćicu za prvim astalom, ona ga privati, obema. Janko se već zagrejo, to samo čini rukama, gore dole, fuka fuka, i što peva, „Ko za gnezdom lastavica, tugujem za njoom“. Ima tu i konverzacije, pitanja, odgovora, nije šala, Janko 25 godina na estradi, od 13. peva. „Život moj, to je tužna priča, tužna priča, bolna rana, suza nikad isplakana“, ne da peva, nego rukama objašnjava, vidi se, profesionalac, kad pomazi blajhanu to čini s merom. Voditelj pohvali zaista lepu i emotivnu pesmu, Janko se oduži još emotivnijom, gosti totalno udarili u takt, to samo plješće, „Kad nas tama sakrije, ti zaključaj kapije, kapije“…

PLAVA MAČKA, CRNI MAČAK: Ali, eto druge zvezde, Milija Milić, Pašina Ravan, ka Bajinoj Bašti. Milija crn, u crnom, ko da je podašišan za ovu priliku, na svako spremno pitanje spremno odgovara, jeste sneg, ali probio se, nije mu treb’o buldožer. Odmah pokaza da zna pos’o, sa dve ruke uze mikrofon, pa viknu, „Ko to ruši našu ljubav, i razdvaja zaljubljene, ko to ima tako zloban, što u srce dira naše“, to razveze, Milija samo čini fuka, fuka, iskusan naklon, široko pokazuje na muziku, zna, kad treba, i da namigne, a što ima glas, „Ne mogu nas rastaviti, ako i to nešto znači“… I voditelj na visini, oseti kad treba napraviti kopču, prevesti zvezdu do nove numere, pa na „Ako i to nešto znači“, reče da nekome nešto znači, nekome ne, njima svakako znači, Milija to iskoristi da objavi da ima četiri solo albuma, peti izašo, to je to, pređe na ono što najbolje zna, na pesmu, „Zbog rastanka za koji si kriva, i zbog svega što se nama zbilo, molićeš me da oprostim srcu, prema meni što je grešno bilo“… Atmosfera se baš nabila, orkestar i estradne zvezde jedni drugima pokazuju zube, gosti kad se spaze na televizoru u ćošku tek tad počnu da udaraju, ko rukama, ko nogama, jedan sa glavom i šajkačom ode pravo za muzički astal, kad to raspremi brkove, kad to upade u ikebanu… Dođe red i na orkestar Božidara Lukovića, posle zaštitnog pitanja kako ste putovali, krenu „Radino kolo“ koje je Milija posvetio kome nego supruzi, kad to dunu, kad to krenu, kad to uze da se nadigrava.

Onda bi humorista Laki „da priča o mnogo čemu“. Vidi se zvezda, i izgleda i ume, dade svoju l.k., „lepo čitam, bolje pišem, još samo da ga maltetrišem“. Ispriča još, o mnogo čemu, snegu, Aliji, radnicima, frizerima, ne da je prič’o, ter’o, sve do aplauza, svog potpisa, „Neko će reći da sam naki, neko vaki, sve vas voli i ljubi humorista Laki“… Pa iza astala ustade i mikrofona se dovati Miljko Vitezović od Kosjerića, ciklama pliš odelo, najjarkije crvena košulja, podbijena najžuće žuta kravata, dobro veče, dobro stig’o, poznat kao pevač srpskih pesama, uvodi voditelj Miljka u program, a Miljko odgovara, služim svom narodu. I još odgovara, ima pesme namenske, vesele, ljubavne, patriotske, i svega po malo, a najpoznatiji je po refrenu „Pijem vino i rakiju vruću“. To je iz pesme „Večiti mladoženja“, to je kako je živeo i radio. Pa krenu, „Evo prođe 40 leta, a ja momak ništa mi ne smeta, niti radim niti kuću gradim, tešim žene što su ostavljene“… pa dodade, „Pijem vino i rakiju vruću, i ne mislim na traktor i kuću, šta će meni venčanje i žena, kad sa tuđom živim bez problema“… Bi pesama jošte, svaka autobiografska, a i Miljko ume, jednom rukom drži mikrofon, drugom razmahuje, dopunjuje reči, načisto plastičan, nije čudo 6-7 CDa, 9-10 LPa, prvi hit „Singerica“, pa srebrna „Svega mi je kuća puna, od tavana do podruma“.

KRENULA MI RUKA: Eto i drugog bloka, Janko otpeva jednu zaista lepu pesmu, „Krenula mi ruka oko tvoga struka“, bi plastičan na onoj blajhanoj, pa se to raskopča, posta načisto plastičan, uživo otpeva svoj hit, pa još jedan hit, „Ko će, draga, s tobom biti, kada odem jaaa“, samo čini caka, caka, samo čini opaa, kamermani pod kamerama, gosti opleli, ali sve sa merom, takoreći u diskreciji, televizor u ćošku direktno prenosi, to se plješće, to se šalju poljupci, to se slikava. I eto nama zvezde Milije, po drugi put, sačuv’o se, rasporedio snage, viknu, „Plava mačka, crni mačak, znao nas je ceo Čačak, kroz vrbake i čestare, ljubio sam oči plave“, pokaza ko je ko. Tu voditelj, kao svaki voditelj, napravi kopču, „neko mrsi plavu kosu, neko pije sok, neko pivo, a ti piješ vino“, Milija odgovori ko po scenariju, i to pesmom, „Dok pijemo vino, gledamo se belo, draga moja, tad se razumemo“, i on pređe na fuka, fuka stil, uperi mikrofon u trubu, razmaha se, uz voditelja kopču, pređe na „Dođi mala u moj dvor, biću dobar instruktor“. Uto nam sugerisaše da smo i mi na televizoru u ćošku, na mobilnom 114 poruka, sve same čestitke.

Ali, eto nama Miljka drugi i završni put. Ne da peva, „Banjalučanko moja mala, ti si moja slatka tajna“, nego rukom pokazuje koliko je mala, odgovara pre pitanja, njegovi i tekst i muzika, posvećeno sadašnjoj supruzi, prošlo 20 godina od tada, čim je snimio rekli hit, tako bilo. Onda Miljko iznenadi voditelja, omaši scenario, da postavi pitanje, ili voditelj da ga pita, snađe se i voditelj, upita, kako se osećate u ovom predivnom ambijentu, i Miljko se snađe, odgovori, predivno, pa istera svoje pitanje, pa odgovori na svoje pitanje, ko je čovekov najveći prijatelj, ženin prijatelj. Dođe Miljko do svoje najbolje pesme, sve su mu hitovi ali ovu Radio Beograd proglasio za najizvorniju pesmu u narodnom duhu, sam pis’o muziku, sam piso tekst,“Vetar duva, vetar duva, borovi se viju, pesma s ori kroz moju Srbiju, i Kraljevo i Valjevo, Kragujevac i Užice, oj Srbijo majko, ti si moje srce“… Ali, tu ne bi kraj, gosti ustaju, javljaju se muzici, režiji, snimateljima, voditelju, Milija Milić u ogledalu namešta frizuru, voditelj odjavljuje, „Veče sa zvezdama, Cronic televizija, uživo“, Milija krenu na plejbek, uz plejbek trubači, „Osta tuga u srcu golema, prva ljubav zaborava nema“… Voditelj još jednom odjavi, krenu završno kolo, skloniše stolice, rastaviše stolove, to razveze uzduž i popreko, televizor u ćošku još šljaka, prilazi jedan, baš razdragan, ima da javi, uslikali nas, ne vredi, sad smo medijske ličnosti, reporter „Vremena“ klima glavom, ‘bem ti pos’o.