Roza-plavi svet

Trend trećeg milenijuma je povratak žene u kuću, tačnije, u kuhinju i kupatilo, sudeći bar po reklamama koje mi gledamo. A ako žena i proba da sebe smesti u spavaću sobu – tamo je niko ne traži, opet sudeći po onom spotu za pivo u kojem smo lepo videli da seks više nema prođu – iako mu je Ona ostavila poruke, što u pisanom obliku, što u vidu donjeg veša, da On samo ponese vino i dođe u spavaću sobu. On, otvorivši frižider i ugledavši u njemu pivo, odlučuje da – ah, nevolje – ostane kraj televizora računajući valjda da će Ona izaći iz spavaće sobe taman na vreme da mu doda sledeće pivce. Dobro, i za Dunđerskog se priča da je bio toliko odan pivu da ga je, samo da bio iznervirao blazirane, hladio u kofi šampanjca, ali se takođe priča i kako je svojoj ljubi pravio brdašca od šećera samo da bi mogla da se sanka.

Gde se u međuvremenu zagubiše mitovi o Srbiji kao zemlji najlepših devojaka i najboljih ljubavnika? U kupatilu? Jer, taman kad se uživim u neku slobodoumnu filmsku heroinu kad: „Ali, moja košulja nije tako bela kao tvoja!“, vrisnu raspomamljeno neka žena, na šta joj druga, s grguravom kosom i potpuno nesimpatična, objasni kako treba da koristi taj i taj deterdžent. Užas! Ne samo zato što su me prekinuli u doživljaju već i zato što su me ponizili – zar me zaista vide kao toliku neurotičarku koja će provrištati samo zato što joj je haljina manje bela od kelnerove krpe?! Eh, kud nestaše oni divni dani kada je žena bila seksualni objekt koji se koristi za skretanje pažnje na motorna ulja, automobilske gume, iberlaufe, ler-dizne i dihtunge. Gde su sad borkinje za ženska prava? Zašto ne upriliče neki okrugli sto s temom „Žena na ulici, u kuhinji i spavaćoj sobi“? Zar da pustimo da nam televizija vaspitava decu?

Ako sam se u prošlom broju ljutila zbog toga što su deca bizarno našminkana samo da bi, kao đavolčići, reklamirala reklame, šta reći za spot o devojčici koja „snifuje“ omekšivač za rublje i čak se i navukla na njega? I o njenom drugu iz školskog autobusa (koje inače svakog dana viđate na našim ulicama, zar ne?) koji ne „provaljuje“ da mu je ona na kraju preotela džemper, nego nas naivno uverava kako njih dvoje razmenjuju garderobu (ali ne videsmo njega u njenoj haljinici). Kad su još odmalena takve seka-perse, onda ne treba da nas čudi to što posle, umesto da izvršavaju bračne obaveze, ostaju s pivom, ili, još gore – s devojkom razmenjuju recepte za pranje veša. Kao u onom spotu u kojem On i Ona greškom zamene kofere pa, pošto je Ona takođe „snifala“ njegovu garderobu (možda je to drugi deo prethodnog spota?), njih dvoje vode ovakav razgovor: „Tvoj veš divno miriše, sigurno koristiš neki jako skup deterdžent“, kaže ona, na šta joj on objašnjava da koristi jeftin, ali dobar! Bla-bla! Zar tvorci ovog spota nisu čitali priručnik za džentlmene u kojem lepo stoji da, kad vam devojka kaže da joj je hladno, ne treba da skidate sako već da je zagrlite? Pa svako normalan zna (pazi što zvučim kao Sloba) da žensko pitanje: „Koji deterdžent koristiš?“ zapravo znači: „Da li sam pereš veš ili to radi tvoja devojka/žena?“ Mada, kad bolje razmislim, možda ni ona nije bila zainteresovana za njega, već samo za njegovu košulju – koju mu je na kraju ukrala, baš kao što je i ona devojčica ukrala svom drugu džemper. (Sve sam ubeđenija da je to stvarno jedna te ista osoba samo petnaestak godina starija.)

Srećom, nisu baš svi spotovi o sadašnjim i budućim domaćicama. Neki su mnogo slobodniji. Kao na primer, spot u kojem se dve mlađane devojke unose jedna drugoj u lice, navodno u potrazi za bubuljicama, što saznajemo tek na kraju spota, i to u trenutku kad se jedna od njih, napadno isturenih grudi, duboko zagleda u drugu. Tolikom erotskom naboju nije odoleo ni moj drugar (klipan koji je odavno prerastao sedmi razred) pa je u jednom trenutku viknuo: „Pis! Šic! Pusti to!“, kao u najboljim danima bioskopa. Sva sreća da on nije ciljna grupa za reklamirani proizvod. To nas vodi pitanju: a ko jeste ciljna grupa?