25. maj 2002, Stadion Tašmajdan/Beograd
Na uzlaznoj crti sezonskih nastupa po stadionima (Tašmajdan, OFK Beograd, Marakana/FK Crvena zvezda) u našem glavnom gradu, posle L. S. Perrya, a pre M. Chaoa, R. čorbe i S.R. Cece, Momčilo Bajagić Bajaga bez prevelikog naprezanja uspeo je da skupi oko 8000 posetilaca na svom koncertu – promotivnom za njegov prethodni album Zmaj od Noćaja (2001, PGP RTS), ali ujedno i povratničkom; kako je i sam istakao, posle dosta godina ne zbog protesta, politike i sl. Termin odlično izabran: subota, pred kraj školske godine, već vrućine, pa ulaznice po svega 300 dinara, a uz to i datum koji je širom ove bivše zemlje slavljen kao Titov rođendan/Dan mladosti. Podudarnost s eks-praznikom očigledno nije slučajna jer je i koncept programa/izbor izvođača eks-jugoslovenski; kako li se samo desilo da nema nikog iz BiH-lonca, kad smo već kod toga? No, dobro je da su koncerti po republikama bivše Juge bar za Bajagu postali nešto važniji u odnosu na diskoteka-dijasporu, otud i poznanstva/saradnje s novijim tamošnjim bendovima; pa, iznad svega, pokroviteljska blagonaklonost starog J.B.
Najzad neki domaći rok-koncert, kao dovoljno značajan društveni događaj, iza scene namamio je čak i takve kao što su konzul Republike Srpske (nije B.C. nego M.K.) i zaslužna umetnica JUL-a (nije Z. Brunclik nego L.M. Cakić); nije izostalo ni promovisanje cigareta. Ali, sama bina, light-show promenljive geometrije i ozvučenje zaslužuju sve pohvale organizatoru (Stars Music) i tehnici: zavidni evropski nivo za našu zvezdu, može, a veliki krov iznad pozornice isključio je mogućnost reprize već legendarnog total-mokrog nastupa Bajage & Instruktora na istom mestu, 8. juna 1985.
Beogradska nada Havana Whisper kao da je u međuvremenu afirmacije malo posustala, a Rade Rapido iz razdružujuće Crne Gore zanimljiv je izuzetak (od nedešavanja tamošnje pop-scene). Instruktor Živorad Milenković Milenijum pažljivo je u svoje najave zapakovao slovenački profi-pop Tabu i hrvatski, tvrđi Flare te su tim brže ostvarili kontakt s publikom i zaslužili topao prijem. Oba sastava predvode pevačice (Nina Vodopevec, odnosno Anđa Marić) što je olakšalo stvar, mnogi klinci su verovatno prvi put uživo čuli grupe odatle, ujedno naučili pokoju reč njihovog jezika i uverili se da i oni psuju na srpskom. Nina i njeni završili su obradom Come On Eileen Dexy’s Midnight Runners, Anđa manekenske reputacije izašla je u šortsu i s parom anđeoskih krila, a moglo je sve to da kulminira i s našim Negative.
Ponovo sekstet, pojačani studijski proverenim gitaristom Ljubišom Bubom Opačićem, Bajaga & Instruktori bez okolišanja „spalili“ su dva sata čistih hitova (uz slabije zastupljene albume iz 90-ih) oprezno rasporedivši pesme sa Zmaja. Umereno osveženi aranžmani učinili su da čak ni Extasy, pazi!!! ne odudara strašno, a mlada publika jednako dobro primala je i stare i nove numere, pa je tako prošla čak i navijačka Zvezda. Uopšte je najlepši deo celog, inače veoma prijatnog događaja bio baš taj podmladak koji je sebi otkrio prostor (tzv. stadion malih sportova, Taš), pa osvajao slobode/učio rituale velikog rokenrol-koncerta, a da ih niko ne testira na Droga Ne. U par navrata, kao režirana, učestvovala je i kišica…
Makedoniju je zastupao najbrži gitarista niže od Beča: Vlatko Stefanovski rafalno je isporučio sve note koje je poneo da bi se posle neizbežne solo-tačke/jurnjave i uvrtanja žica upustio u Kao kakao, gde ga je pratio Bajagin bend. Obrada Clash Da li da odem ili ne i Ti se ljubiš pretvorili su sve u ogromnu igranku, za biseve normalno balade, i jasno je čemu Momčilov Dan (nove) mladosti: sigurno zakoračivši u Četrdesete, Bajaga je za svoju dalju karijeru našao dovoljno publike – samim tim i smisla – koja sve te pesme zna i voli, ne mari što Godine prolaze (a baš ni za iskonstruisani Novi beogradski organski optimizam, je l’) i ne dvoumi se puno hoće li ostati pred ekranom da prati EuroSong, nečiju Toplu braću i trijumf Laponaca, šta god.
Na granici euforije, koncert završava Samo nam je ljubav potrebna pa predvidljivo zvezda večeri izvodi na binu sve učesnike, da ‘ajmo-sad-zajedno Bitls-refren All You Need Is Love (u prevodu na socijalistički, Bratstvo & Detinjstvo). ‘Fala, reče Stari. Domaći rokenrol se vraća na glavni ulaz, ali tamo gde je bio još sredinom 80-ih.
Omladina koja ima ovakvu zemlju trebalo bi da brine za svoju budućnost.
