Sudija odsvira kraj, navijač Batić đipi uvis, dohvati se sa onima oko sebe, eto ti i, koga nego predsednika, Ace, kad se to pljesnuše, kad se to primiše preko samostalno bordo ograde
Na kraju prošlogodišnje fudbalske sezone beogradski Milicionar je ispao iz Prve savezne lige, a obrenovački Radnički iz Srpske i, kao što biva, kad postoje uslovi za dogovor, dva kluba su se, štono kažu, fuzionisala, i Radnički je nenadano, ali kao što biva, kad se steknu uslovi, postao član Druge lige. Kad je počelo prvenstvo, klub se baš organizovao i ispalo je da novi drugoligaš, nimalo nenadano, ima prvoligaške ambicije, mnogi su to povezivali s politikom, uticajem ministra pravde Vladana Batića, ali je sve na početku, i na samom startu, kako nego energično, demantovano.
Sve je objasnio direktor kluba Jovan Šurbatović, beogradski, ‘ajde da kažemo, ministar sporta, vele, takoreći do juče vođa Zvezdinih Delija. Šurbatović je za, koju nego sportsku, štampu izjavio da fuzija izaziva negativne komentare sticajem slučajnih okolnosti, zato što je Vladan Batić na visokom političkom položaju, a inače je Obrenovčanin i čovek koji jako voli fudbal i gleda sve utakmice. Još je sve, pa i bolje, objasnio predsednik kluba Aleksandar Stefanović – još kao generalni sekretar Šešeljevih radikala izrazito poznat kao darovit sportski radnik – republički poslanik, visoki funkcioner Demohrišćanske stranke, vele Batićev lični savetnik… Aca je, pa u sportskoj štampi, na sopstveno pitanje šta ga je motivisalo da uđe u fudbal, sopstveno odgovorio: „Svima isto odgovaram, prvenstveno da bismo raščistili loše odnose u ovom nekad našem najpopularnijem sportu. Zanima me samo istinski profesionalizam koji će unaprediti jugoslovenski i srpski fudbal.“ Još rekao da mu je optimizam bez granica. A odakle pare za optimizam bez granica? Na to odgovorio direktor Šurbatović: „Budi se interesovanje sponzora, finansiramo se uglavnom privatnim novcem.“
BORDO I ŽUTO: Tako je sticaj slučajnih okolnosti doveo reportera u Obrenovac a Radnički do utakmice koja je odlučivala o ulasku u Prvu ligu. Nedelja, veliki derbi, Radnički – Budućnost, u slučaju pobede Radnički je kolo pre kraja prvoligaš. Stadion, klupske boje, kapija službenog ulaza, metalna ograda oko igrališta, pa i sami jarboli u nekoj bordo boji, oli će biti bordo ubijeno kafenom ili će ponajpre biti u boji demohrišćanske stranke, dakle u samostalno bordo. Sve spremno, razglas, zapadna i istočna tribina, navijači sa zastavicama samostalno bordo i samostalno žute boje, čilidersice u opremi samostalno bordo i samostalno žute opet boje, sve spremno. Fudbaleri se zagrevaju, stotinak navijača gostiju dobija ograđeno stajanje pored zapadne tribine, direktor Šurbatović, u crnom, složio boju kaiša i cipela, prima direktora gostiju Vukicu Vučurević, koja je na tesnoj crvenoj haljini složila znak svoje Budućnosti, upućuje je na tribine, pravo među najvatrenije navijače koji uveliko arle, Banatske p….
Predsednik Aca, iznenađen dolaskom reportera „Vremena“, ipak nam pokazuje klupske prostorije, svoju kancelariju, unutra ko nego sportski novinari, Aca upire u bistu vladike Nikolaja, kaže, Bog je s nama. Napolju sve na visini, sve na nivou, policija, obezbeđenje u narandžastim, novinari u plavim prslucima, krenu Marš na drinu, čilidersice se samostalno razmahaše… Na južnoj strani, ili će biti jugozapadnoj, takoreći loža, bašta stadionskog bifea, napred navijač Batić, sportski radnici, onaj Stjepić iz DHSS-a, zamenik u nekom ministarstvu. Batić takoreći u ćošku, sav u crnom, u crno složio i naočare, brojanicu, kaiš, cipele, mobilni (komada dva).
Dunu himna, koja nego Bože pravde, svi stadoše, spiker objavi značaj susreta, istrčaše gostujući i domaći igrači, na istoku bakljada, na zapadu bakljada, iza gola domaćih neki vatromet, ne da svetli, nego pršti i cvrči, sa svih strana, setili se, Mađarske p….. Poče utakmica, do nas neki potpredsednik kluba, na desnoj strani domaći pokupiše i loptu i igrača, potpredsednik će Tako je sine, zveknuše i gostujuću sedmicu, desetku, Tako je sine… Ipak, na početku, šansa za goste, Batić seda i ustaje, sa tribina, Jebem vam m…., potpredsednik će Veliki ulog, satre ih trema… na istoku kao u grotlu, oko gostujuće Vukice se skinuli do pasa, ne biraju „komplimente“…
Utakmica baš tvrda, domaći napadači se dva puta baciše u šesnaestercu gostiju, ništa, kraj prvog poluvremena. ‘Ajde da pitamo navijača Batića za komentar, on će, uz baš širok osmeh, lep ambijent, ravnopravna igra, bez faulova i incidenata, sve u redu i korektno, naravno da očekuje pobedu, u drugom poluvremenu će napadati na stranu na kojoj daju golove. Iza njega, u „loži“, sve sam navijač u majicama samostalnih boja, sa samostalnim natpisom Moja Srbija, navijaču Batiću prilazi predsednik Aca, ko da se savetuje, predsednik se druži i s delegatom, ovaj ne puši.
GOOOL: Poče drugo poluvreme, na istoku i dalje arle, ima i pištoljske paljbe, igra tvrda, nezanimljiva, samo čilidersice mrdaju rekvizitima samostalnih boja, predsednik Aca se ušetao, prilazi nam, kako nego ekskluzivno kaže, to je fudbal, ako pobede, sutra je u Obrenovcu neradni dan… Onaj potpredsednik do nas već iznerviran, Ljubi te brat, ‘oćete organizovati jedan napad, pola napada, publika viknu Ajmo, ajde, oko 60. minuta akcija domaćina, lopta po zemlji u šesneastercu gostiju, goool! Navijač Batić đipi uvis, dohvati se s onima do sebe, to uze da lomi, eto i predsednika Ace, pljesnuše se dlanovima, strpaše se jedan drugom, na sve strane radost, na sve strane arsenali radosti, to samo pesniči.
Sve se smiri, utakmica se nastavi, gosti preuzeli inicijativu, jednom iz Budućnosti samo što ne otkinuše noge, pa još jednom, opšte ovacije, skandiranje Dabogda umro… Nikako da bude kraj, Batić aplaudira, bodri koliko može da zine, komanduje spikeru da diže atmosferu, ovaj dotrčava do njega, pred njim viče, Radnički, Radnički, vraća se za mikrofon, promukljava, traži od publike Još, još, publika odgovara, to se već ne razume. Bi kraj, navijač Batić s podignutim rukama, tu je i, ko nego predsednik, Aca da podeli radost, dohvatiše se preko samostalno bordo ograde, publika utrčava u teren, Aca uspeva da trči betonskom stazom oko igrališta, Batić više žuri nego što trči, svi u šesnaestercu, direktor Šurbatović preko razglasa sve, i sutra, i prekosutra, poziva na slavlje u centar grada. Razglas preuzimaju navijači, časte Vukicu, trener Boško Đurovski daje izjave, i predsednik Aca izjavljuje da su imali bolji rad, bolje rukovodstvo, da su pobedili bez ijedne senke, jopet odlazi do Batića u šesnaesterac, ispočetka čestitke, prilaze im, kako nego spontano, kako nego radosno, samostalne sudije, samostalni advokati, samostalni tužioci, samostalni privrednici, podrazumevajući DHSS predsednici…
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
