Sve je počelo na RTS-u u otvorenom studiju posvećenom mitu i korupciji. Čovek kojeg pamtimo po emisiji „Profil profit“: Miloš Tanasković avanzovao je do voditelja najvažnije emisije posle Dnevnika. Došli gosti, studio zamračen, dekorisan, a voditelj s prestola diriguje diskusijom. Čak je postavio pitanja praznoj stolici, na kojoj je trebalo da sedi predstavnik SPS-a ali se on drznuo da ne dođe. E, to je prelilo čašu, pa ga je Miloš junački ispreskakao. Elem, mita i korupcije ima, ali borimo se protiv nje.
Nekako tih dana, policija upade u Mobtel, pa sam ceo dan na BK televiziji gledao vanredan program. Sećam se kako je to kad ti murija upadne u firmu, toga nam na B-92 nije falilo, samo publici nikada nismo mogli uživo da prenesemo te trenutke. Kod Karića je sve nekako okruglo na ćoše, te sve je u redu, te ništa ne valja – propadosmo. Narednih dana i prinudna uprava postade normalna, a informativni program je položio test profesionalnosti činjenicom da vesti o stanju u kompaniji nisu gurane u vesti dana, što bi bio manir TV Pinka.
Ni Željku Mitroviću nije bilo lako u „Utisku nedelje“ kada je morao da skida ružičaste mrlje koje je poslednjih nedelja ispaljivao u otvorenim pismima. Retke su prilike u kojima on javno govori o sebi, pa je zanimljivo čuti kako sebe vidi srpski Berluskoni. Priču mu zaista možemo nazvati Una storia serbiana. Pomalo paranoično mi zvuči teza da napadi na njega predstavljaju surove udarce drugih elektronskih medija. Očekivao bih da optuži strane ili domaće centre moći, ali otkud sad nelojalna konkurencija?
Tada su mi se otvorile oči i shvatio sam obrise zavere. Neko, dakle, ne da televiziji B-92 frekvencije, ruši Pink i podriva Kariće. Možda su ponovo zaratile supertajne organizacije, masoni i templari, Đinđić i Koštunica, Amerikanci i Evropa, Rusi i ostatak sveta. Koja će onda televizija izaći kao pobednik iz ovog televizijskog građanskog rata?
Dok ovaj tihi rat traje, na Pinku je svečano otvoren projekat „Džungla“. U scenografiji ranih filmova o Tarzanu (dečija fascinacija ili rezidual songa Rokera s Moravu), gomili razigranih statista, tri suvlasnika imaginarnog kluba Džungla stvaraju vlažnu atmosferu. Opcija 1: DJ Deki (fensi klub sa živom muzikom, odmah će vam pasti na pamet asocijacije na mesta u Beogradu), opcija 2: Ognjen (zavičajni rejver, klupska scena), opcija 3: Luka (sportski domaćin, Ibarska magistrala). Kao u seriji „Seks i grad“, imate sve dominantne tipove (ovde frajera), ali i stilove života s pripadajućim sistemima vrednosti. E, to je sveto trojstvo televizije Pink između kojeg mi treba da se opredeljujemo. Sve van toga je marginalno, ili kako gazda Pinka verovatno misli – nekomercijalno.
Uvek sam malo strepeo posle emisija koje se bave kriminalom u Srbiji – tih crnih hronika. Protekle nedelje gledao sam gospodina Koštunicu vidno uzbuđenog nakon eksplozija bombi pred sedištem njegove stranke. Nakon svih grozota, jedna od stanarki je prostodušno rekla kako s ovom strankom nikada nije bilo problema – mirna i pitoma partija, dobre komšije. Možda su te bombe za neke druge firme koje rade u istoj zgradi. Poternica za crvenim opelom, u narodu poznatim kao „jaje“, zvuči, blago rečeno, neozbiljno. Nedugo zatim, nastradale su prostorije demohrišćana. Lepo je kad na televiziji vidimo kako policija hapsi obijače automobila, kontroliše poštovanje saobraćajnih propisa, ali me činjenica da neko baca kašikare na mog predsednika direktno čini nebezbednim. Kad će naći to crveno jaje, pa kad će naći one što su se vozali u jajetu i igrali se Boška Buhe (ne onog iz policije). To je tolika bruka da sve televizije, osim udarne vesti, nisu imale šta drugo da prikažu. Ne želim da gledamo polemike i okrugle stolove, potreban je hitan epilog priče. Ako hoćete, odskoro na trećem kanalu možete telefonom (041) da date mišljenje o vrućim političkim pitanjima. Kad je Sloba u pitanju, narod ga podržava, i to masovno. Zarađuje PTT – masno, ali ko žali impulse kad svaki normalan čovek na ovoj planeti zna da patriotizam nema cenu.
