Pametnom i jedna dosta

Pažnju mi je privukao oglas koji počinje rečenicom: Traži se inteligentna osoba koja razume ovaj oglas. Naravno da mi je privukao pažnju – ne samo zato što sam sujetna na svoju pamet (baš da proverim!) već i zato što sam profesionalno deformisana. Šta li bi to bilo tako komplikovano u ovom oglasu pa zahteva inteligenciju da bi se razumelo? Nacrtana je spajalica. Timski rad!? – ispaljujem kao da sam u onim kvizovima s Oliverom Mlakarom („Vi nam dolazite – od kuda? Po zanimanju ste – što?“). Pošto nema Olija da mi potvrdi ili opovrgne asocijaciju, čitam dalje: oglas je za radno mesto. Engleski, kompjuter, organizacija vremena, bla-bla… ali ne piše koje je radno mesto u pitanju. Aha! To je dakle! Potrebna je inteligencija da bi čovek shvatio za koje radno mesto konkuriše! Lukavo.

Nažalost – nije tako. Uz adresu je lepo napisano da u zagradi naznačite: konkurs za sekretaricu. Osećam se prevareno. I ljuto. Zašto su se pozvali na moju inteligenciju kad nigde nema izazova? I nigde ne piše šta je nagrada ako ispravno rešim zadatak. Barem da su napisali da uz prijavu treba dati kratko objašnjenje – slobodan sastav na temu „Kako sam razumeo/la oglas“, bilo bi mi lakše.

Možda će neko reći da je oglas uspeo jer je očito privukao moju pažnju i naveo me da ga celog pročitam. „Nije točno“, rekao bi Oliver.

Jer, ABC dobre reklame je A – attention, B – benefit, C – creativity. Dakle, privucite pažnju, ponudite neku dobit onome čiju ste pažnju privukli i uradite to na kreativan način! Da se razumemo: ponuđena dobit ne znači da proizvod na koji mi skrećete pažnju skida fleke ili je jeftin. Dobit je i emotivna: nasmejao me je oglas; intelektualna: saznala sam nešto zanimljivo; psihološka: isprobala sam svoju inteligenciju i osetila ponos… što se u slučaju gorepomenutog oglasa koji me je i naveo da započnem ovu rubriku nije desilo. Ukoliko, naravno, moje razočaranje ne podvedete pod psihološku dobit.

Da stvar bude još i gora, firma koja je dala ovaj oglas potpisuje se kao Marketing company!

Sve me ovo možda i ne bi toliko iznerviralo da nije samo jedan primer opšte pojave (i da mi nije već pun kufer reklama koje vređaju moju inteligenciju).

Kako nastaju reklame od kojih vam se diže kosa (blagosloven ko izmisli daljinski upravljač)? One su direktna posledica jednog pogubnog stava, a to je – da je naš narod glup. To čujem i od kolega iz reklamnog biznisa i od klijenata, dakle ljudi koji naručuju reklame za sebe („Nemoj, bogati, ništa komplikovano jer naš narod to ne razume.“).

Oni koji se slažu sa stavom da je „naš narod glup“ kao dokaz navode činjenicu da je preko 60 odsto stanovništva tehnički nepismeno, dakle, ima jedva osnovnu školu. „Da, ali nije bitno“, rekao bi opet Oliver. Jer, inteligencija ne zavisi od školske spreme. Ne morate biti psiholog da biste to znali, dovoljno je da odete na pijacu.

Kad smo već kod pijace, da li znate da su Makedonci „marketing“ preveli kao „pijačna ekonomija“. Kad bismo ga i mi tako prevodili, bilo bi verovatno manje mistifikacija i manje budalaština koje smo prinuđeni da gledamo svakog dana. Ali, o tome u sledećem broju.