Treće poluvreme

Eto, prijaviše se kandidati za novu rundu izbora u Srbiji, sakupljali ljudi potpise, vukli papire i dokumentaciju ko Šećeroski, ali narod nikako da shvati težinu istorijskog trenutka. Umesto trilinga Šeki-Koštun-Pele (koji zaista zvuči kao brazilski navalni red), televizije se bave drugim stvarima. Najveći spektakl ispade sukob gospodina Tumbe (trenera ovdašnjeg) sa sportskim novinarom RTS-a, gospodinom Kovinjalom. Iako su do juče jedan drugom verovatno tepali Tumba i Neđo, posvađaše se na krv i nož, pale su teške reči, a naročito je odjeknula etikecija Kovinjala kao izbeglice. E, tu se digao RTS, izdao saopštenje, najavio tužbu, SOS kanal ušao u detalje priče, pominju se kazne, ostavke, a čak je i Studio B napravio okrugli sto s ministrom sporta, komesarom za izbeglice, političarom i predstavnikom izbegličkog udruženja. U Partizanu ćute, stvar se zakuvala, evropska takmičenja su za naše timove završena – sve krenulo kako ne valja. Prošle nedelje se slična stvar desila sa Košarkaškim klubom „Partizanom“ kada se trener Vujošević uključio u emisiju SOS kanala i izribao voditelja Tegeltiju zbog komentarisanja utakmice. I to se desilo posle poraza tako da je simptomatičan gubitak živaca naših sportskih radnika, kako se to stručno kaže. Već godinama znamo da takozvani sportski eksperti dave gledaoce svojim opservacijama i fasciniraju publiku sportskom inteligencijom – jer fudbal je, na primer, lopta u mreži. Istom merom po pravilu uzvraćaju sportisti i treneri (zaista čast izuzecima) tako da ne znam da li je starija kokoš ili jaje. Specifičnost ovog slučaja je jedino u tome što su TV kamere bile uključene pa smo videli ono što se na SOS-u zove „Treće poluvreme“. Koliko znam, supruga gospodina Tumbakovića je iz dalmatinske Krajine, pa bi linijom skandala ovo bio udar na tazbinu. Potpuno je neverovatno koliko su sve javne ličnosti, njihovi odnosi i mediji kod nas poprimili filozofiju žute štampe tako da ovo najviše liči na tuču Mire Škorić i Vesne Rivas. Na dubljem, simboličkom nivou, kao što reč Ciganin u Srbiji ima negativnu konotaciju (uprkos hiljadama navijača Crvene zvezde), tako i reč Izbeglica ima slično značenje, čak i za ljude koji ih imaju u familiji. Kako god okreneš, za sve budu krive izbeglaje.

Što se tiče Zvezde, posle remija u Beogradu (poraza u globalu), ostala su lepa sećanja i nova prijateljstva. Nije u pitanju puka fraza jer sam na SOS-u video kratku priču o najvatrenijim navijačima Lacija koji su ostali u Beogradu da bi se bliže upoznali s likom i delom svog idola – Arkana. Bili u Obiliću, bili na groblju, žešće im se dopalo u Srbiji. Ko će posle da kaže kako nemamo prijatelje svuda po svetu.

Prijatelja nikada dosta, a prema emisiji Trećeg kanala, najviše ih imamo u Rumuniji. U reportaži o pograničnoj oblasti između Srbije i Rumunije videli smo koliko smo slični po navikama, naravima i diktatorima, a upamtio sam reči predsednika Ilijeskua koji voli da kaže kako Rumuni u istoriji imaju samo dva sigurna prijatelja – Crno more i Srbiju. Bio je na B92 film o Drakuli, režirao Kopola, opet sam ga pažljivo gledao, samo nekako su stalno zaobilazili Srbiju. U redu Vlad Cepeš, on je definitivno njihov, ali Vampira ne damo. Trebalo bi jednom o tome sklopiti međudržavni sporazum, da se zna čija je koja zver.

Možda imamo dileme oko zverinja, ali oko lepotica sigurno nemamo. TV Palma (čitaj Radovan Brankov) i TV Košava (čitaj Nole Sellak) bavili su se međunarodnim sajmom erotike u Budimpešti. Mi nameštaj, a Mađari cice. To je valjda normalno, jer svi svedoci (javni i zaštićeni) potvrdiće vam da je stepen seksualne rasterećenosti (bar Mađarica) najveći u regionu. Tamo se opasno zahuktao biznis iz ove privredne grane (ili je to pružanje usluga) tako da Pešta ponovo ima kupleraje o kojima su pričali naši pradedovi i sukali brke. Gledao sam i snimke, jesu većinom gologuze, ali vidi se, brate, šlif i evropska orijentacija. Uvešće nam Mađari vize – garantovano.