Apsurdistan u kojem živimo

Sve je počelo jednom pesmom. Prsata predsednica rvačkog kluba Partizan otpevala je himnu Evropskog prvenstva u rvanju, a tekst je parafraza svevremenog hita – „Brže braćo amo, amo, da se malo porvamo!“ U početku me zbunila ta pehlivanska gramatička omaška (možda je bila potrebna zbog ritma), ali je poruka dekoltea bila potpuno jasna – počelo je hvatanje „u kosti“ ili borba prsa u prsa. Dok su se mladići u trikoima natezali u borbi za medalje, u medijima se rasplamsala borba za političke poene koje samo naivni nazivaju jeftinim.

Selo Brnjac nadomak Loznice i istoimena mesna zajednica ušli su u medijsku kartu Televizije Pink preko noći. Tamo su mirni seljaci vekovima uživali uz cvrkut ptica, niko ih nije maltretirao dok su bez dozvole vozili svoje traktore po živopisnim i izlokanim seoskim putićima. E, onda je tamo gospodin Čović počeo da pravi neke kućerine i maltretira seljake, iako ga tamo niko nije video. Izvesnom Goranu Živanoviću su ugrožavali život roguljama i lopatom, lepo se video ožiljak na Televiziji Pink, a na nagovor reporterke – čovek je demonstrirao samoubistvo vilama. Bune se na zulume poput policijskih kontrola i selekivnog asfaltiranja puta. Sve u svemu – to je dakle razlog što gospodin Čović napada poštenog ekstraprofitera Mitrovića, koji je odavno prestao da piše saopštenja i slika se sa uključenom hemijskom. Ostao je samo onaj nestašni pramičak kose – nepokoren i levičarski.

Bilo je potrebno da Zorana samo pozove da se akteri verbalno „porvaju“ i vrate jezik RTS–a i „Radikalskih talasa„. Istini za volju, na Pinku je šablon ostao isti (siguran sam da postoje saopštenja sa praznim prostorom i rubrikom „Upisati ime oponenta“), a Čović i Isakov se drže škole – „neki centri moći“ sve u aluzijama – ko Indeksovo pozorište ili pesme Bore Đorđevića. U kombinaciji sa reportažama iz MZ Brnjac, program Pinka, Dnevnik RTS-a – sa prepucavanjima oko fantomki i Legije, ministra Veselinova kojeg napada „Otcepljeni deo Otpora“ – medijska je slika samo par milimetara daleko od „paramecijuma Kozirjeva“, „povampirenih NATO vampira“, „Alijinih mudžahedina“ i svih nezasluženo zaboravljenih crnih bisera. No, ako je suditi po intenzitetu pljuvačine – na dobrom smo putu, što bi rekao ministar Policije.

BK televizija je protekle nedelje imala sve same istorijske zadatke. Iako iz dana u dan smanjuje onu nekada nepremostivu razliku u odnosu na Pink, ne zaboravljaju se koreni. Ova televizija se najviše istakla sa prikazima prenosa moštiju vladike Nikolaja Velimirovića, odnedavno sveca SPC. Eto, priznajem da ne znam da li me pripadnost određenoj veri obavezuje da bez sumnje i dileme ostavim „posebno mesto u srcu“ za svetog vladiku Nikolaja, ili svetog Dušana Nemanjića. Svi mediji redom – ali svi, samo su uzgred i eufemistički pomenuli „određene kontroverzne stavove„, blaženopočivšeg vladike. Za moj očigledno nedovoljno oboženi duh neki stavovi su blago rečeno sramni i glupi. Iste nedelje SPC se porvala, u figurativnom smislu, sa otcepljenom Makedonskom crkvom. Pa dobro, dokle ljudi.

Vrhunac je bio izbor za pesmu Evrovizije. Ja se napenalio sa sopstvenim žirijem, pravimo opklade i proračune, upijamo nauk za dogodine, kad ono ispade da je Eurosong antiratni protest. Pobede Turci – ko biva primićemo vas u EU, samo pevajte na engleskom, a Englezima demonstrativno krompir, nula, ništa. Španci su se provukli sa nekoliko poena – ali u vezi s Britancima vladao je opšti konsenzus. Ovoga puta glasali su gledaoci, što ovoj anketi daje dodatnu validnost jer nije bilo potkupljivih lokalnih žirija. Pobednika su odredili Slovenci, jer su glasali poslednji. Eto izgleda da ćemo u Evropu preko Istanbula, što još jednom podseća na apsurdistan u kom živimo i pevamo. Po pitanju stila naše estrade, Turska nam trenutno po melosu savršeno odgovara jer imamo identičan senzibilitet. Nije svako zlo za zlo – rekao bi naš pametni narod.

Na kraju, bila je ovo nedelja velikih nesreća, pada aviona, potapanja brodova i zemljotresa. Ne znam da li ste videli kratak snimak jednog japanskog ofisa, u trenutku kada počinje da drma. Kod nas bi palo zaleganje pod sto ili munjevita evakuacija. Verovali ili ne zaposleni su teturajući pokušavali da isključe kompjutere, sačuvaju neke dokumente i pridrže telefone da ne popadaju. Niko ne beži, nema hrvanja, bog te, ljudi rade!